Stotine ukrajinskih kuća na Krimu zaplenjene kao ruska imovina

„Ja sam tvoj komšija, Volođa. Tvoji stanovi su prodati. Pozovi me — hitno je.“ 

Kada je ova vest stigla do Svetlane Kolisničenko i njene porodice u maju 2024. godine, potvrdila je njihove najgore strahove u vezi sa imovinom koju su ostavili na Krimu nakon što su se preselili u Kijev.

Od početne ilegalne okupacije Krima od strane Rusije 2014. godine – i njene potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine – stotine zgrada, kuća i druge imovine na Krimu su konfiskovane od strane ruskih vlasti, prema podacima međunarodnih pravnih posmatrača.

U slučaju Kolisničenko, saznali su da bivši ukrajinski vojnik, sada ruski državljanin, živi u njenom trosobnom stanu bez njenog pristanka. Takođe je prijavio svoju decu i suprugu kao stanare stana.

Naravno, novi zakupac nije plaćao kiriju Kolisničenkovim.

„Mislim da su mu ključeve dali naša komšinica Ljudmila i njen muž Vitalij“, rekla je Kolisničenko. „Mora da je počela da izdaje naš stan ili tako nešto.“

Ona kaže da je za to saznala tek kada ju je Volođa pozvao da joj kaže da je Ljudmila „puštala strance u stan, uključujući i vojno osoblje“.

„U mojoj zgradi, gde smo živeli, već postoji sedam takvih stanova. Ispostavlja se da je to masovna pojava“, rekao je Kolisničenko.

Prema organizacijama za ljudska prava, imovina Ukrajinaca koji pružaju otpor ruskoj okupaciji je sistematski i u velikim razmerama konfiskovana.

Ljudi poput Kolisničenka, koji je odbio ponudu ruskih pasoša, očigledno su često bili meta.

„Bili smo protiv ruske politike – zato nismo prihvatili pasoš, to je jedini razlog“, rekao je Kolisničenko. „Imao sam puno pravo da dobijem pasoš, a moja majka je u Rusiji, ali ga nisam želeo. Nije mi se dopala ova agresija.“

Prema rečima posmatrača, ova politika je koštala stotine Ukrajinaca njihovih domova.

„Kada [zemlje] odbace rusku agresiju i uvedu sankcije, [njihovi] građani se smatraju neprijateljski nastrojenim“, rekao je Mikita Petrovec iz neprofitne organizacije Regionalni centar za ljudska prava. U takvim slučajevima, prema ruskom zakonu, „može se izvršiti odgovarajuća konfiskacija imovine“.

Mnogim ukrajinskim zemljoposednicima je dato oko godinu dana da prenesu ili prodaju svoju zemlju, prema Petrovcu, nakon čega je „počela prisilna prodaja po sudskim nalozima“. Sada se takve nekretnine prodaju na aukcijama. Sa ove tačke gledišta, njihova imovina je takođe efikasno eksproprisana.“

Julija Stežko, čija je porodica investirala u nekretninu na Krimu i planirala da tamo izgradi kuću, saznala je da je ona oduzeta sudskim nalogom nakon što je napustila poluostrvo.

Imanje, koje ona opisuje kao „sa pogledom na more, generalno prelepo imanje“, je veliki gubitak.

„Kupili smo ga od ušteđevine cele porodice“, kaže ona, dodajući da su se nadali da će tamo provesti dečji raspust u skladu sa porodičnom tradicijom.

„Pored toga, moj deda po majci je tamo sahranjen“, kaže ona.

Kada se raspitala kod vlasti na Krimu, Stežko je rečeno „da je stupila na snagu dekret kojim se navodi da nemam nikakva prava na imovinu i to je to“.

Ruske vlasti na Krimu su 2023. godine objavile nameru da prodaju oko 1.000 nekretnina, uključujući i stan na Jalti koji pripada Oleni Zelenskoj, supruzi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a koji je prodat za 44 miliona rubalja (530.000 dolara).

Do kraja 2023. godine, više od 2.600 imovine u vlasništvu Ukrajinaca je nezakonito oduzeto, prema istrazi Krim.Realnosti radio-službe RFE/RL.

Rusija više nije obavezana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima

U martu 2020. godine, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se skoro ceo Krim proglašava takozvanim pograničnim regionom Rusije. Ovim zakonom je zabranjeno „stranim državljanima“, uključujući Ukrajince, da poseduju zemlju na okupiranom Krimu.

Prema ukrajinskom zakonu, ništa se nije promenilo; Ukrajinska imovina je i dalje u potpunosti priznata. Međutim, zvaničnici koje je Rusija rasporedila na Krimu objavili su dugačke spiskove adresa i vlasništva nad imovinom koju nameravaju da konfiskuju.

Regionalni centar za ljudska prava je dokumentovao da je broj zemljišnih parcela u vlasništvu takozvanih stranih državljana na Krimu opao za 50 procenata za samo tri godine – sa preko 11.000 na 5.000.

Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) podneo je žalbu zbog konfiskacije zemljišta i proglasio rusku politiku nezakonitom. Međutim, 2022. godine Rusija je izbačena iz Saveta Evrope i više nije potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, što znači da ruska vlada više nije pravno obavezana presudama Suda.

Ruske vlasti su od tada izjavile da odluke Evropskog suda za ljudska prava neće biti sprovedene.

Oko 1.101 žalbi Ukrajinaca u vezi sa kršenjem ljudskih prava na okupiranom Krimu još uvek je na čekanju pred Evropskim sudom za ljudska prava, a više od polovine se odnosi na eksproprijaciju imovine./rferl/