Tajvan je ove godine kupio ruski naftni proizvod u vrednosti od preko 1,3 milijarde dolara, navodi se u izveštaju

Tajvan je u prvoj polovini ove godine uvezao naftu iz Rusije u vrednosti od 1,3 milijarde dolara, što je više nego iz bilo koje druge zemlje, prema novom izveštaju.

Kupovine se dešavaju uprkos protivljenju Tajvana ruskom ratu u Ukrajini, potkrepljenom nekim sankcijama Moskvi.

Zavisnost Tajvana od Rusije za naftu takođe ga izlaže potencijalnim potezima Kine da poremeti te isporuke. Peking, koji polaže pravo na samoupravno ostrvo kao svoju teritoriju iako ga nikada nije kontrolisao, održava bliske veze sa Rusijom i mogao bi da se osloni na Moskvu da prekine protok nafte u Tajvan.

Nafta je neophodna sirovina u petrohemijskoj industriji za proizvodnju nekih sirovina ključnih za proizvodnju elektronskih komponenti i poluprovodnika – industrija koje su ključne za tajvansku ekonomiju.

Tajvan je potrošio više od 4,9 milijardi dolara na kupovinu naftnih derivata iz Rusije otkako je Moskva pokrenula svoju ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, navodi se u izveštaju koji je u sredu objavio istraživački institut Centar za istraživanje energije i čistog vazduha sa sedištem u Helsinkiju.

Puma Šen, poslanik vladajuće Demokratske progresivne partije, rekao je da oslanjanje Tajvana na rusku energiju „predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti“, s obzirom na strateški savez između Rusije i Kine.

U prvoj polovini 2025. godine, Tajvan je uvezao 1,9 miliona tona ruske nafte. Vrednost prosečne mesečne kupovine u dolarima porasla je skoro šest puta u odnosu na nivo iz 2022. godine, navodi se u izveštaju.

Od ruske invazije na Ukrajinu, Tajvan se pridružio sankcijama koje je Zapad uveo protiv Moskve i uveo je kontrolu izvoza protiv zemlje.

Ove nedelje, tajvanski ministar spoljnih poslova Lin Čia-lung završio je putovanje po Evropi, gde je prisustvovao Varšavskom samitu o bezbednosti i pozvao Evropu da se udruži sa Tajpejem u borbi protiv autoritarne ekspanzije i stvori „demokratski lanac snabdevanja“.

Ali za razliku od Evropske unije, Sjedinjenih Država i nekih drugih zemalja, Tajpej nije ograničio uvoz ruskih proizvoda od fosilnih goriva.

U saopštenju u četvrtak, Ministarstvo ekonomije Tajvana navelo je da su državna preduzeća prestala da nabavljaju sirovu naftu iz Rusije 2023. godine. Tajvan je takođe prestao da izvozi ključne visokotehnološke proizvode u Rusiju, dodalo je ministarstvo.

„Kako se međunarodne sankcije nastavljaju širiti, ministarstvo će dodatno preispitati relevantne kontrolne mere i sarađivati sa domaćim kompanijama u pogledu usklađenosti, dok će nastaviti da radi sa međunarodnim partnerima kako bi pokazalo svoju čvrstu rešenost da se suprotstavi agresiji i održi međunarodni poredak“, navodi se u saopštenju.

Izveštaj o uvozu ruske nafte na Tajvan dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp pojačava pretnje i akcije protiv zemalja koje kupuju sirovu naftu i naftne derivate od Rusije. Nedavno je kritikovao evropske zemlje zbog nastavka kupovine ruske nafte i gasa, izjavljujući da neće preduzeti nove sankcije Moskvi zbog rata dok ne prekinu kupovinu.

A u avgustu je Vašington uveo sekundarne tarife Indiji zbog njenog kontinuiranog kupovanja ruske nafte.

Signalizujući još jedan mogući spor, Tajvan se ove nedelje zakleo da će se odupreti pritisku Vašingtona da prebaci polovinu svojih kapaciteta za proizvodnju čipova u Sjedinjene Države, nakon komentara američkog ministra trgovine Hauarda Lutnika.

Kao i Ukrajina, Tajvan se suočava sa vojnim pretnjama od svog ekspanzionističkog suseda koji želi da ga apsorbuje.

„Globalna zajednica demokratija oslanjala se na ekonomske sankcije kako bi pokušala da okonča rusku agresiju protiv Ukrajine. Trgovinske i ekonomske akcije Tajvana moraju biti usklađene sa akcijama naših demokratskih partnera, ili rizikujemo da narušimo naš međunarodni ugled“, rekao je Šen, poslanik, na konferenciji za novinare povodom objavljivanja izveštaja u sredu.

Dok je tajvanska državna naftna i gasna kompanija CPC prestala da prima uvoz ruske nafte u junu 2024. godine, drugi tajvanski naftni gigant, Formosa Petrochemical, koji je takođe ključni dobavljač tajvanske poluprovodničke industrije, vodeće u svetu, naglo je povećao svoj uvoz, navodi se u izveštaju.

Na primer, rafinerija na zapadnoj obali Tajvana u vlasništvu Formosa Petrochemical povećala je svoju zavisnost od ruske nafte sa 9% pre invazije na 90% u prvih šest meseci 2025. godine. Postrojenje je činilo 96% ukupnog uvoza Tajvana, navodi se u izveštaju.

Formosa Petrochemical je odbacila neke od nalaza izveštaja.

U saopštenju za CNN, kompanija je navela da je uvoz ruske nafte činio oko 85% ukupnog uvoza do sada ove godine, prema internim podacima. Dodala je da nabavlja naftu putem otvorenog nadmetanja, ali zahteva da sve isporuke budu u skladu sa međunarodnim sankcijama i propisima.

Naglasila je da veći udeo uvoza iz Rusije odražava globalne tržišne uslove, a ne rezultat strategije nabavke kompanije.

„Ukoliko se međunarodna pravila dodatno pooštre ili ako naša vlada izda nove zabrane, kompanija će se odmah pridržavati propisa i u potpunosti podržati sve relevantne mere“, dodaje se.

Hsin Hsuan Sun, direktor tajvanske Fondacije za prava na životnu sredinu i koautor izveštaja, pozvao je vladu i kompanije da zajedno rade na uspostavljanju jasnih planova za postepeno ukidanje ruske energije.

„Tajvan ne može sebi priuštiti da ignoriše sankcije i rizike u lancu snabdevanja koje stvara njegova rastuća zavisnost od ruskih fosilnih goriva“, rekao je Sun u saopštenju. „Tajvan ne bi trebalo da finansira ratnu mašineriju Kremlja.“

/edition.cnn.com