Tenzije između EU i Kine pred samit u Pekingu

Samit je premešten iz Brisela u Peking i skraćen sa dva dana na jedan. Dok se Evropska unija bori da obuzda nefer trgovinske prakse Kine, potrebne su strože mere kako bi se smanjio trgovinski deficit od 400 milijardi evra.

Šanse za proboj u rešavanju trgovinskih tenzija na samitu EU-Kina sledeće nedelje u Pekingu deluju male nakon što je Kina skratila planirane dvodnevne razgovore na jedan dan.

Samit, koji je trebalo da obeleži 50. godišnjicu diplomatskih odnosa između EU i Kine, premešten je iz Brisela u Peking nakon što je kineski predsednik Si Đinping odbio poziv da prisustvuje. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta sada će se sastati sa Sijem i premijerom Li Ćijangom u kineskoj prestonici.

„Ovo je još jedan znak ograničene spremnosti i ambicije Pekinga da se angažuje sa Evropljanima“, rekla je za DW Alicija Bačulska, politička saradnica u Azijskom programu Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR). Bačulska je rekla da kineske elite često doživljavaju EU kao srednju silu sa ograničenim uticajem u trgovinskim pregovorima.

Žalbe EU ne nailaze na razumevanje

Trgovinski deficit Evropske unije sa Kinom od 400 milijardi evra (467 milijardi dolara) je okidač za spor, koji je podstaknut ograničenim pristupom proizvođača iz EU kineskom tržištu. Kineska industrijska politika favorizuje domaće dobavljače, koji imaju koristi od ogromnih subvencija, pristupa vladinim ugovorima i povoljnih propisa.

Prema rečima zvaničnika EU, ove politike su dovele do značajne prekomerne proizvodnje, što je rezultiralo izbacivanjem jeftinih kineskih električnih vozila na tržište EU i štetilo domaćem automobilskom sektoru.

„Obim kineske ekonomije – obim subvencija, prekomernog kapaciteta i mešanja vlade – je ogroman“, rekla je Bačulska, dodajući da bez „ozbiljnih mera“ za zaštitu evropske automobilske industrije, EU rizikuje „delimičnu deindustrijalizaciju“ u roku od nekoliko godina.

Evropska unija je uvela carine do 45% na kineske električne automobile i pozvala na okončanje prekomernog kapaciteta i recipročni pristup tržištu kako bi se osigurali jednaki uslovi za izvoznike iz EU.

Kina, nasuprot tome, želi da zameni carine za električna vozila obavezama minimalnih cena i drugim ustupcima.

U aprilu je zabrinutost zbog trgovinskih praksi Kine podstakla Evropsku uniju da osnuje radnu grupu za praćenje uvoza kako bi zaštitila jedinstveno tržište EU, što bi moglo da pokrene antidampinške carine ili druge zaštitne mere.

Radna grupa je odmah primetila povećanje kineskog izvoza u Evropsku uniju od 8,2% u aprilu u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, što je pripisala kineskim izvoznicima koji su preusmeravali američki izvoz u EU kako bi izbegli Trampove veće tarife.

Kina negira davanje nepravednih prednosti domaćim proizvođačima i optužuje Evropsku uniju za protekcionizam. Peking pravda svoju prednost domaćim proizvođačima potrebama nacionalne bezbednosti i ekonomskog razvoja.

Firme iz EU frustrirane kineskim ograničenjima u vezi sa retkim zemljama

S obzirom na to da pregovarači EU nisu u mogućnosti da obezbede značajan pristup kineskom tržištu, kineski kontrolni stisak nad mineralima retkih zemalja, neophodnim za čistu tehnologiju, proizvodnju čipova i medicinske uređaje, još je jedna ključna tačka spora.

Prema podacima Evropske komisije, EU nabavlja 98% svojih retkih zemalja, kao i magneta za retke zemlje, iz Kine.

Kina je prošle godine uvela ograničenja na izvoz retkih zemalja, što je izazvalo kašnjenja u lancu snabdevanja i poremećaje u proizvodnji za kompanije iz EU. Kao rezultat toga, vrednost pošiljki retkih zemnih elemenata u Evropsku uniju pala je za 84% na 15,1 milion dolara (12,9 miliona evra) u prvih pet meseci 2025. godine, prema podacima kineske carine.

Na samitu G7 u Kanadi u junu, fon der Lajen je optužila Kinu za „prisilu“ i „ucenu“ zbog ograničenja, dodajući da „nijedna zemlja ne bi trebalo da kontroliše 80-90% tržišta ključnih sirovina i proizvoda za preradu, kao što su magneti“.

Kineska vlada je odbacila kritike. Prošle nedelje, portparol Ministarstva spoljnih poslova je sugerisao da „način razmišljanja“ Evropske unije treba da se „rebalansira“.

Iako je komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič u junu pregovarao o ublažavanju kontrole izvoza retkih zemnih elemenata, omogućavajući nekim proizvođačima iz EU „zeleni kanal“, mnoge kompanije izveštavaju da su odobrenja prespora da bi se sprečili poremećaji u lancu snabdevanja.

Evropska unija već ima alat protiv prisile za praćenje primera ekonomske prisile, kao što su kineska ograničenja u vezi sa mineralima. Sada su sve veći pozivi evropskim političarima da zauzmu strožiji stav protiv Pekinga, uključujući tarife, zabrane nabavke ili druge mere.

„Moramo poslati poruku da je Evropa asertivna i da imamo alate poput Instrumenta za borbu protiv prisile kada dođe do kritičnog trenutka“, rekla je Bačulska. „Ali za to je potrebna politička volja.“

Gnev Kine zbog Trampa

Neki posmatrači EU vide tarife američkog predsednika Donalda Trampa, koje su pomogle da se preokrenu decenije bliskih transatlantskih odnosa, kao priliku za Evropsku uniju da resetuje odnose sa drugom najvećom svetskom ekonomijom. S obzirom na značajne poremećaje u američkoj trgovini, Kina je više nego ikad zavisna od Evrope i mogla bi biti primorana na ustupke na samitu sledeće nedelje.

„Mislim da su ovi glasovi veoma naivni“, rekla je Bačulska. „Kina je pobedila u prvoj rundi trgovinskog rata sa SAD, a u Pekingu postoji snažan osećaj da je vreme na njenoj strani u pregovorima sa EU.

Konačno, Si transformiše kinesku ekonomiju od kvantitativnog rasta do „visokokvalitetnog razvoja“, sa fokusom na nove tehnologije, domaću potražnju, bezbednost i životnu sredinu.

Kina već dovodi u pitanje tehnološku dominaciju Zapada, uključujući veštačku inteligenciju, superračunarstvo i proizvodnju električnih vozila. U nekim slučajevima, kao što su 6G komunikacije, već je pretekla Zapad.

Neki analitičari smatraju da Evropska unija nastavlja da potcenjuje ekonomsku pretnju koju predstavlja Kina i da nije uspela da se obračuna sa nekim od nefer trgovinskih praksi te zemlje.

„Postoji tendencija da se pitanja vezana za Kinu potisnu u stranu u Evropi jer imamo toliko drugih stvari da radimo“, rekla je Bačulska, misleći na rat u Ukrajini i trgovinski spor EU sa Trampom. „Kina deluje samo kao geografski udaljeni izazov… [ali] mnogi efekti kineske politike će se uskoro osetiti u Evropi.“/DW/