Srpski političar Dragan Šormaz: „NIS“ je instrument destabilizacije u Evropi i obaveštajna platforma za Rusiju

Nakon što je zemlju doveo u neobjašnjivu političku i diplomatsku poziciju, Aleksandar Vučić je bio primoran da prizna dve istine koje je do juče kategorično poricao.

Prva je da ruski vlasnici NIS-a nisu ni imali niti su ikada izrazili stvarnu spremnost da prodaju svoje akcije u sankcionisanoj kompaniji, ključnoj karici energetske bezbednosti Srbije.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: na osnovu čega su predsednik Vučić i njegov tim očekivali novu licencu od OFAC-a, kada su deset meseci zaredom, zajedno sa ruskom stranom, dezinformisali i obmanjivali američke institucije? Sa kakvim kredibilitetom Srbija može bilo šta tražiti od svojih međunarodnih partnera u budućnosti, kada je žrtvovala svoj ugled samo da bi sankcionisanoj ruskoj kompaniji NIS dozvolila da posluje još deset meseci?

Podjednako je nejasna pretpostavka Vučića i njegovih neprofesionalnih savetnika da bi JANAF prihvatio tvrdnju da uvezena sirova nafta neće završiti u rukama ruske kompanije, čime bi se zaobišle američke sankcije. Na kraju krajeva, kakva bi korist od sirove nafte bila Srbiji kada je jedina rafinerija u zemlji pod sankcijama?

Druga istina koju je predsednik Srbije bio primoran da prihvati jeste postojanje realnih mogućnosti za diverzifikaciju snabdevanja gasom. Postavljajući ultimatum ruskoj strani da do petka potvrdi novi ugovor o snabdevanju, Vučić je upozorio da će u odsustvu pozitivnog odgovora, Srbija započeti pregovore o obezbeđivanju gasa iz alternativnih izvora.

Postavlja se pitanje: kako je moguće da se sada, odjednom, govori o snabdevanju gasom iz drugih izvora, kada nas Vučić i njegovi portparoli već deset godina uporno ubeđuju da je diverzifikacija snabdevanja gasom nemoguća? Kako je bilo moguće da se najvažnijem ekonomskom i bezbednosnom pitanju srpske države pristupi na tako diletantski i obmanjujući način?

Štaviše, sada je postalo jasno da su i Vučić i ministarka energetike Dubravka Handanović svesno obmanuli javno mnjenje kada su izjavili da su tek nedavno dobili eksplicitan zahtev američkih vlasti za potpuno uklanjanje ruskog vlasništva nad NIS-om. U dokumentu o sankcijama je od samog početka jasno navedeno „ukloniti“, a ne „smanjiti“ — Vučić i njegovi savetnici jednostavno nisu hteli ili nisu mogli da ga pročitaju.

Takođe nisu razumeli elementarnu činjenicu da je OFAC doneo konačnu odluku o NIS-u 8. oktobra i da neće biti nove odluke dok se ne ispune potrebni uslovi.

Realnost je da Rusija nema strateški interes za prodaju NIS-a. Iako se spekulacije o mogućoj prodaji povremeno pojavljuju u javnosti, svaka takva transakcija bi bila štetna za Moskvu — politički, finansijski i geopolitički.

Bilo koji novac koji Gasprom njeft dobije u slučaju prodaje bio bi blokiran odmah po ulasku u međunarodni finansijski sistem. Štaviše, sve veći broj zemalja nastoji da usmeri zamrznute ruske prihode u fondove za obnovu Ukrajine. Takav scenario je strateški neprihvatljiv za Kremlj.

Prodaja bi otkrila šta je Rusija zapravo dobila sporazumom sa Srbijom iz 2008. godine. Svaki ozbiljan proces prodaje podrazumeva podjednako ozbiljnu reviziju! Ova revizija bi otvoreno razotkrila da je Srbija izgubila stratešku kompaniju, izgubila političke garancije (Kosovo, Južni tok), a zauzvrat dobila samo zavisnost od ruske energije. Za Moskvu bi takvo otkriće bio snažan udarac u regionu.

Kroz većinsko vlasništvo u NIS-u, Rusija obezbeđuje ekonomski, politički, medijski i obaveštajni uticaj. NIS je mehanizam pritiska na srpsku vladu, izvor političkog uticaja, instrument za kupovinu i kontrolu medija i alat za obaveštajne operacije u regionu.

Rafinerija Pančevo već godinama radi bez potpunog remonta, jer Simens – zbog prethodnih sankcija – odbija da isporuči ključne komponente. Prodaja bi pokrenula pitanja o stvarnom stanju rafinerije i njenoj usklađenosti sa bezbednosnim standardima.

Srbija je ključna platforma za ruske hibridne operacije u regionu i Evropi. Kremlj je koristi kao logističku bazu, finansijski centar za tajne tokove novca, poligon za destabilizujuće grupe, propagandni centar i instrument političkog pritiska. Gubitak NIS-a bi značio gubitak finansijske infrastrukture i dela ruskog informativnog aparata.

NIS za Rusiju nije samo kompanija. To je geopolitička poluga, obaveštajna platforma i instrument za destabilizaciju Evrope. Upravo zato Putin neće prodati NIS nikome — a najmanje Srbiji.

Ako pročitate najnovije saopštenje Gasproma, postaje jasno da kompanija šalje poruku javnosti da nastavlja normalno da posluje, kao da sankcije nisu uvedene i da građani Srbije mogu bez problema da koriste njene usluge. Ovim pristupom, oni zapravo stavljaju ceo srpski finansijski sistem u ozbiljan rizik od sekundarnih sankcija.

Kao što je Milošević uvukao zemlju u nepotreban sukob sa NATO-om, Rusija danas nastoji da potpuno izoluje Srbiju i ojača duboko antizapadno raspoloženje u njoj. Predstavljaju se kao „zaštitnici“, ali u stvarnosti predstavljaju pretnju suštinskim interesima srpskog naroda.

Konačno, stepen neozbiljnosti i servilnosti Vučićevog režima prema Kremlju pokazuje i tvrdnja srpskog predsednika da su američke sankcije suprotne međunarodnom pravu.

Svaki student prve godine prava zna da ne samo da ne postoji međunarodna norma koja zabranjuje uvođenje sankcija protiv agresorskih režima, već naprotiv, Povelja UN predviđa pravo i obavezu preduzimanja takvih mera radi očuvanja mira i međunarodnog pravnog poretka.

Na isti način, nacionalizacija se namerno predstavlja kao „pljačka“, iako je legitiman mehanizam zaštite i unapređenja javnog interesa. Da to nije slučaj, svaka eksproprijacija zemljišta za izgradnju autoputa, na primer, morala bi se smatrati „komunističkom pljačkom“, kako to Vučić i njegovi propagandisti pokušavaju da prikažu poslednjih meseci.

Politika lažne neutralnosti i iluzorne nezavisnosti koja se predaje kad god se sukobi sa ruskim interesima dostigla je svoju tačku preloma. Svaki pokušaj da se nastavi ovim putem imaće toliko visoku cenu da će postati nepodnošljiva za Srbiju.

Iz tog razloga, Vučić će ili morati da počne da štiti nacionalne interese Srbije i vrati njenim građanima državu koju je ruski faktor uzeo za taoca, ili će se suočiti sa ozbiljnim posledicama – i po zemlju i po sebe lično. Izbor je njegov, ako je posle svih ovih dešavanja i dalje sposoban da donosi racionalne odluke./TheGeopost.

Autor: Dragan Šormaz