„Teheranski kasapin“: Ko je bio iranski predsednik Ebrahim Raisi?

Iranski predsednik poginuo je u nedelju u padu helikoptera. Ali ko je on bio i kako je došao na čelo Islamske Republike?

Takozvani “teheranski kasapin” je mrtav.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi, ministar spoljnih poslova te zemlje i nekoliko drugih zvaničnika poginuli su kada se njihov helikopter srušio u nedelju na severu Irana.

Imao je 63 godine.

Tvrdolinijski je bio prisutan na mnogim važnim nacionalnim i međunarodnim događajima koji su oblikovali noviju istoriju Irana.

Osamdesetih godina prošlog veka bio je delimično odgovoran za masovna pogubljenja hiljada ljudi, a kasnije je predvodio brutalno gušenje antivladinih protesta kod kuće.

U inostranstvu, sveštenik koji je postao političar zauzeo je oštar stav u nuklearnim pregovorima sa Zapadom i pokrenuo napad bez presedana na Izrael.

Raisi je čak nagovešten da bude sledeći vrhovni vođa, gde stvarna moć leži u Iranu.

Na strogo kontrolisanim izborima, konzervativac je izabran za predsednika 2021. godine.

On je preuzeo dužnost nakon što se tadašnji američki predsednik Donald Tramp povukao iz nuklearnog sporazuma, koji je ublažio ekonomski štetne sankcije u zamenu za ograničenja iranskog nuklearnog programa.

Trampov potez 2018. – koji je podigao nove tenzije između Vašingtona i Teherana – ojačao je Raisijev tvrdolinijaški tabor i oslabio njegove reformski nastrojene rivale.

Iako je rekao da želi da oživi nuklearni sporazum, Raisijeva vlada je zauzela tvrd stav prema zapadnim pregovaračima pošto je Iran obogatio uranijum blizu nivoa naoružanja. Pregovori su od tada zaustavljeni.

„Sankcije su novi način rata Sjedinjenih Država protiv naroda sveta“, rekao je Raisi u Ujedinjenim nacijama u septembru 2021. „Politika ‘maksimalnog ugnjetavanja’ je i dalje na snazi. Ne želimo ništa više od onoga što nam je s pravom.”

Ovo je dovelo do dalje eskalacije tenzija sa Zapadom, kao što je Teheran isporučio bespilotnim letelicama Shahed Rusiji za njen rat u Ukrajini.

Neslaganje u zemlji

Godine 2022. u Iranu su izbili masovni protesti nakon smrti Mahse Amini u policijskom pritvoru nakon što je uhapšena jer navodno nije pravilno pokrila kosu u skladu sa iranskim zakonom.

Aminina porodica, aktivisti i posmatrači tvrdili su da ju je policija teško pretukla, iako je vlada tvrdila da je doživela srčani udar.

Meseci nemira širom zemlje koji su usledili bili su jedan od najvećih izazova sa kojima su se suočavali iranski vladari od Islamske revolucije 1979. godine.

Raisi ih je nazvao “neprihvatljivim aktima haosa”, a iranske vlasti su oštro razbile demonstracije. Više od 500 ljudi je ubijeno, a oko 22.000 je zatvoreno.

Od tada, režim je ponovo izvršio razbijanje kodeksa oblačenja žena, u onome što je grupa za ljudska prava Amnesti internešenel nazvala „ratom protiv žena“.

Zatim je došao rat između Izraela i Hamasa 2023. godine.

Prema Vall Street Journalu, Teheran je bio umešan u planiranje smrtonosnog napada 7. oktobra na jug Izraela koji je izazvao sukob, dok su zastupnici u Libanu koje podržava Iran pucali na Izrael.

U aprilu je izraelski vazdušni napad na iranski konzulat u Siriji ubio visokog iranskog komandanta, a Raisi je bio na čelu kada je Teheran izveo izvanredan napad na Izrael u znak odmazde.

Iranski vrhovni lider Ali Hamnei imenovao je Raisija, bivšeg iranskog generalnog tužioca, 2016. godine na čelo dobrotvorne fondacije Imam Reza, koja upravlja konglomeratom kompanija i fondacija u Iranu.

Prilikom ovog imenovanja, Hamnei ga je nazvao „osobom od poverenja sa iskustvom na visokom nivou“.

Ovo je navelo analitičare da spekulišu da Hamnei možda gleda na Raisija kao na mogućeg kandidata da postane treći vrhovni vođa u istoriji Irana, šiitski sveštenik koji ima poslednju reč o svim državnim poslovima i služi kao vrhovni komandant zemlje.

Raisi se 2017. godine kandidovao protiv relativno umerenog tadašnjeg predsednika Hasana Rohanija, ali je izgubio tu izbornu kampanju.

Sledeći put, 2021. godine, Raisi je postao favorit za predsedničke izbore nakon što je panel na čelu sa vrhovnim vođom diskvalifikovao sve druge kredibilne izazivače.

Raisi je dobio 62 odsto od 28,9 miliona glasova na izborima obeleženim najnižim odzivom u iranskoj istoriji. Milioni su ostali kod kuće, drugi su poništili svoje glasačke listiće, a grupa za ljudska prava Human Rights Vatch nazvala je izbore „prevarom“.

Ipak, nije mogao da se oslobodi svog mračnog nadimka „teheranski kasapin“.

Tokom njegove predsedničke kampanje 2016. procurila je audio traka koja prikazuje ključnog sveštenika koji govori o Raisijevoj ulozi u masovnom pogubljenju do 5.000 političkih zatvorenika 1988. godine.

„Kao tužilac, ponosan sam što sam branilac ljudskih prava i bezbednosti i udobnosti ljudi gde god da sam bio“, rekao je Raisi na konferenciji za novinare upitan o njegovoj ulozi u takozvanim „komisijama za smrt“.

Godine 2019. SAD su uvele sankcije Raisi zbog kršenja ljudskih prava, uključujući pogubljenja 1980-ih.

Rođen 14. decembra 1960. u Mešhadu, Raisi potiče iz porodice koja seže do islamskog proroka Muhameda, što se može prepoznati po crnom turbanu koji je kasnije nosio.

Otac mu je umro kada je imao 5 godina. Raisi je pohađao bogosloviju u svetom gradu Komu i kasnije se nazvao ajatolahom, višim šiitskim sveštenikom.

Učestvovao je u protestima protiv šaha kojeg podržava Zapad, a koji je zbačen u revoluciji 1979. koja je dovela na vlast teokratski režim ajatolaha Ruholaha Homeinija./Euronews/