Srpski sporazumi sa Kinom o ekstradiciji i medijskoj saradnji mogli bi da imaju trajne efekte

Iako je galama oko posete kineskog lidera Si Đinpinga Srbiji utihnula, sporazumi potpisani tokom njegove nedavne posete mogli bi da ograniče slobodu štampe u zemlji i da prošire vansudski domet Kine, upozoravaju stručnjaci i aktivisti koji su razgovarali za RSE.

„Mislim da bi svako koga Peking vidi kao kritičara režima trebalo dvaput da razmisli pre nego što ode u Srbiju“, rekla je za Balkansku službu RSE Laura Hart, direktorka kampanje za ljudska prava Safeguard Defenders, pozivajući se na sporazum o ekstradiciji potpisan tokom Sijeva državna poseta Beogradu od 7. do 8. maja.

Ovaj sporazum je jedan od 28 sporazuma potpisanih između Pekinga i Beograda tokom posete kineskog lidera, od infrastrukture do energetike. Ali sporazum o ekstradiciji je izazvao uzbunu među aktivistima za ljudska prava fokusiranim na Kinu i Srbiju. Oni kažu da bi nedostatak nezavisnosti pravosuđa balkanske zemlje mogao otvoriti vrata za zloupotrebe od strane kineskih zvaničnika.

„Potpisivanje sporazuma o ekstradiciji sa Kinom samo po sebi nije kontroverzno, ali je pitanje kako će biti sprovedeno“, rekao je za Balkanski servis RSE Petar Vidosavljević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Nezavisni novinari i medijska udruženja u Srbiji su na sličan način zabrinuti zbog medijske saradnje i sporazuma o širenju informacija koje su potpisala tri glavna provladina medija u Srbiji i pres služba predsednika Aleksandra Vučića sa China Media Group, glavnim subjektom koji vodi kineski državni radio. – i televizijski kanali pod nadzorom.

Iako tekst sporazuma nije u celosti objavljen i da bi stupio na snagu mora da ga ratifikuje Skupština Srbije, aktivisti upozoravaju da će sporazum – zajedno sa pogoršanjem medijskog okruženja u Srbiji – doprineti već smanjenom prostoru za nezavisno informisanje u zemlja mogla da ograniči.

Strah je da će to dovesti do porasta antievropskih narativa na Balkanu“, rekla je za RSE Antoaneta Nikolova, direktorka Balkanske inicijative za slobodne medije. „Srpsko informaciono okruženje je već zasićeno ruskom propagandom i sada će takođe postati eho komora za kineske narative.

“I ne samo da dolazi iz kineskih izvora. Uvodi se u medijski ekosistem i prepakuje kroz lokalnu infrastrukturu”, dodala je ona.

Klizav teren do ekstradicije

Srbija je potpisala sporazume o ekstradiciji sa brojnim državama poput SAD, Nemačke, Belorusije, Turske, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Ali tokom proteklih pet godina, sudovi u više od deset zemalja članica EU prestali su da odobravaju zahteve za ekstradiciju iz Kine zbog straha da će se osoba koja se izručuje suočiti sa represijom, zlostavljanjem i vansudskom odmazdom kod kuće.

Prema Safeguard Defenders-u, Kina je do sada potpisala više od 60 bilateralnih ugovora o ekstradiciji sa zemljama širom sveta, od kojih je više od 40 ratifikovano u nacionalnim parlamentima.

Otkako je Si došao na vlast krajem 2012. godine, Safeguard Defenders je zabeležio skoro 70 pokušaja kineske vlade da vrati 400 ljudi u Kinu u okviru procesa ekstradicije. Većina ih je bila u Evropi i zahtevi za ekstradiciju su smatrani pravno upitnim.

Novi sporazum o ekstradiciji bi takođe produbio širu mrežu bezbednosnih i pravnih sporazuma koje je Beograd sklopio sa Pekingom poslednjih godina.

Srbija i Kina su 2019. potpisale sporazum koji predviđa zajedničke policijske patrole između dve zemlje i omogućava kineskim zvaničnicima da rade sa srpskim kolegama na upravljanju prilivom turista i radnika iz Kine u zemlju.

Beograd je takođe bio dom jedne od 54 kineske „policijske stanice“ u inostranstvu kojima su upravljale kineske vlasti kako bi primorale građane da se vrate kući, uključujući i pritisak na članove porodice u Kini.

Većina slučajeva koje su dokumentovale policijske stanice u inostranstvu čini se da uključuje osumnjičene za zločine kao što su prevara u telekomunikacijama ili korupcija, ali disidenti su takođe izvestili da su te stanice korišćene za praćenje i pretnje.

Safeguard Defenders, koji je prvi dokumentovao stanice, rekao je da je kineska stanica u Beogradu korišćena za slučaj prinudne repatrijacije. Pozivajući se na dokumente kineske vlade, nevladina organizacija prenosi da je 2018. godine jedan kineski državljanin koji živi u Beogradu, identifikovan samo kao Sja, optužen za krađu u Kini i „ubeđen da se vrati“.

Prema tvrdnjama grupe za ljudska prava, beogradski emiter ga je identifikovao i kontaktirao ga putem kineske platforme za razmenu poruka VeChat, gde je na kraju bio „ubeđen“ da se vrati u Kinu nakon što je prvobitno nije bio voljan da napusti Srbiju.

Iako su sporazumi o ekstradiciji uobičajeni širom sveta, međunarodno pravo zahteva da poštuju princip non-refoulement, koji zabranjuje zemlji da pošalje nekoga nazad u zemlju u kojoj postoji rizik da će biti podvrgnut progonu, mučenju ili drugim ljudskim kršenja prava.

Vidosavljević kaže da je novi sporazum zabrinjavajući jer je Beograd spreman da postupi po zahtevima za ekstradiciju bez obzira da li ispunjavaju uslove za zabranu proterivanja ili ne, navodeći ranije primere sa Turskom.

Harth iz Safeguard Defendersa kaže da sporazum takođe šalje zabrinjavajuću poruku kineskim građanima u inostranstvu. „Sve ovo dovodi do pojačanog osećaja straha među zajednicama kineske dijaspore, koje dobijaju poruku iz Pekinga da se do njih može doći bilo gde“, rekla je ona.

Saradnja sa medijima

Od kada je Sijev vodeći spoljnopolitički projekat, Inicijativa pojas i put (BRI), pokrenut pre deceniju, fokusirao se na finansiranje i izgradnju infrastrukturnih projekata širom sveta. Ali proširenje dometa kineskih medija takođe je bila centralna briga.

Na BRI forumu u oktobru 2023. godine, China Media Group – krovna kompanija koja nadgleda državne medijske kompanije kao što su novinska agencija Sinhua, Globalna televizijska mreža (CGTN) i China Radio International – istakla je da ima ugovore sa 682 medijske organizacije u 151 zemlji i emituje na više od 40 jezika.

Ugovorima, potpisanim u Beogradu 8. maja, predviđena je saradnja sa China Media Group i tri medijske kompanije koje su povezane sa Vladi Srbije, i to Javnom radio-televizijom Srbije, dnevnim listom Politika i novinskom agencijom Tanjug.

Tamara Skrozza, novinarka i članica Saveta za štampu, nezavisnog nadzornog tela koje prati novinarsku etiku u srpskim medijima, kaže da ugovori sa srpskim medijskim kućama ukazuju na nedostatak transparentnosti u planiranoj saradnji.

„Nismo sigurni u obim saradnje i sa kakvim se ograničenjima suočavaju ove medijske kuće kroz takve sporazume, da li utiču na njihov uređivački stav ili je to samo obična razmena sadržaja“, rekla je ona za RSE/R.L.

Skrozza je takođe naglasio da će postojeći prokineski narativi u Srbiji verovatno postati još izraženiji nakon potpisivanja “sporazuma i memoranduma” u kombinaciji sa pogoršanjem situacije sa slobodom štampe u zemlji.

Organizacija za nadzor medija Reporteri bez granica svrstala je Srbiju na 98. mesto od 180 zemalja u svom Svetskom indeksu slobode štampe za 2024. godinu, što je najniži nivo u toj balkanskoj zemlji od kada je rangiranje napravljeno 2002. godine.

Tanjug i politika nisu odgovorili na upite RSE, ali Radio-televizija Srbije je saopštila da su od 2013. godine ulazili u različite vrste partnerstava sa kineskim medijskim kućama. Od 2017. godine, kanali kompanije imaju i namenski slot za kineske dokumentarne filmove.

„Do sada smo emitovali više od 200 kineskih dokumentaraca koji pokrivaju različite aspekte kao što su istorija, običaji, kuhinja, kultura, posebni zanati, atrakcije i svakodnevni život“, rekao je portparol za Balkanski servis RSE/RL.

Portparol je dodao da se novi sporazum odnosi na “olakšavanje razmene sadržaja i podsticanje koprodukcija” i da je kompanija postigla slične sporazume sa emiterima iz Bugarske, Turske, Azerbejdžana i Mađarske.

Skrozza kaže da deljenje sadržaja o kulturnim temama nije problematično, ali da je sporazum zabrinjavajući jer bi mogao dovesti do cenzurisanog i iskrivljenog pogleda na život i politiku u Kini i politike Pekinga širom sveta.

“Nije problem šta će pokazati u svom programu, već šta neće pokazati”, rekla je ona. „Ako samo prikazujemo slike kineskog folklora i prirode, mi zapravo ne obaveštavamo građane Srbije o stvarnom stanju./Rferl/