Sve su glasniji pozivi članicama NATO-a da pomognu Ukrajini da obaraju ruske dronove i rakete

NATO, čija je vojna pomoć i podrška Ukrajini bila ključna u njenom ratu sa Rusijom, suočava se sa sve većim pozivima da učini više na odvraćanju ruskih raketnih napada i napada dronovima, od kojih su neki narušili vazdušni prostor članica NATO-a.

Rumunija i Letonija, obe članice NATO-a, nedavno su izvestile da su ruski vojni dronovi narušili njihov vazdušni prostor. Nijedna zemlja nije vojno intervenisala, iako je Rumunija imala vojne avione koji su pratili dron, a kasnije je rekla da nema neophodan zakon da interveniše.

Rumunija je takođe saopštila da su „delovi ruske bespilotne letelice” pronađeni na „mestu udara” na periferiji sela Periprava u Tulči, na rumunsko-ukrajinskoj granici. Letonija je saopštila da je dron ušao u vazdušni prostor zemlje iz Belorusije i srušio se u opštini Rezekne.

Od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, bespilotne letelice i rakete za koje se veruje da potiču iz Rusije ušle su ili su se srušile u susedima Ukrajine – uključujući Poljsku, Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku i sada Letoniju, takođe retke.

Rumunija je posebno stradala. Zemlja deli granicu od 650 kilometara sa Ukrajinom, a njena teritorija se nalazi samo nekoliko stotina metara od ukrajinskih dunavskih luka koje su često bile meta ruskih napada.

Ovo bledi u poređenju sa onim što je Ukrajina pretrpela. Otkako je invazija počela 2022. godine, Ukrajinu je pogodilo oko 15.000 ruskih vazdušnih ili bespilotnih udara, a broj napada se dramatično povećao od sredine 2023. godine.

Rusija svakog dana ispaljuje rakete i bespilotne letelice na ciljeve u Ukrajini i, prema poslednjoj proceni Kijevske ekonomske škole, već je nanela štetu od najmanje 155 milijardi dolara civilnoj infrastrukturi.

Ruska invazija je ubila hiljade ukrajinskih civila, uništila gradove i proterala milione ljudi da napuste svoje domove.

Možda je najviši zapadni zvaničnik koji je pozvao na snažniji odgovor Zapada na ruske rakete i bespilotne letelice bio je poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski. U nedavnom intervjuu za britanski Fajnenšel tajms, Sikorski je rekao da je Poljska “dužna” da obori ruske projektile iznad Ukrajine.

NATO je odbacio takve zahteve.

„Od ruske invazije na Ukrajinu, fragmenti ruskih dronova i projektili pronađeni su nekoliko puta na teritoriji saveznika. Ove akcije su neodgovorne i potencijalno opasne”, rekao je za RSE u pisanoj izjavi zvaničnik NATO-a, koji nije želeo da bude imenovan.

„Iako priznajemo pravo svakog saveznika da zaštiti svoj vazdušni prostor, ono što pojedinačni saveznici čine da podrže Ukrajinu takođe može biti važno za NATO u celini. Partneri iz alijanse će nastaviti da se konsultuju o daljim koracima za zaštitu i odbranu teritorije alijanse. Ono što je jasno je da se NATO neće mešati u sukob“, nastavio je zvaničnik.

Međutim, neki vojni analitičari smatraju da pomoć Kijevu u lansiranju dronova i projektila iznad Ukrajine, kao i presretanje i eliminisanje vazdušnih pretnji koje prodiru na teritoriju susednih zemalja, ne bi predstavljale eskalaciju. Oni tvrde da nepreduzimanje ovih mera samo dodatno ohrabruje ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Rusija je vršila pritisak na nas na toliko načina i sve je više uverena da nećemo učiniti ništa“, rekao je Ben Hodžis, penzionisani američki general-potpukovnik i bivši komandant američkih snaga u Evropi. „Davno je prošlo vreme da se preduzmu aktivniji koraci da se pomogne Ukrajini da pobedi i da se zaštite nevini ljudi“, rekao je Hodžis za RSE.

„Sve zemlje imaju apsolutno pravo na samoodbranu i kontrolu svog vazdušnog, kopnenog i morskog prostora. Kina i Rusija rutinski krše ove prostore. Države imaju pravo prema međunarodnom pravu da obaraju neidentifikovane letelice u svom vazdušnom prostoru“, tvrdi Aleksandar Krauter, penzionisani pukovnik američke vojske i viši istraživač u Centru za analizu evropske politike (CEPA), istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu, u komentaru za RSE.

Ovo dolazi u trenutku kada Zapad, posebno Sjedinjene Države, vagaju da li da dozvole Ukrajini da koristi rakete koje je isporučio Zapad za napad na vojne ciljeve dublje u Rusiji, posebno sada kada Rusija navodno dodaje još smrtonosnih projektila dobijenih od Irana.

Ukrajinski zvaničnici vršili su pritisak na američkog državnog sekretara Antonija Blinkena i njegovog britanskog kolegu Dejvida Lamija po tom pitanju tokom posete Kijevu 11. septembra.

Zvaničnik NATO-a, koji je za RSE/RL govorio o pozadini, rekao je da je vojna alijansa dala „doprinos bez presedana u odbrani Ukrajine, trošeći oko 40 milijardi evra godišnje na vojnu podršku Ukrajini“.

NATO protivvazdušni štit

Fredrik Veslau, bivši švedski diplomata i saradnik u Stokholmskom centru za istočnoevropske studije, nedavno je u američkom časopisu Foreign Affairs predložio kako bi NATO mogao da zaštiti svoj istočni bok i obezbedi preko potrebno vazdušno pokrivanje zapadne Ukrajine.

„Ideja je da se kopnene i vazdušne snage NATO saveznika, na primer sistemi Patriot ili F-16 [borbeni avioni], stacioniraju na strateški važnim tačkama u Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji na njihovoj strani granice sa Ukrajinom i da se ta sredstva koriste za. presreću ruske bespilotne letelice i rakete koje u početku ulaze u vazdušni prostor ovih saveznika, ali i da ih presreću iznad ukrajinske teritorije dok se kreću ka NATO-u i njegovim saveznicima“, objasnio je Veslau u intervjuu za RSE.

Neki analitičari tvrde da takvi planovi predstavljaju logističke izazove.

„Ako želite da gađate ciljeve iznad ukrajinskog vazdušnog prostora, mora postojati neka vrsta mehanizma koordinacije kako se ukrajinsko oružje ne bi sudaralo sa oružjem NATO-a i da je identifikacija ruskih projektila jasna za sve strane“, rekao je Vilijam Tejlor, bivši američki ambasador pri NATO-u, rekao je nedavno za australijsku televiziju ABC Nevs.

Uključivanje najmanje dva aranžmana za komandu i kontrolu i identifikovanje prijateljskih i neprijateljskih ciljeva od strane više zemalja „bi otežalo“, rekao je Tejlor. „U najboljem slučaju, postoji samo jedan sistem.

„Pa, mislim da bi to funkcionisalo, morao bi da postoji neki nivo integracije sa ukrajinskom protivvazdušnom odbranom“, uzvratio je Veslau. „Mislim, u izvesnoj meri to već postoji danas, ali mislim da je ideja da ovim štitom protivvazdušne odbrane upravlja koalicija voljnih.

„Razumem da NATO ne želi da se suprotstavi Rusiji, ali pojedine države mogu da brane svoj vazdušni prostor. Imajte na umu da je 2015. Turska, članica NATO-a, oborila rusku letelicu koja je narušila njen vazdušni prostor“, dodao je Krouter, misleći na incident koji je Putin opisao kao „ubod nožem u leđa“.

Sjedinjene Države su već pokazale da su spremne da preduzmu takve mere na drugim mestima, rekao je Hodžis.

„Radimo ovo u Crvenom moru kako bismo zaštitili međunarodnu plovidbu od projektila Huti i građane Izraela od iranskih projektila. “Zašto ne možemo da zaštitimo nevine ukrajinske civile od ruskih projektila?”, upitao je Hodžis.

Više od 300 projektila i dronova ispaljeno je iz Irana na Izrael kasno uveče 13. aprila, ali su praktično svi presretnuti pre nego što su stigli do izraelske teritorije. Američke, britanske i izraelske snage uništile su skoro sve granate.

„Šahedovi (iranski vojni dronovi) na nebu iznad Ukrajine zvuče identično onima iznad Bliskog istoka. Uticaj balističkih projektila, ako se ne presretne, svuda je isti“, napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Tviteru 15. aprila.

Kasnije istog dana, portparola Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džona Kirbija novinari su pitali zašto su Sjedinjene Države i njihovi saveznici oborili iranske bespilotne letelice iznad Izraela, ali ne i iznad Ukrajine.

„Dva različita sukoba, drugačiji vazdušni prostor, različita pretnja. A predsednik je od početka sukoba u Ukrajini jasno stavio do znanja da Sjedinjene Države neće biti uključene u ovaj sukob u borbenoj ulozi“, rekao je Kirbi.

Međutim, teren se može promeniti, iako postepeno, pošto je veća verovatnoća da će zapadni saveznici Ukrajine zauzeti oprezan stav.

„Mislim da što više ne reagujemo, rizik postaje na neki način veći, jer je prilično jasno da Rusija gura, gura i testira, a ako nema odgovora, nastavlja da gura. I to na način koji povećava ulog i rizik od eskalacije“, objasnio je Veslau.

„Neki saveznici su protiv toga, neki su za, ali mislim da je ovo jedno od onih pitanja koje će vremenom postati sve relevantnije kako budemo videli sve više ovih upada ruskih dronova i projektila./Rferl/