Starmer poručuje Evropi na samitu: „Vreme je da se deluje“ za bezbednost Ukrajine

Britanski premijer Kir Starmer predstavio je plan u četiri koraka koji su dogovorili evropski lideri, lideri NATO-a i EU za podršku Ukrajini u trenutku kada je Evropa na raskrsnici.

Britanski lider je rekao da je „vreme da Evropa reaguje“ kako bi osigurala bezbednost Ukrajine, podržavši svoj poziv na samitu u Londonu 2. marta obećanjem 1,6 milijardi funti (2 milijarde dolara) za finansiranje izvoza za isporuku 5.000 raketa protivvazdušne odbrane Kijevu.

Samit je saglasan da vojna pomoć mora i dalje da pristiže Ukrajini, da Kijev mora biti za stolom za sve mirovne pregovore sa Rusijom, da Evropa treba da radi na odvraćanju budućih ruskih napada na Ukrajinu i da treba formirati „koaliciju voljnih“ koja će braniti i garantovati mir u Ukrajini nakon postizanja sporazuma.

„Danas stojimo na raskrsnici istorije“, rekao je Starmer na konferenciji za novinare nakon samita 19 šefova država i vlada iz cele Evrope, Kanade i vojnog saveza NATO-a.

„Ovo nije trenutak za nastavak razgovora – vreme je da delujemo i dogovorimo novi plan za pravedan i trajni mir“, nastavio je Starmer.

Hitnost samita je pojačana katastrofalnom posetom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu ranije ove nedelje i rastućom zabrinutošću u vezi sa posvećenošću Sjedinjenih Država evropskoj odbrani pod predsednikom Donaldom Trampom.

Starmer je istakao da i dalje vidi Vašington kao „pouzdanog saveznika“ koji traži trajni mirovni sporazum kako bi se okončala ruska invazija na Ukrajinu, koja je sada već četvrta godina.

SAD nisu učestvovale u pregovorima u Londonu. Samit je planiran pre nego što su se Zelenski i Tramp sukobili u značajno napetom sastanku u Ovalnom kabinetu 28. februara.

Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Đorđa Meloni bili su među evropskim liderima koji su razgovarali sa Starmerom i Zelenskim 2. marta u istorijskoj kući Lankaster u blizini Bakingemske palate u Londonu.

Uoči samita, Starmer je vodio bilateralne razgovore sa Melonijem, koji bi mogao da igra ključnu ulogu u tekućim pokušajima Evrope da ubedi Vašington u potrebu da podrži Ukrajinu.

Kao nepokolebljivi pristalica Ukrajine, ona je i ideološki bliska Trampu, koji ju je visoko hvalio.

Govoreći sa Starmerom, Meloni je rekao da bi London i Rim mogli da igraju “ključnu ulogu u izgradnji mostova” nakon sastanka u Ovalnoj kancelariji, dodajući da je za zapadne partnere “veoma, veoma važno” da izbegnu razlaz.

Samitu su prisustvovali i kanadski premijer Džastin Trudo, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, generalni sekretar NATO-a Mark Rute, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.

Uoči konferencije, Starmer je primio Zelenskog u njegovoj rezidenciji u Dauning strit i potom najavio zajam od 2,26 milijardi funti (2,84 milijarde dolara) Ukrajini za poboljšanje njenih odbrambenih sposobnosti.

Zelenski je na društvenim mrežama rekao da će zajam biti otplaćen sredstvima od zamrznute ruske imovine.

Oživljavanje odnosa između Trampa i Zelenskog bila je ključna tačka dnevnog reda samita, gde su lideri ocrtali put za obnavljanje odnosa nakon što je američki predsednik rekao da bi Zelenski mogao da se vrati u Belu kuću „ako želi mir“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je posle sastanka da smo „spremni da branimo demokratiju zajedno sa vama [Sjedinjenim Državama], da branimo princip vladavine prava, da ne možete napasti svog suseda ili promeniti granice silom“.

„U našem je zajedničkom interesu da sprečimo buduće ratove“, dodala je ona.

Zelenski je odbio da se izvini zbog neuspeha pregovora, ali je rekao da veruje da se odnosi još uvek mogu spasiti.

Čak i pre puta Zelenskog u Vašington, evropski lideri su pokazivali sve veći osećaj hitnosti da postanu važni za Trampovu administraciju.

Ovo je podstaknuto komentarima visokih američkih zvaničnika koji sugerišu da Evropa neće biti direktno uključena u mirovne pregovore sa Ukrajinom – i znacima otopljavanja odnosa između SAD i Moskve.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je evropske zemlje da traže „nastavak banketa“ u vidu rata.

U komentarima koje su ruski mediji objavili 2. marta, Lavrov je pohvalio Trampa kao „pragmatičara“.

„Njegov slogan: zdrav razum“, rekao je Lavrov.

Krizni pregovori održani u Parizu prošle nedelje bili su fokusirani na to da li bi Evropa mogla da sastavi kredibilne vojne snage koje bi mogle da budu raspoređene u Ukrajini nakon prekida vatre ili mirovnog sporazuma.

Određeni napredak je postignut, ali nije najavljen nikakav odlučujući pomak.

Izazov za londonske pregovore je postići nešto opipljivije i impresivnije nakon debakla u Ovalnom kabinetu.

Istovremeno, neki evropski šefovi država i vlada sugerišu da se ne radi samo o dokazivanju Vašingtonu. Pre se radi o pripremi za mogući scenario u kojem se ne mogu osloniti na američki bezbednosni kišobran.

Pobednik nedavnih izbora u Nemačkoj, Fridrih Merc, izjavio je pre nedelju dana da Evropa mora da postigne „nezavisnost“ od Sjedinjenih Država.

Nakon posete Zelenskog u Vašington, nemačka ministarka spoljnih poslova Analen Berbok rekla je da će podržati mere za pomoć Ukrajini „da se odupre ruskoj agresiji, čak i ako SAD povuku svoju podršku“.

Ovde u Britaniji, Starmerov stav je odjeknuo širom političkog spektra. Istaknute ličnosti bliske Trampu pozvale su ga da ne pali svoje mostove sa Zelenskim.

Najdžel Faraž, lider Reform UK stranke i deklarisani Trampov obožavalac, rekao je: „Ovo nije kraj priče, upravo suprotno. Mirovni sporazum je od suštinskog značaja i Ukrajini su potrebne prave bezbednosne garancije.

Bivši premijer Boris Džonson rekao je: „Najbolji put napred sada je da se ugovor o mineralima potpiše što je pre moguće. Još uvek postoji put do mira.”

On je mislio na sporazum koji je trebalo da bude veliki diplomatski dobitak putovanja Zelenskog u Vašington i da najavi obnovu odnosa sa Sjedinjenim Državama.

Ove velike nade su pretrpele težak poraz. U Londonu odgovorni očajnički traže odgovor./Rferl/