Šta je povod za proteste u Gruziji, Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji?

Već mesecima velike gužve izlaze na ulice u Tbilisiju, Budimpešti, Bukureštu i Beogradu.

Gruzijske, mađarske, rumunske i balkanske službe RSE izveštavaju o demonstracijama i uzrocima koji ih izazivaju.

Gruzija

U Gruziji su protesti počeli u oktobru nakon što je vladajuća partija Gruzijski san pobedila na parlamentarnim izborima za koje su međunarodni posmatrači rekli da su bili poremećeni kupovinom glasova, duplim glasanjem, fizičkim nasiljem i zastrašivanjem.

Od tada se svakodnevno održavaju protesti. 16. marta — 109. dana protesta — male mase blokirale su aveniju Rustaveli, jednu od glavnih saobraćajnica u Tbilisiju.

Dalji protesti planirani su za 17. mart.

Broj učesnika varira između nekoliko stotina i hiljada. Demonstranti su napali državnu televiziju, koja je odlučno provladinu, kao i zgrade suda i vlade.

Bezbednosne snage su na mirne demonstracije odgovorile brutalnim nasiljem i masovnim hapšenjima, koje su osudile SAD i Evropska unija.

Nedavno je vlada pooštrila zakone kako bi preduzela još oštrije mere. Recimo, kazne za blokadu puta su desetostruko povećane.

Vlasti su pratile učesnike koristeći kamere kineske proizvodnje sa funkcijom prepoznavanja lica.

Mađarska

Više od 50.000 ljudi izašlo je 15. marta na ulice Budimpešte da bi podržalo opozicionu partiju Tisa, koja preti da preokrene mađarsku politiku.

Stranku Tisa predvodi Peter Mađar, bivši saveznik premijera Viktora Orbana, koji je postao nacionalni istaknut kada je podneo ostavku na visoke pozicije u državnim kompanijama i banci u februaru 2024.

Sada 43-godišnji Mađar je izjavio da želi da uđe u politiku kako bi se borio protiv korupcije i nepotizma pod Orbanom, i ubrzo nakon toga postao predsednik Tise.

U to vreme Tisa je bila mala opoziciona stranka. Ali pod vođstvom Mađarske, zauzela je drugo mesto na izborima za Evropski parlament u junu 2024. sa skoro 30 odsto glasova.

Podrška stranke je nastavila da raste, a Mađar će sada verovatno izazvati Orbana na parlamentarnim izborima sledeće godine.

Podrška Tisi je porasla uprkos Orbanovoj gotovo potpunoj dominaciji u medijima, koji su bili žestoko kritikovani na međunarodnom nivou.

Human Rights Vatch je naveo da je sloboda medija u Mađarskoj „na udaru“ otkako je Orban preuzeo vlast u zemlji.

Slabljenje mađarske ekonomije i zamor birača posle 15 godina Orbanove vladavine dali su podsticaj opoziciji.

Rumunija

Rumuniju potresaju političke tenzije od predsedničkih izbora u novembru.

Nacionalista-populista Kalin Đorđesku je niotkuda izašao kao vodeći kandidat u prvom krugu glasanja, sa dva miliona glasova, iako nije potrošio gotovo ništa na svoju kampanju.

Rumunske vlasti proglasile su rezultate nevažećim, optužujući Rusiju za mešanje u izbornu kampanju.

Rusija je negirala da podržava Đorđeskua, koji je žestoki kritičar NATO-a i protivnik stalne podrške Ukrajini.

Đorđeskuove pristalice dobile su podsticaj kada je potpredsednik SAD J.D. Vens je iskoristio svoj govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru da kritikuje odluku o poništavanju izbora.

Usledio je špijunski skandal u kome je šestoro muškaraca optuženo za izdaju zbog navodnog pokušaja državnog udara koji podržava Rusija.

Nakon odluke da se Georgeskuu zabrani učešće na predsedničkim izborima zakazanim za maj, izbili su nasilni sukobi između pristalica Đorđeskua i policije.

Ova odluka je naknadno potvrđena jednoglasnom presudom Ustavnog suda.

Srbija

U Srbiji, posle kobnog urušavanja krova železničke stanice u Novom Sadu u novembru, usledili su meseci masovnih studentskih protesta.

Protesti 15. marta bili su najveći do sada, sa oko 300.000 ljudi izašlo na ulice Beograda.

Fotografije iz vazduha dokumentovale su obim okupljanja.

Studenti traže odgovornost jer je stanica navodno loše izgrađena zbog korupcije. Petnaest ljudi je umrlo.

Pošto su protesti odrazili šire raspoloženje nezadovoljstva, premijer Miloš Vučević podneo je ostavku u januaru.

Sada je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo zvaničnu proceduru koja bi mogla da dovede do vanrednih predsedničkih izbora. Kao i Orban, on je dugogodišnji lider, budući da je bio predsednik od 2017. nakon što je bio premijer od 2014. godine.

U međuvremenu, njegovi protivnici su ga optužili za sve veći pritisak na studente, civilno društvo i opoziciju kroz hapšenja i kampanje klevetanja.

Planirani su dalji protesti./rferl/