Srpski spomenici i grafiti za Kosovo – povećana hibridna ratna agresija

Analiza Instituta za studije hibridnog ratovanja „HOBOTNICA“

Informaciono-propagandni rat Srbije, kao vrhunac hibridnog rata, kroz istoriju je prethodio srpskim ekspanzionističkim ambicijama.

Nikola Selaković je nedavno otresao prašinu sa srpskog imena, simbola srpske vojne barbatske agresije. Selakovića je postao prvi srpski ili jugoslovenski ministar koji je posetio grob Božidara Jankovića, srpskog vojskovođe koji je okupirao Prištinu 22. oktobra 1912. godine.

Od ovog vremena, pa do danas, Srbija je permanentno razvijala hibridni rat, u svrhu ekspanzije.

Na godišnjicu invazije Srbije na Kosovo, u parku u Beogradu, 1912. godine biće svečano otvoreno spomen obeležje Božidaru Jankoviću, komandantu Treće armije u Prvom balkanskom ratu.

Možda do sada niko zaista nije posetio ovaj grob, a kamoli da mu je napravio spomen obeležje. Možda, zapravo, nije ni njegov grob gde je posetio srpski ministar Selaković. Ali koliko je to važno, kada je glavni cilj uspon srpskog nacionalizma, kao poruka za tri grupe publike: srpsku, albansku i međunarodnu.

ISTORIJSKA SKICA

Jačanje srpskih šovinističkih ambicija za albanske teritorije, a sada posebno prema Kosovu, iste je dimenzije od nastanka države Srbije. Međutim, varvarska srpska agresija na Albance počela je velikim etničkim čišćenjem kroz genocid 1877. i 1878. godine. Tokom ovih godina, preko 100.000 Albanaca je proterano sa albanskih teritorija, koje su tada bile pod Otomanskim carstvom, i hiljade drugih su ubijeni i masakrirani.. Raseljeni Albanci, da bi ih drugi identifikovali, nazivani su muhadžirima (izbeglicama), pod kojim su i danas poznati.

Od tog vremena do danas Srbija je napredovala ekonomski, kulturno i socijalno; iako je, prema međunarodnim demokratskim ocenama, „napredovala“ u zapadnim civilizacijskim vrednostima, nikada nije prestala da deluje za okupaciju albanskih teritorija. Dok je Evropa devedesetih godina dostigla vrhunce demokratije i unapređenja ljudskih sloboda, Srbija na Balkanu izazvala je tri rata, u kojima je ubijeno oko 140.000 ljudi (Hrvata, Bošnjaka, Albanaca i Srba), a više od 1,5 miliona ljudi deportovano .

Kosovski rat 1998-1999, ali ne formalno, označava kraj velikih ratova u bivšoj Jugoslaviji. 10. juna 1999. godine, nakon 78-dnevnog NATO bombardovanja, da bi sprečila srpski genocid nad kosovskim Albancima, Kumanovskim sporazumom, koji su potpisali predstavnici NATO-a i tadašnje Vojske Jugoslavije, Srbija je bila prinuđena da napušta Kosovo, sa svim okupatorskim mehanizmima – policijskim, vojnim i administrativno-političkim.

Kada su svi pomislili da je mir na Zapadnom Balkanu došao do uporišta, srpsko insistiranje, iako klecalo i osramoćeno, uz kontinuiranu rusku podršku, uspelo je da spreči pravi dogovor i istorijsko pomirenje, koje je usledilo na predlog predstavnika Ujedinjenih nacija. , Martia Ahtisaria.

POVRATAK ŠOVINISTIČKIH ABICIJA

Ni Srbija ni Rusija nisu pristale na uspostavljanje trajnog mira na Balkanu! Obe zemlje su nastavile da se bore protiv zapadne civilizacije i evroatlantske politike, sprečavajući priznanje Republike Kosovo od strane UN.

Srbija je 24 godine nakon završetka kosovskog rata manevrisala na različite načine, ne samo da spreči zaokruživanje države Kosovo, već i da spreči uspostavljanje istinskog evroatlantskog poretka na Zapadnom Balkanu.

Pored destruktivne diplomatije, Srbija je sa svim drugim vidovima hibridnog rata nastavila ne samo da održava u životu šovinizam prema Albancima uopšte, a prema teritoriji Kosova posebno, već i da pojačava agresiju i istovremeno destabilizuje bezbednost. na Kosovu, ali i BiH i Crnoj Gori.

Jedan od najaktivnijih i najagresivnijih oblika srpskog hibridnog rata protiv Kosova, koji na prvi pogled liči na kulturni pokret istorijskog karaktera, su spomen-obeležja i grafiti raznih oblika (murali, transparentni, itd.).

                                                                                                                   Grafiti: Kada se vojska vrati na Kosovo

Srpski grafiti sa sadržajem „Kada se vojska vrati na Kosovo” koji za cilj ima vojno ponovno osvajanje Kosova već nekoliko meseci pojavljuju se svuda u Srbiji, ali i na drugim teritorijama gde žive Srbi, pa čak i u Rusiji.

Ovaj grafit, kao poruka, usmeren je pre svega na psihološku pripremu srpskog naroda za invaziju na Kosovo, kao motivaciju.

Ista poruka, ali sada kao pretnja, upućena je i Albancima, da će se Srbija u ne tako dalekoj budućnosti vratiti sa vojskom (silom) na Kosovo.

Koliko god naivno izgledalo, ova poruka šalje signale i zapadnom svetu posebno SAD i Evropskoj uniji.

Naročito u ovom trenutku, kada je Zapad zaokupljen ruskom agresijom u Ukrajini, Srbija je izabrala, kao istorijski saveznik Rusije, da igra „neutralno“ u ratu u Ukrajini, ali ambiciozno za teritoriju Kosova. Grafit „Kad se vojska vrati na Kosovo“ šalje poruku Zapadu da, ako želite da imate Srbiju na svojoj strani u odnosu na rat u Ukrajini, Vojska Srbije mora da se vrati na Kosovo.

Iako, zvanično, ovaj grafit nema autora, prošlost nas je naučila da takve poruke dolaze sa srpske državne platforme, koju uglavnom čine Akademija nauka Srbije i srpske obaveštajne službe.

                                                                                                                                        Knjiga za decu: Srbi protiv NATO-a

Da bi je održala u životu, a još više uvećala srpsku nacionalističku politiku, Srbija je uz konkretnu pomoć Rusije (tačnije agencije Sputnjik) u poslednjih godinu dana objavila ilustrovane knjige za srpsku decu o Kosovu, „epskom“ ratu. Srbi protiv Albanaca i NATO-a; knjige koje govore o „srpskim“ crkvama i manastirima na Kosovu, iako su pravoslavne crkve i manastiri, pripadale su pravoslavnim Albancima.

Uvek na tragu ovog hibridnog rata, koji se izražava kroz izgradnju nacionalističkih i panslovenskih memorijala, sever Republike Kosovo je pretvoren u amfiteatar memorijala slovensko-pravoslavnog i srpsko-ruskog ukusa.

Na severu Mitrovice 2007. godine podignuto je spomen obeležje konzulu Rusije u Mitrovici Grigoriju Stepanoviču Ščerbini. Ruskog konzula ubili su Albanci 10. aprila 1903. kao otpor srpsko-ruskoj invaziji.

                                                                                                                         Mitrovica: Spomenik Rusa Grigorija Ščerbine

Severna teritorija Kosova puna je srpsko-ruskih simbola. Grafika tipa „Kosovo je Srbija, Krim je Rusija“; simbol ruske agresije u Ukrajini, slovo “Z”; slike Vladimira Putina i njima sličnih služe aktivnosti koju simbolika opisuje.

Kosovo mora da odgovori na ovu vrstu srpsko-ruskog hibridnog rata. Vlast zemlje, intelektualci i obaveštajci, ne samo Kosova, nego svi Albanci, ne bi trebalo da vide ovaj rat kao ispraznu manifestaciju Srbije. Informacioni rat i propaganda, kao najefikasnije oruđe hibridnog ratovanja, pripremaju teren za vojno ratovanje.

S druge strane, zapadni demokratski svet, iako nije u zavidnoj poziciji da usmeri svoju energiju iz Ukrajine na Balkan, mora da shvati da se hibridni rat ne odvija samo na jednom frontu.

Prvi neprijatelj NATO-a, Rusija, u nastojanju da održi front u Ukrajini i da dobije rat, može otvoriti vojni front i na Balkanu.