Suočavanje sa porazom

Rusija gubi rat. Budite spremni na posledice

Vladimir Putin ne može pobediti. Ali Ukrajina može. Pitanja su samo kada, po kojoj ceni, u kojoj meri-i šta će se dalje dogoditi. To je presuda nakon sedam meseci najkrvavijeg i najrazornijeg rata koji je Evropa doživela od 1945.godine. Ukrajinska vojska je sve veća i efikasnija od ruske. Svakim danom postaje sve jača. Oružane snage Kremlja raspadaju se pred našim očima, demoralizovane (bukvalno) svojim lošim vođstvom, neuspelim planiranjem i lošom logistikom.

Ne verujte mi na reč. Pogledajte Ruske emisije koje su glasnogovornici propagandne mašine u Kremlju. Sada niko ne veruje da je to samo “specijalna vojna operacija”. Reč ” rat ” – nekada tabu-izgovara se redovno. O nedavnim vojnim neuspesima takođe se otvoreno raspravlja. Na zahtev da objasni gubitak logističkog čvora, Lyman, Andrey Gurulyov, nekada bombastični bivši zamenik komandanta Južnog vojnog okruga Rusije, optužio je za “konstantno laganje” svih, od dna do vrha. Nakon nekoliko sekundi, njegova Skype veza je prekinuta. Maxim Yusin, politički urednik državne televizije, rekao je: “teško je raspravljati se sa sanjarima koji žive u svom svetu.” Zvuči kao jedva prikriveni napad na Putinovu zabludu. Kako se vojna praksa i politički ciljevi razlikuju, ruski lider je ostvario geopolitičku pobedu. Tvrdi da je anektirao teritoriju sa koje se njegove trupe brzo povlače.

U pozadini svega ovoga, trenutni prioritet je podrška Ukrajini. Rusija može i još uvek će naneti još strašniju štetu svom stanovništvu i infrastrukturi. Ali razgovarao sam o tome sa svojom starom prijateljicom Anne Applebaum na događaju u Londonu ovog vikenda, a odgovor je jasan: po rečima Varrena Zevona, “pošaljite novac, oružje i advokate.” Gotovina će stabilizovati ekonomiju Ukrajine. Oružje će doneti pobedu. Tužbe će naneti štetu vojnoj mašini Kremlja. Znamo šta da radimo. Moramo, samo moramo, da to uradimo..

Mnogo složenije pitanje je šta sledi. Putin možda neće preživeti poraz na bojnom polju. Ali ruski kleptokratski imperijalistički režim je mnogo izdržljiviji od bilo kog pojedinca. Najviše me brine to što post-putinska hunta zavarava Zapad nudeći “resetovanje” u odnosima u zamenu za prekid vatre u Ukrajini i nastavak snabdevanja gasom. Tačan odgovor bi bio čvrsto “ne”. Jedini prihvatljiv mir treba da uključuje odštetu, suđenja za ratne zločine, neporecivo članstvo Ukrajine u NATO-u i povratak okupiranih teritorija. Ako rukovodstvo Ukrajine želi nešto drugačije, to je njihov prerogativ. Ali Zapad ne bi trebalo da izvrće ruke da bi prihvatio agendu Rusije.

Dugo je kasnila potreba da se zapadna strategija usredsredi na potrebe i brige naših saveznika na prvoj liniji fronta. Tokom tri decenije donosioci odluka u Vašingtonu, Briselu, Berlinu i drugde provodili su previše vremena brinući se o Rusiji i Rusima, a premalo vremena razmišljajući o zemljama koje najbolje poznaju svog džinovskog suseda i koje su najviše pogođene njegovim razaranjima. Ukrajinci (kao i Čečeni, Gruzijci i drugi) platili su tešku cenu za kolosalni neuspeh Zapadne strategije prema Rusiji od 1991.godine. To nije bila demokratija, čak ni lažna. To je zaista bilo carstvo.

Sada nam je potrebna nova strategija. Mora biti spremna da se nosi sa mnogim nepredviđenim situacijama. One uključuju:

Izuzetno spor kraj Putinove ere, ili njegov brzi odlazak.

Naizgled nesmetan prenos moći, ili neuređen.

Želja (ma koliko površna) za zbližavanjem sa Zapadom, ili pojačano neprijateljstvo.

Centrifugalne sile koje razbijaju Rusiju, ili pokušaj da se silom ponovo uspostavi centralna kontrola.

Ne znam odgovore (iako radim na njima). Ali ključna stvar mora biti poniznost u pogledu naše sposobnosti da predvidimo ili odredimo razvoj događaja unutar Rusije i odlučnost da branimo naše saveznike./CEPA