Šta očekivati od predloženih razgovora u Turskoj o ruskom ratu protiv Ukrajine

Ukrajina i Rusija se iznenada spremaju za ono što bi mogli biti njihovi prvi direktni mirovni pregovori od proleća 2022. godine, kada su pregovori koji su počeli ubrzo nakon velike invazije Moskve na njenog suseda propali.

Put do razgovora, koji bi trebalo da se održe u Turskoj 15. maja, bio je kratak. Potpredsednik SAD DŽ. D. Vens je 7. maja izjavio da su direktni pregovori između Rusije i Ukrajine prioritet. Evropski lideri su se 10. maja pridružili ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u pozivu na 30-dnevno primirje koje počinje 12. maja, preteći Rusiji dodatnim sankcijama ako ne pristane na primirje.

Nekoliko sati kasnije, posle ponoći, ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da preokrene situaciju pozivajući na direktne pregovore u Istanbulu 15. maja, izjavljujući da prekid vatre može biti samo rezultat pregovora. Ovo je stavilo Ukrajinu u nezgodnu situaciju – a Zelenski je uzvratio: Rekao je da će biti u Turskoj 15. maja i pozvao Putina da se pojavi na sastanku licem u lice, prvom za više od pet godina.

Kako se rok, 15. maj, sve više približava, gotovo da nema više detalja. Evo pogleda na neka ključna pitanja: Ko će prisustvovati sastanku? Šta bi se moglo postići? Ko će biti odgovoran ako ne bude rezultata? A koji su neki od mogućih odgovora?

Ko će učestvovati?

Zelenski je jedini šef države koji se obavezao da će biti u Turskoj 15. maja. Njegova objava predstavljala je izazov za Putina, koji je često tvrdio da je Zelenski nelegitiman jer je njegov petogodišnji mandat trebalo da istekne pre oko godinu dana, nakon novih predsedničkih izbora.

Ova provokativna tvrdnja ignoriše činjenicu da je Ukrajina pod vanrednim stanjem od potpune invazije koju je naredio Putin u februaru 2022. godine, što je onemogućilo održavanje izbora.

Sastanak sa Zelenskim mogao bi se posmatrati kao priznanje legitimiteta njegove moći i podriti jednu od ključnih pogrešnih predstava Kremlja o Ukrajini: da je sadašnje rukovodstvo deo nasleđa puča koji je podržao Zapad protiv promoskovske vlade 2014. godine.

To bi naglasilo da Putin nije uspeo da postigne jedan od svojih glavnih ciljeva u invaziji 2022. godine: uklanjanje Zelenskog i postavljanje vlade saveznice Rusije.

„Ako se Putin pojavi u Istanbulu, to bi već bio poraz za njega“, rekao je politički posmatrač Aleksandar Fridman za „Aktuelle Stunde“. „Čak i početak pregovora sa Zelenskim bio bi gubitak za njega — posebno ako dođe pod pritiskom na samit kojem očigledno nikada nije želeo da prisustvuje.“

Ako se Putin nije sastao sa Zelenskim, mogao bi da tvrdi da se plašio da to učini – kao što je ukrajinski predsednik tvrdio u prošlosti i ponovo tvrdio 13. maja. Pokušao je da pojača pritisak, a Rojters je citirao neimenovanog Zelenskog savetnika koji je rekao da će se sastati samo sa Putinom.

Mogućnost da bi Tramp mogao da otputuje u Tursku dodatno povećava pritisak na Putina. „Razmišljao sam o preletu. Ne znam gde ću biti u četvrtak“, rekao je američki predsednik 12. maja pre nego što je otputovao na četvorodnevno putovanje po Bliskom istoku. „Postoji mogućnost, mislim, ako mislim da se nešto može dogoditi.“

Tramp je tokom posete Saudijskoj Arabiji 13. maja rekao da će državni sekretar Marko Rubio otputovati u Tursku na mogući sastanak između Zelenskog i Putina. Prema Beloj kući, Rubija će pratiti specijalni izaslanici SAD Stiv Vitkof i Kit Kelog.

Šta bi se moglo postići?

Bez obzira na to da li je Putin prisutan ili ne, analitičari kažu da je malo verovatno da će Rusija napraviti ustupke ili odustati od svojih dugogodišnjih stavova. Putin je na to nagovestio kada je kasno sinoć pozvao ruske novinare u Kremlj da daju saopštenje u kojem pozivaju na direktne razgovore u Istanbulu 15. maja. S jedne strane, planirane razgovore je predstavio kao nastavak pregovora koji su se delimično održali u Istanbulu 2022. godine, kada je Rusija, između ostalog, tražila posvećenost stalnoj neutralnosti Kijeva i strogom ograničavanju ukrajinskih oružanih snaga i kapaciteta.

Rusija „neće pristati na 30-dnevno prekid vatre“ i „pokušaće da održi stari istanbulski okvir za pregovore o strogim ograničenjima [ukrajinskog] suvereniteta [i] bezbednosne saradnje sa Zapadom. [Ukrajina] će odbiti“, napisao je ruski stručnjak za spoljnu politiku Vladimir Frolov na X.

Od pregovora iz 2022. godine, Rusija je povećala svoje zahteve u vezi sa ukrajinskom teritorijom, više puta navodeći da Kijev i Zapad moraju da prihvate rusku kontrolu nad četiri regiona na kopnu Ukrajine koje je Putin neosnovano proglasio delom Rusije u septembru 2022. godine – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson – uključujući velike delove zemlje koji su ostali u ukrajinskim rukama.

Putinov poziv na direktne pregovore znači da vidi „priliku da uvuče Ukrajinu u proces ‘Istanbul-2’, veoma sličan pregovorima iz marta/aprila 2022. godine, kako bi se ostvarili isti ciljevi – sada uključujući i novoanektirane teritorije“, napisala je Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju u Berlinu i stručnjakinja za Putinovu vladu, na X.

„Realnost je da ni Moskva ni Kijev nisu spremni da pristanu na trajni mir, jer su njihovi stavovi fundamentalno nespojivi“, napisala je Stanovaja, dodajući da je „američka inicijativa za posredovanje u postizanju sporazuma osuđena na neuspeh — barem u ovoj fazi“.

Kurt Volker, bivši ambasador SAD pri NATO-u i Trampov specijalni predstavnik za pregovore sa Ukrajinom tokom njegovog poslednjeg mandata, takođe je smatrao da je brzi proboj malo verovatan.

„Ovo će biti dug proces. Putin i dalje izgleda veruje da može da sprovede svoje maksimalističke zahteve“, rekao je Volker, ugledni saradnik Centra za analizu evropske politike u Vašingtonu.

Ko je kriv (ako pregovori propadnu)?

Otkako je Tramp započeo svoj drugi mandat inicijativom da okonča najveći rat u Evropi od 1945. godine – nešto što je rekao da može da postigne za dan ili dva – Rusija i Ukrajina su pojačale napore da sebe predstave kao konstruktivne, a drugu stranu kao prepreku miru.

To je bio podtekst žive aktivnosti proteklih nekoliko dana, i verovatno će intenzivirati te napore ako ovogodišnji razgovori – pod pretpostavkom da se održe – ne donesu napredak.

Na početku svog mandata, Tramp je izgleda gledao na Ukrajinu kao na neposlušnu stranu, fenomen koji je kulminirao značajnim skandalom u Ovalnom kabinetu kada je Zelenski posetio Belu kuću 28. februara.

Trampova administracija je poslednjih nedelja češće nego ikad izražavala svoje nezadovoljstvo Rusijom. Tramp je 28. aprila rekao da želi da Putin „prestane da puca, sedne i potpiše sporazum“, a Vens je 7. maja rekao da Rusija traži „previše“.

Kada je 11. maja pozvao Ukrajinu da „odmah“ pristane na Putinov predlog za direktne razgovore u Istanbulu, Tramp je dodao: „Barem će moći da utvrde da li je moguć sporazum, a ako ne, evropski lideri i SAD će znati gde se sve nalazi i moći će da nastave u skladu sa tim!“

Ovo ukazuje na to da bi prekid u pregovorima, ako Sjedinjene Države proglase jednu stranu posebno krivom, mogao imati ozbiljne posledice – na primer, u pogledu buduće pomoći Ukrajini ili sankcija protiv Rusije, koja želi da poboljša svoje odnose sa Sjedinjenim Državama.

Ipak, Stanovaja je rekla da bez unutrašnjih previranja u Rusiji ili proboja na bojnom polju za Ukrajinu, što je u ovom trenutku malo verovatno, spoljni pritisak na Moskvu – poput oštrijih sankcija – ne bi promenio Putinov stav.

„Njegov cilj ostaje da Ukrajinu pretvori u ‘prijateljsku’ državu, i sve dok je na vlasti, ili će nastaviti da se bori ili će primorati na predaju“, napisala je ona./rferl/