„Sve je bilo magla“: Ukrajinske trupe u svom smelom upadu u Rusiju

Jednog jutra pre nekoliko dana, duboko u ukrajinskoj okupiranoj Rusiji, tri vojnika iz ukrajinskog tima za specijalne operacije uskočila su u svoj automobil, a zadnje staklo je nestalo nakon što je prethodnog dana razbijeno eksplozivom koji je bacio ruski dron u pravcu Ukrajine.

Šest sati kasnije, oni će biti u Kijevu, zajedno sa dragocenim tovarom dokumenata spremljenih u kutijama nagomilanim na zadnjem sedištu, plodovima četvorodnevne misije na neprijateljskoj teritoriji za trojku. Dokumenti su uključivali dokumente ruskog ministarstva unutrašnjih poslova i vojna naređenja, zaplenjene iz zvaničnih zgrada u Sudži, gradu u srcu iznenadne operacije Ukrajine u Kursku, i iz napuštenih ruskih rovova u blizini.

„U to vreme sve je bilo zamagljeno, tek kasnije kada odeš shvatiš gde si upravo bio i šta si uradio“, rekao je Artemi, jedan od njih trojice, govoreći na stajalištu pored puta samo nekoliko sati nakon odlaska. teritorija ruska.

Upad Ukrajine u Rusiju, koji sada traje četvrtu nedelju, bio je šokantan po svojoj smelosti i predstavljao je neočekivani izazov za Kremlj. Iznenada, ruske zastave se obaraju sa administrativnih zgrada, ruski civili se sklanjaju dok vojnici strane vojske patroliraju njihovim ulicama, a Rusija pokušava da dokaže da već dugo kontroliše svoje granice.

Iako su ukrajinske trupe pod stalnim pritiskom u drugim delovima linije fronta, ulazak u Rusiju je obezbedio preko potreban moralni podsticaj unutar Ukrajine, posle meseci nemilosrdnih sumornih vesti.

„Oni su u očajničkoj borbi Davida protiv Golijata i to se dopada njihovom buntovnom duhu“, rekao je zapadni diplomata u Kijevu, dodajući da je operacija Kursk nemerljivo podigla raspoloženje među političkom elitom poslednjih nedelja.

Deo početnog uzbuđenja proizašao je iz čistog iznenađenja. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegov vrhovni vojni komandant razgovarali su o planovima nasamo, a samo nekoliko ljudi je pušteno u krug. „Na osnovu dosadašnjeg iskustva ovog rata, što manje ljudi zna za operaciju, to će ona biti uspešnija“, rekao je u intervjuu u Kijevu Mihail Podoljak, glavni savetnik Zelenskog. „Izuzetno ograničen broj ljudi znao je unapred“, dodao je on.

U Sumiju, najbližem ukrajinskom gradu granici, meštani su primetili da su grad i okolna područja bili popunjeni vojnim osobljem u nedeljama pre upada, ali nisu znali zašto. „Nema mnogo opcija za iznajmljivanje u Sumiju i ljudi su se raspitivali tražeći gde bi vojnici mogli da borave. Tek kasnije, kada je operacija počela, slagalica se sklopila“, rekao je Dmitro Tiščenko, generalni direktor cukr.city, onlajn portala posvećenog vestima i kulturi u Sumi.

Same trupe nisu bile obaveštene o tome šta će doći. „Mislili smo da se selimo ovde da bismo obavili odbrambeni rad protiv moguće ruske invazije“, rekao je vojnik koji je u tom području nedelju dana pre početka napada.

Ukrajina je prošle nedelje tvrdila da kontroliše oko 1.300 kvadratnih kilometara ruske teritorije, uključujući 100 naselja – uglavnom malih sela, ali uključujući i grad Sudža, gde je pre napada živelo 5.000 ljudi. Put od Sumija do granice i dalje je obložen vojnim vozilima, a vojnici voze sve od motocikala do tenkova u Rusiju.

U Sudži, kažu ukrajinski vojnici, ulice su uglavnom puste i u vazduhu visi truli miris, rezultat truljenja proizvoda na kasnom letnjem suncu. Mnogi ljudi su pobegli dalje u Rusiju na početku ofanzive, ali oni koji su ostali sada su odsečeni, bez izlaza, bez struje i mobilne mreže. Ukrajinski vojnici koji patroliraju ulicama su njihov jedini izvor informacija.

„Kažemo im da su ukrajinske snage zauzele grad Kursk i marširaju ka Moskvi, i vreme je da nauče ukrajinski“, nasmejao se vojnik koji je nedavno bio u gradu. Vojnici obilaze Sudžu sa trofejima – od ruskih zastava i postera zaplenjenih sa zvaničnih zgrada do majica Vladimira Putina uzetih sa tezgi na pijaci Sudža – ali kažu da ne izazivaju isti teror kao ruski osvajači u ukrajinskim gradovima.

Sudža je već dve nedelje pod potpunom kontrolom Ukrajine, ali ruski dronovi i dalje predstavljaju stalnu pretnju i operacija u ofanzivi može biti zastrašujući posao. Jednom prilikom, dok je čistio napušteni ruski rov, Artem je primetio, kako je mislio, ruskog vojnika u bekstvu. Hteo je da puca kada je shvatio da je neko ostavio ogledalo u rovu i da je video svoj odraz. „Puzite kroz šumu u mraku i shvatate da ste potpuno sami, na teritoriji neprijatelja kut”, rekao je Serhii, još jedan član tima.

Za sada se čini da je napredak Ukrajine u zastoju, ali Rusija nije čak ni uspela da povrati teritoriju. Kijev kaže da nema interesa da pokušava da anektira rusku zemlju, ali za sada želi da zadrži kontrolu nad onim što je zauzeo.

„Mi nismo Rusija, ne želimo da prepisujemo naš ustav da bismo dodali ove teritorije… Naši zadaci su da dalje guramo rusku artiljeriju i druge sisteme, da uništimo skladišta i drugu vojnu infrastrukturu koja se tamo nalazi, kao i da utičemo na u javnom mnjenju u Rusiji“, rekao je Podoljak.

Mnogi u Kijevu takođe vide upad kao poruku međunarodnim partnerima Ukrajine, u trenutku kada su glasovi koji sugerišu da bi neki vid pregovora mogao biti neophodan u srednjoročnom periodu sve glasniji.

„Ukrajina pokušava da stvori polugu nad Rusijom da bi imala stvarne pregovore, a ne kapitulaciju upakovanu u pregovore“, rekla je Aljona Getmančuk, osnivač Centra Nova Evropa u Kijevu.

Podoljak je prvobitno negirao da je Kijev imao na oku predstojeće pregovore, ali je potom dodao: „Rusija nije racionalna zemlja. Može se naterati na pregovore, ali za to su vam potrebne [stvari poput] operacije Kursk.

Getmančuk je rekao da je operacija, čije detalje Kijev ranije nije podelio sa zapadnim partnerima, takođe nastala zbog frustracije zbog ponovljenih upozorenja Vašingtona o opasnostima od eskalacije. „Operacija Kursk je bila signal da se zaborave navodne ’crvene linije‘ koje Ukrajina ne bi trebalo da pređe“, rekla je ona.

Drugi cilj operacije bio je zarobljavanje ruskih vojnika i njihovo korišćenje kao sredstvo za oslobađanje nekih od hiljada Ukrajinaca koji se nalaze u ruskim zatvorima. Ukrajina tvrdi da je zarobila oko 600 ruskih vojnika iz regiona Kursk, od kojih su mnogi regruti. Ukrajina ih je pre nedelju dana razmenila 115 sa isto toliko Ukrajinaca zadržanih u Rusiji.

U pritvorskom objektu u Sumskoj oblasti, ruski zatvorenici su govorili o svom šoku zbog rata koji je stigao na rusko tlo i o svojoj nespremnosti za borbu. Neki su stigli u oblast Kursk samo nekoliko dana ili nedelja pre nego što su zarobljeni. Gardijan je razgovarao sa više od deset ruskih zatvorenika koji su dali saglasnost da govore i nisu ih nadgledali zatvorski čuvari dok su govorili, ali ih ne citira direktno zbog međunarodnih konvencija o ratnim zarobljenicima.

„Kao građanin Ukrajine, prezirem ih, ali se prema njima ponašam onako kako želim da se prema našim zatvorenicima postupaju u Rusiji“, rekao je Volodimir, zamenik načelnika ustanove u kojoj se nalaze. “Ako možemo da ih iskoristimo da oslobodimo naše dečake, onda sam srećan”, dodao je on.

Dok je operacija Kursk stvorila dobar zamah, među mnogim ukrajinskim vojnicima i dalje postoji jaka svest da stvari na istoku zemlje izgledaju sve mračnije kako se Rusija stalno približava gradu Pokrovsku. Ako se taj napredak nastavi, šaputana pitanja o tome da li je Kurska avantura vredna toga verovatno će postati sve glasnija.

Za sada, međutim, operacija ostaje simbol uspeha Ukrajine na bojnom polju. „Možemo da ga iskoristimo da stvorimo tampon zonu duž granice kako bismo smanjili napade na nas. I u najmanju ruku, imamo zatvorenike za razmenu i dali smo našem stanovništvu nešto za zadovoljstvo“, rekao je Artem./Reuters/