Taker Karlson je samo deo Putinovog dezinformacionog rata u zapadnim medijima

Zapadni mediji su prikazali čudnu mešavinu hrabrosti i kukavičluka, naivnosti i cinizma u prenošenju Putinovih dezinformacija. S jedne strane, Volstrit džurnal koji kontroliše Mardok prati istinu o ruskoj ekonomskoj imploziji koristeći kidnapovanog moskovskog reportera Evana Gerškoviča. Paradoksalno, nakon prošlonedeljnog otpuštanja Takera Karlsona iz Fox News koji kontroliše Mardok, najglasnije jadikovke stigle su iz Kremlja od svih mesta, pri čemu su komentatori Kremlja žalili zbog gubitka voditelja koji je dosledno ponavljao Putinove argumente, ostavljajući ruskim državnim medijima česta ponavljanja Takerove emisije.

Erin Bernet sa CNN-a je upravo otkrila kako su Karlsonove lažne izjave da „ako postoji i jedan Amerikanac koji zaslužuje prezir i stvarnu krivicu za invaziju na Ukrajinu, to je Džo Bajden“ i „ideolozi unutar Bajdenove administracije nisu želeli pregovarački mir u Ukrajini, oni su hteli rat za smenu režima protiv Rusije“, ponovili su, bukvalno, od reči do reči, prethodne komentare portparola Kremlja i ruskih državnih medija. Što je još gore, Karlson je doslovno ponovio nameštene i lažne „obaveštajne podatke“ da je bilo sedam ukrajinskih žrtava na svaku rusku žrtvu, dok su u stvarnosti ti brojevi izmišljeni, proizvod procurelog pro-putinovskog mornaričkog tehničara po imenu Sara Bils koji je digitalno izmenila dokumenta iz Discord spremišta i postavila ih na internet.

Ali Taker Karlson nije jedini zapadni novinar koji ponavlja rusku propagandu. Newsguard Stivena Brila i Gordona Krovitza pronašao je više od 350 novinskih sajtova koji šire 100 lažnih priča o ratu Rusije u Ukrajini. Široko rasprostranjeni, ali lažni propagandni mit nas posebno pogađa.

Poslednjih dana Putinov lični sekretar za štampu Dmitrij Peskov pokrenuo je liniju napada na autore ovog članka, tvrdeći da smo prevaranti i drsko izmišljamo povlačenje više od 1000 zapadnih multinacionalnih kompanija iz Rusije, pozivajući se na očigledno lažno „istraživanje “ – Studija čiji su autori ljudi koji traže našu krivičnu osudu.

Putin nije morao da izmisli ovu liniju napada, jer ju je preuzeo direktno iz naivnih zapadnih medija, koji čak i sada citiraju razobličenu, lažnu studiju kao da je to verodostojna činjenica, iako je temeljno opovrgnuta.

Putinov cilj je da pobedi u informacionom ratu kako bi potkopao jedinstvo saveznika dok gubi vojni, diplomatski i ekonomski rat. Postaje mu sve teže da se pretvara da pobeđuje u diplomatskom ratu, jer je njegov najviši diplomata dočekan otvorenim smehom i podsmehom kada je u Nju Delhiju tvrdio da je ukrajinska agresija izazvala rat.

Slično, Putinu je postalo teže da se pretvara da vojni rat ide glatko kada se njegove trupe vidno gaze u prašini, iako je Putin i dalje pokušavao – smešno tvrdeći šest ukrajinskih žrtava za svaku rusku žrtvu, što je generalno odbačeno. Što se tiče ekonomskog rata, međutim, zapadni mediji ostaju neobično naivni prema Putinovim ekonomskim dezinformacijama, održavajući široko rasprostranjeni, ali lažni mit o otpornosti ruske ekonomije.

Ali ova otpornost je Potemkinova fasada. Na primer, može li biti slučajnost da je spisak „1.404 zapadne kompanije“ predstavljen u opovrgnutoj studiji u stvari spisak uglavnom ruskih kompanija i ruskih oligarha koji teško mogu da napuste Rusiju i ne mogu da se oslobode, kao što smo mi prikazano, a da su ih TASS i ruski državni mediji objavili na vidnom mestu odmah na dan njihovog objavljivanja. U stvarnosti, njihovu studiju je temeljno diskreditovao stručnjak za analizu podataka Volstrit džurnala Džoš Zumbrun, koji nije bio u stanju da ponovi njihove nalaze, kao i drugi veliki objektivni mediji kao što su Švajcarski nacionalni radio, Semafor i mnogi drugi.

Da, mislimo na posao – oni su zapravo razmenjivali ruske ljude i ruske kompanije koje su se predstavljale kao zapadne kompanije! Da li je FSB zaista mogao biti toliko nespretan, ili je to samo previd i istraživači su želeli da spisak popune argentinskim, islandskim ili zambijskim kompanijama?

U međuvremenu, stotine verodostojnih zapadnih multinacionalnih kompanija kao što su Airbus, American Express, Amazon, American Airlines, BCG, Boeing, Commerzbank, Citigroup, Deloitte, DeutscheBank, DeutscheTelekom, EY, Honeywell, International Paper, JPMorgan, Marriott, McKinsey, Otis, Raytheon, Wells Fargo i stotine drugih u njihovoj studiji, kao što ovde dokumentujemo.

Ali neobjašnjivo, poštovani zapadni novinari poput Žamila Anderlinija iz Politico EU i Daga Busivinea i Anne-Silvaine Chassani iz Fajnenšel tajmsa nastavljaju da nekritički citiraju ovo razobličeno „istraživanje“, ponavljajući trijumfalne izjave Putinovog drugara Peskova. Posebno gadan primer je da je bivši dopisnik Vašington posta sa sedištem u Moskvi neetički koristio našu listu kao obmanjujuću za tvrdnje da kompanije zapravo ne izlaze – a da nas nikada nije pitao za komentar ili uvid.

Ovaj zaveden novinar lažno tvrdi da su mnoge kompanije „uradile manje nego što su obećale“, navodeći bez daha i skandalozne primere poput Coca-Cole i Pepsija. Istina je, međutim, da se nijedna kompanija nikada nije obavezala da će se potpuno povući iz Rusije, već se u početku obavezala samo na delimičan izlazak, zbog čega su rangirani kao “C” – delimično povlačenje – na našoj javno dostupnoj listi izlaza. Opet, poželeli smo da su Coca-Cola i Pepsi najavili potpuni izlazak, ali nisu. Stoga, NISU klasifikovane kao kompanije „A“ ili „B“.

Niko nije dovodio u pitanje A i B kompanije na ovoj javno dostupnoj listi, iako smo i sami morali da smanjimo rangiranje nekih kompanija kao što su Heineken, Carlsberg i Pernod Ricard za njihov povratak u Rusiju. Činjenica da su se neke kompanije delimično povukle usred malog broja sniženih rejtinga ne umanjuje inspirativnu istorijsku prekretnicu od preko 1.000 velikih multinacionalnih kompanija koje se u potpunosti povlače iz Rusije – šest puta više od prethodnog istorijskog rekorda od 200 kompanija koje su se povukle iz Južne Afrike u znak protesta protiv režim aparthejda.

Drugi novinari pogrešno predstavljaju našu listu pažljivo istraženih kompanija kao inferiorni pandan obmanjujućih studija, uključujući neke koji prepakuju našu listu bez višeslojne rubrike za izlazne gradacije, čime završavaju u eho komori pojednostavljenih dihotomnih kategorizacija „unutra“ i „izlaz“ koji ne uspevaju da obuhvate komplikovaniju stvarnost insceniranih izlaza i različitih stepena izlaza. Takođe su zbunjeni fantomskim računima koje je Putin vodio na ime ovih kompanija, dok su u stvarnosti ove kompanije u potpunosti otpisale svoju imovinu. Drugi kritičari navode upitne izvore, kao npr B. Pogledajte Putinove ekonomske savetnike kao što je Kris Vifer, strateg sankcionisane, skandalizovane Sberbanke, da napadnu legitimnost našeg rada – možda i ne najobjektivniji izvor!

Štaviše, neki novinari na pogrešan način predstavljaju našu listu kao pandan impresivnoj bazi podataka naših kolega sa Kijevskog ekonomskog univerziteta, dok je u stvari naš rad komplementaran jer se na njihovoj listi nalaze i manje, lokalne kompanije, dok se naša lista fokusira na multinacionalne korporacije. Blisko sarađujemo sa njima, razmjenjujući podatke svake sedmice i lično ih posjećujući godinu dana kako bismo ostvarili naše zajedničke ciljeve, pa čak i koautori s njima kritike o obmanjujućim napadima na naš rad.

Voleli bismo da možemo da kažemo da gore navedene činjenice razbiju ove lažne, cinične narative jednom za svagda, ali nažalost mit da smo nekako „izmislili“ povlačenje ruskih kompanija nije tako lako razbijen, iako svi imaju pristup našoj listi preko 1.000 kompanija. Ali nije reč samo o povlačenju kompanija iz Rusije. Poput hvatanja zlikovca koji se ponavlja u horor filmu Stivena Kinga, moramo se još jednom suočiti sa podmuklom Putinovom propagandom, nažalost kanalisanom od strane zapadnih medija, da je ruska ekonomija uglavnom otporna i da se kompanije povlače u vezi sa zapadnim sankcijama jedva da su ostavile dent – u velikoj meri zahvaljujući zlobnim prognozama ekonomista MMF-a koji ponavljaju Putinovu propagandu.

Putin je od početka rata strogo kontrolisao objavljivanje ekonomske statistike, selektivno objavljujući nepovoljne podatke. Pre rata ova statistika je objavljivana mesečno, ali sada Kremlj vodi statistiku izvoza i uvoza, posebno sa Evropom, mesečne podatke o proizvodnji nafte i gasa, izvozu robe, prilivu i odlivu kapitala, godišnje račune velikih kompanija, podatke o monetarna baza Centralne banke, podaci o direktnim stranim ulaganjima, podaci o pozajmljivanju i pozajmljivanju, pa čak i savezna vazduhoplovna uprava Rosviastiia naglo je prestala da objavljuje podatke o putničkom prometu avio-kompanija i aerodroma. Prošle nedelje Rusija je počela da zadržava sve podatke o nafti na neodređeno vreme.

Ipak, na osnovu Putinovih lažnih podataka o BDP-u, MMF predviđa da će ruska ekonomija ove godine rasti brže od evropske, dok praktično sve slične organizacije od Svetske banke do UN-a do investicionih banaka za Rusiju ove godine predviđaju negativan ekonomski rast. Čak i Centralna banka Rusije predviđa negativan privredni rast od 1%, dok MMF predviđa pozitivan rast od 0,7%.

Zaista, u snimljenim razgovorima, ekonomisti MMF-a priznaju da lete slepi jer je Putin zatajio statistiku nacionalnog dohotka potrebnu da postane član MMF-a i da MMF treba da proveri rusku ekonomsku statistiku, a MMF otvoreno priznaje da je „ nulti uvid“ u ono što se dešava u Rusiji, pošto su njeni sopstveni ekonomski stručnjaci evakuisani i više nisu u kontaktu sa izvorima ruske vlade.

Štaviše, da nije bilo tragičnih odjeka u zapadnim medijima, bilo bi zabavno videti kako ekonomisti MMF-a mešaju prihode od energije sa dobicima, ili u ovom slučaju gubicima. U odbranu svoje prognoze rasta, MMF kaže: „Ne očekuje se da će obim izvoza ruske sirove nafte biti materijalno pogođen jer se ruska trgovina i dalje preusmerava iz zemalja pod sankcijama u zemlje koje nisu pod sankcijama. Možda im je računica previše sofisticirana pa su zaboravili na aritmetiku. 45 dolara po barelu za proizvodnju nafte plus 10-12 dolara za isporuku u Indiju i Kinu je 57 dolara. Trenutna cena uralske nafte je 55 dolara, nema razloga za slavlje ni MMF-a ni Putina. Možda su ekonomisti MMF-a trebali MBA sa svojim doktoratima da objasne da ne možete nadoknaditi izgubljeni obim, kako kaže stara izreka.

Ove laži MMF-a podupiru medijski narativ kojim se bave avgustovski komentatori kao što su Farid Zakarija, Lari Samers, Anton Trojanovski, Vashington Post i Politico EU, koji tvrde da su sankcije imale mali uticaj na Rusiju, dok u stvari ovi cinici padaju na Putinov lažnjak statistika.

Isti zapadni mediji koji bi se zgražali na ideju da su 83 ruska novinara izgubila ravnotežu na prozorskim daskama pod Putinom i da je 36 oligarha koji su ispitivali Putina slučajno naletelo na trake automobila ili sa balkona, nekritički prihvataju Putinove slične varljive ekonomske mahinacije.

Hrabri novinari koji izveštavaju o ruskoj ekonomiji koja je u raspadanju otkrivaju ključnu istinu, a to je da su efekti povlačenja kompanija iz Rusije, u kombinaciji sa teškim sankcijama i ograničenjima cena, ozbiljno oštetili Putinovu ekonomiju. Svi objektivni ekonomski podaci sugerišu da se ruska ekonomija raspada, da je privredna aktivnost u mnogim sektorima pala za 60% do 95% i da Putin gubi 500 miliona dolara dnevno u prodaji energije u poređenju sa svojim neočekivanim dobitkom prošle godine.

Da, potreban je veći ekonomski pritisak da bi se okončala ruska invazija na Ukrajinu, a zadatak je daleko od završenog. Grupa naučnika predvođena bivšim američkim ambasadorom u Rusiji Majklom Mekfolom i savetnikom ukrajinskog predsednika Andrijem Jermakom izložili su mapu puta za dalje sankcije koje su potrebne da bi se zaustavila ruska ratna mašina. Međutim, činjenica da ima još posla ne bi trebalo da umanji činjenicu da sankcije i korporativno povlačenje uzimaju težak danak po rusku ekonomiju – i to je istina, ma šta mediji izveštavali.

Možda bi najciničniji izveštači u Moskvi trebalo da provode manje vremena u moskovskom društvu kafea sa svojim kolačima, a više vremena u fabrikama sa raspadnutim industrijskim lancima snabdevanja./Time/

https://time.com/6276130/putins-disinfomation-war-western-media/