Tajvan kaže da je Kina pokrenula svoju najveću pomorsku operaciju u poslednjih nekoliko decenija

Kina je rasporedila skoro 90 brodova mornarice i obalske straže u vodama koje se protežu od ostrva u južnom Japanu do Južnog kineskog mora, saopštili su tajvanski zvaničnici odbrane. Tajvanski zvaničnici rekli su da je to najveća operacija u regionalnim vodama u skoro tri decenije i da je izgleda bila deo vojne vežbe.

Kina još nije komentarisala kretanja niti je potvrdila da izvodi vežbe.

Na redovnoj konferenciji za novinare u utorak, tajvanski odbrambeni zvaničnici rekli su da operacija Pekinga nije bila usmerena samo na Tajpej, već je takođe imala za cilj da pokaže svoju sposobnost da spreči zemlje u regionu, uključujući Japan i Filipine, da brane ostrvo.

„Trenutna skala je najveća u poređenju sa prethodne četiri [kineske ratne igre]“, rekao je portparol ministarstva odbrane Tajvana Sun Li-fang novinarima na konferenciji za novinare. Kina tvrdi da je Tajvan pod demokratskom upravom deo njene teritorije i nije isključila mogućnost upotrebe sile za postizanje svog cilja ponovnog ujedinjenja. Na Tajvanu postoji mala ili nikakva podrška za ponovno ujedinjenje sa autoritarnom Kinom.

Sun je rekao da su vežbe bile najveće od ratnih igara održanih na ostrvu kao odgovor na prve predsedničke izbore na ostrvu 1996. godine.

Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da je proteklih dana otkrilo 21 kineski brod i 47 kineskih vojnih aviona u neposrednoj blizini ostrva.

Hsieh Jih-sheng, viši obaveštajni oficir u ministarstvu odbrane Tajvana, rekao je novinarima na istoj konferenciji za novinare da je šire angažovanje Kine u pomorstvu usmereno na sprečavanje snaga iz Japana i Filipina da priteknu u pomoć Tajvanu u mogućem kineskom vojnom napadu na ostrvo .

Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da pored poboljšanja svojih sposobnosti da uskrati pristup širokom pojasu oko ostrva, Kina formira dva “zida” u zapadnom Pacifiku raspoređujući veliki broj brodova na istočnom kraju tajvanske identifikacione zone protivvazdušne odbrane i stacionirani u oblasti dalje u Pacifiku.

Identifikacione zone protivvazdušne odbrane jednostrano uspostavljaju snage protivvazdušne odbrane neke zemlje i nisu podržane međunarodnim ugovorima ili zakonima.

„Sa ova dva zida oni šalju jasnu poruku: Tajvanski moreuz je njihove unutrašnje vode, a pitanjima koja utiču na Tajvanski moreuz treba da se bave Narodnooslobodilačka vojska (PLA) i Narodna Republika Kina“, rekao je ministar odbrane Tajvana. Hsieh Novinari.

Tajvan se priprema za moguću kinesku vojnu vežbu oko ostrva otkako je predsednik Laj Čing-te otišao 30. novembra na svoje prvo inostrano putovanje u region Pacifika, koje je uključivalo i zaustavljanje na američkoj teritoriji Guam i državi Havaji.

Tokom putovanja, Tajpej je više puta upozoravao na moguću novu rundu vojnih vežbi u blizini ostrva i pozivao Peking da „ne šalje pogrešne signale“.

Na pitanje o kretanju kineskih brodova u ponedeljak, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning nije izneo dalje detalje.

„Pitanje Tajvana je unutrašnja stvar Kine. Kina će odlučno braniti svoj suverenitet i teritorijalni integritet“, rekla je ona na redovnoj konferenciji za novinare.

Kineski analitičar, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti ovog pitanja, rekao je za Glas Amerike da je teško reći zašto Peking nije javno najavio pomorske operacije oko Tajvana.

Džej Majkl Kol, viši saradnik Globalnog tajvanskog instituta sa sedištem u Tajpeju, rekao je da bi Peking možda želeo da tajvansku stranu zadrži „u mraku“ tako što ne najavljuje svoje planirane vojne operacije.

„Telegrafisanje vaših namera ne ide dovoljno daleko. Peking bi možda želeo da bude fleksibilniji i manje predvidljiv nego u prošlosti“, rekao je on u pisanom odgovoru Glasu Amerike.

Stiven Nađ, profesor politike i međunarodnih studija na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju, rekao je da zadržavanje dvosmislenosti otežava Tajvanu i zemljama regiona da odgovore na kineske vojne operacije u regionu.

„Dvosmislenost otežava Tajvanu i susednim akterima kao što su Japan, Sjedinjene Države i Filipini da znaju šta Kinezi rade i kako najbolje da reaguju“, rekao je on u telefonskom intervjuu za Glas Amerike.

Uprkos nedostatku jasnoće iz Pekinga, Kol je rekao u Tajpeju da napori tajvanske vlade da „proaktivno“ obelodani kineske vojne aktivnosti u regionu pomažu da se međunarodna pažnja usmeri na pretnje i pritiske sa kojima se suočava demokratski Tajvan, Kina je izložena.

„Takva javna diplomatija pretnju čini opipljivijom i pretvara apstraktni koncept u nešto što je stvarno i sa čim se ljudi mogu pozabaviti“, rekao je on za Glas Amerike.

Tajvan je u ponedeljak pokrenuo seriju vežbi pripreme za rat na strateškim lokacijama na ostrvu i objavio informacije o nenajavljenim kineskim vojnim operacijama. Prema tajvanskim stručnjacima, ove mere su pomogle Tajpeju da stvori obaveštajno sredstvo odvraćanja od Pekinga.

„Brzim objavljivanjem kineskih vojnih operacija u regionu i pokretanjem sopstvenih kontramera, Tajvan pokušava da odvrati Kinu od dalje eskalacije svojih vojnih aktivnosti oko ostrva“, rekao je Su Cu-jun, vojni ekspert na Institutu za nacionalnu odbranu i bezbednost. Istraživanje u Kini Tajpej, rečeno je za Glas Amerike telefonom.

Dok je Tajvan preduzeo neke kontramere, neki analitičari kažu da Peking „rutinizira“ svoje mere prinude protiv Tajpeja kroz stalno vojno prisustvo u regionu.

„Narodnooslobodilačka vojska i kineska obalska straža su toliko velike da mogu istovremeno da održavaju stalno prisustvo u blizini Japana, Filipina i Tajvana“, rekao je Dru Tompson, viši saradnik na S. Rajaratnam školi za međunarodne studije u Singapuru i bivši Zvaničnik Pentagona.

„Vojnim operaterima bi moglo biti teško da znaju kada je napad neizbežan kada svaki dan izgleda kao napad“, rekao je on za Glas Amerike telefonom.

Nađ je u Japanu rekao da, dok se Sjedinjene Države pripremaju za promenu vlade u narednih nekoliko nedelja, očekuje da će Kina pojačati pritisak na Tajvan./Rferl/