Šta se Rusija nada da će dobiti od sukoba između Izraela i Hamasa

Izraelski predsednik Benjamin Netanjahu ranije je nazvao ruskog predsednika Vladimira Putina svojim „dragim prijateljem“. Od 2015. godine, izraelski lider je posetio Rusiju više od deset puta i ponosno okačio ogroman poster rukovanja između dva predsednika iznad sedišta svoje stranke tokom predizborne kampanje 2019. godine. Ali odnosi između Rusije i Izraela su zahladneli nakon ruske invazije na Ukrajinu, iako je Izrael ostao oprezniji u podršci Ukrajini nego što bi to njegovi zapadni saveznici želeli.

Ipak, za mnoge u Izraelu je bio šok da se grupa visokih članova Hamasa sastala sa visokim ruskim zvaničnikom 26. oktobra. Ministarstvo spoljnih poslova Izraela osudilo je odluku da se članovi Hamasa pozovu u Moskvu kao “čin podrške terorizmu” i pozvalo Rusiju da protera delegaciju Hamasa.

Napeti odnosi između Rusije i Izraela dodatno su se pogoršali nakon nemira u Dagestanu (južna Rusija) 29. oktobra. Stotine demonstranata upalo je na aerodrom tražeći Izraelce koji dolaze letom iz Tel Aviva. Izrael je osudio rulju i pozvao Moskvu da zaštiti izraelske građane i Jevreje u Rusiji.

Nakon Hamasovih napada 7. oktobra u kojima je poginulo preko 1.400 Izraelaca, ruski zvaničnici su pokušali da zauzmu tešku liniju, kažu stručnjaci. Iako je Rusija brzo kritikovala izraelske napade na pojas Gaze, nije bila voljna da u potpunosti prekine veze sa Izraelom. S obzirom da sukob između Izraela i Hamasa pokazuje malo znakova jenjavanja, Rusija se takođe može nadati da će Sjedinjene Države i njeni saveznici obustaviti svoju podršku Ukrajini.

Evo šta treba da znate o ruskim vezama sa Hamasom i šta stručnjaci kažu da Rusija može da očekuje od rastućih tenzija na Bliskom istoku.

Strateški potezi Rusije nakon napada na Hamas

Rusija je branila svoju odluku da ugosti pripadnike Hamasa u Moskvi, rekavši da je važno održavati odnose sa obe strane u sukobu Izrael-Hamas. U saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova navodi se da su ti sastanci deo napora Rusije da oslobodi taoce iz Pojasa Gaze.

Međutim, Hamasov opis sastanaka daje drugačiju sliku. Prema ruskoj državnoj novinskoj agenciji RIA, grupa je pohvalila „napore Rusije da stavi tačku na zločine Izraela koje podržava Zapad.“ Nakon sastanaka, Hamas je objavio da traga za osam talaca u Pojasu Gaze čije oslobađanje Rusija zahteva, „Zato što Rusiju smatramo našim najbližim prijateljem“, rekao je Abu Marzuk, član političkog biroa Hamasa, 28. oktobra.

Hamasova poseta Moskvi pojačava strahove Izraela da Rusija preorijentiše svoju spoljnu politiku kako bi se približila Hamasu. Palestinski militanti su navodno zaobišli zapadne sankcije prebacivanjem miliona preko ruskih berzi kriptovaluta. Šef ukrajinske odbrambene obaveštajne službe Kirilo Budanov takođe je tvrdio da je Rusija nedavno snabdevala Hamas oružjem, iako nije pružio dokaze koji bi podržali svoju tvrdnju. Nema dokaza da je Rusija bila umešana u napade Hamasa 7. oktobra ili da je isporučila upotrebljeno oružje.

Međutim, Rusija nije osudila Hamasove napade 7. oktobra kao terorizam. Umesto toga, ruski zvaničnici pozvali su obe strane da polože oružje i ponovili svoju podršku palestinskoj državi. Ruska rezolucija koja poziva na prekid vatre i oslobađanje svih talaca odbačena je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jer nije osuđivala Hamas.

U govorima i javnim nastupima, ruski zvaničnici su više puta kritikovali odnos Izraela prema Palestincima. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je 28. oktobra da je izraelsko bombardovanje pojasa Gaze prekršilo međunarodno pravo. Putin je uporedio izraelsku blokadu Gaze sa opsadom Lenjingrada od strane nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata, jednim od najtraumatičnijih događaja u ruskoj istoriji u kojem su poginule stotine hiljada ruskih civila.

Drugi u Rusiji su otišli dalje, tvrdeći da je vreme da Rusija preispita svoje odnose sa Izraelom. „Čiji je saveznik Izrael? Sjedinjene Američke Države“, napisao je Andrej Gurulev, zamenik Državne dume i član Odbora za odbranu, na Telegramu. „Čiji je saveznik Iran i muslimanski svet koji ga okružuje? Naš.

U javnom mnjenju, „Rusija je zauzela propalestinsku poziciju koja je čak i mene iznenadila“, kaže Hana Note, ekspert za rusku spoljnu politiku na Bliskom istoku u Centru Džejms Martin za studije o neproliferaciji.

„Oni pokušavaju da se približe arapskom mejnstrimu“ kako bi poboljšali položaj Rusije u regionu, kaže Mark Kac, profesor na Univerzitetu Džordž Mejson.

Za Hamidrezu Azizija, eksperta za odnose Irana i Rusije u Nemačkom institutu za međunarodnu politiku i bezbednost, odgovor Rusije na napade Hamasa takođe odražava korak ka bližim odnosima sa Teheranom i njegovim saveznicima u regionu, uključujući i Hamasov status. Iran, ogorčeni neprijatelj Izraela, postao je jedan od glavnih ruskih dobavljača oružja za njen rat u Ukrajini.

„Mislim da je Rusija već donela stratešku odluku o tome na čijoj je strani na Bliskom istoku, a to nije Izrael“, kaže Azizi.

Kako Rusija planira da profitira od nemira na Bliskom istoku

Prema ekspertima, Rusija veruje da može imati koristi od sukoba između Izraela i Hamasa.

Dok ruske snage ostaju angažovane u teškim borbama na linijama fronta u Ukrajini, propagandisti Kremlja raduju se nadi da će nemiri na Bliskom istoku odvratiti podršku Zapada od Ukrajine, što će Rusiji olakšati da zadrži svoju poziciju i konsoliduje teritorijalnu kontrolu nad delovi Ukrajine. „Diverziona vrednost rata u Ukrajini važna je i u smislu medijske pažnje i potencijalne srednjoročne podrške naoružanju“, kaže Note.

Pentagon je navodno odlučio da Izraelu pošalje desetine hiljada artiljerijskih granata od 155 mm prvobitno namenjenih Ukrajini, navodi Akios. Pored artiljerijske municije, koja je već deficitarna u zapadnim zemljama, i Izraelu i Ukrajini je potrebno nekoliko istih sistema naoružanja. Do sada su zvaničnici Pentagona insistirali da će moći da podrže Ukrajinu i Izrael istovremeno. „Možemo i jedno i drugo, i uradićemo oboje“, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin na konferenciji za novinare u Briselu 11. oktobra.

Međutim, Rusija se takođe suočava sa rizicima ako se sukob proširi izvan Izraela i pojasa Gaze. Iznad svega, Rusija želi da zadrži svoje vojno prisustvo u Siriji bez slanja više trupa, što bi povećalo pritisak na već nategnute ruske snage, kažu analitičari.

Ukoliko Rusija neopisivo poveća svoju podršku Hamasu, to bi verovatno došlo po cenu pogoršanja odnosa sa Izraelom. Rusija je zahvalna Izraelu što nije uputio vojnu podršku Ukrajini, a dve zemlje su u kontaktu oko vojnih operacija u Siriji, kaže Kac.

Ipak, Rusija je u više navrata uspevala da održi teško balansiranje na Bliskom istoku, a možda će i ovoga puta uspeti da pridobije arapsku podršku bez prekida veza sa Izraelom, kaže Note.

„Mislim da ima još znakova da će postojati neka vrsta modus vivendi između Izraela i Rusije“, kaže Note. „Ali to zavisi i od toga kako se stvari razvijaju u ovom sukobu./Time/