Srpske propagandne fabrike povećavaju podršku Moskvi

Kada je prva dama Ukrajine Olena Zelenska stigla u Beograd 12. maja, jedan medij je to nazvao „signalom odlaska balkanske zemlje iz Moskve“. Drugi je izveo sličan zaključak. Ali većina Srba na Balkanu to ne vidi tako.

Sve autoritarniji predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao je da projektuje sliku neutralnosti na Ukrajinu, rekavši da njegova zemlja nije „lakej nijedne strane“, dok pokušava da se pozicionira kao ličnost nalik Titu koja je u stanju da održi prijateljske odnose i sa Zapadom. i Rusija.

Kako bi umirio svoje zapadne prijatelje, kaže se da je poslao neko “smrtonosno oružje” i humanitarnu pomoć Ukrajini – očigledno dovoljno da osigura da je bilo malo reakcije na destabilizujuće akcije njegovog režima na Kosovu 2023. godine, kada je više od 90 mirovnih snaga NATO-a bilo povređenih, kao i teroristički napad u Banjskoj.

Šta god da Vučić kaže Zapadu, dve godine nakon što je počeo rat punih razmera, Srbi širom balkanskog regiona otvoreno podržavaju akcije Rusije.

Anketa Međunarodnog republičkog instituta (IRI) na Zapadnom Balkanu objavljena 14. maja pokazala je da većina ispitanika iz Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije osuđuje rusku agresiju u Ukrajini, dok ih 49 odsto Srba vidi kao „ opravdano”.

Značajan broj Srba je takođe podržao akcije Rusije u Crnoj Gori (31%) i Bosni i Hercegovini (27%). Oko 29 odsto Crnogoraca se na popisu iz 2011. godine izjasnilo kao Srbi, dok je u Bosni i Hercegovini 31 odsto Srba, prema proceni iz 2013. godine.

Ovi stavovi odražavaju stavove srpskih informativnih kanala bliskih veza sa Vučićevim režimom, koji često šire prokremljovsku propagandu u zemljama sa značajnim srpskim stanovništvom.

Antizapadni narativi nalaze pogodno tlo među Srbima, od kojih mnogi smatraju da su vojne intervencije NATO-a u Bosni i Hercegovini 1995. i na Kosovu 1999. godine bile neopravdane.

Ponekad, kada brani Kremlj, Vučić upoređuje rusku invaziju na Ukrajinu sa NATO bombardovanjem srpskih ciljeva tokom Kosovskog rata, mada svakako postoje razlike.

Eksplicitna podrška jednoj od dve strane rusko-ukrajinskog rata takođe je odraz regiona Zapadnog Balkana. Albanci i Kosovari velikom većinom podržavaju Ukrajinu, dok je eksplicitna podrška Kijevu prigušenija u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. U Srbiji je minimalna (4%).

Značajan deo Srba (54%) je eksplicitno na strani Rusije, što odražava trajne veze između Beograda i Moskve. Pored toga, Moskvu podržava značajna manjina Crnogoraca (26%), Bosanaca (26%) i Makedonaca (19%).

Rusija nema ekonomski uticaj Evropske unije (EU) i Kine na Zapadnom Balkanu, ali Gasprom i Lukoil nastavljaju da vrše značajnu kontrolu nad energetskim sektorom u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Ruska elita poseduje i oko trećinu jahti registrovanih u Crnoj Gori, sa njenom jadranskom obalom, i skoro 40 odsto nekretnina.

Najočigledniji razlog zašto je Kremlj toliko popularan među Srbima je taj što balkanske elite poput Vučića (Srbija), Milorada Dodika (lidera bosanskih Srba) i Andrije Mandića (predsednika crnogorskog parlamenta) imaju bliske veze sa Kremljom, koju podržavaju lokalni i ruski mediji i Srpska pravoslavna crkva. Ove veze služe kao kanali za ruske narative i oblikuju javno mnjenje i političke pozicije u regionu.

Dok su zapadne države isključile propagandne kanale Moskve, Srbija je pozdravila Rusiju, dozvoljavajući joj ne samo da nastavi svoj informacioni rat iz kancelarije Sputnjika Srbije u Beogradu, već i otvaranjem RT Balkan, koji je proširio ruske operacije dezinformisanja.

Oba kanala nude vesti na srpskom jeziku, omogućavajući Kremlju da dopre do široke publike na Balkanu. Sputnjik Srbija takođe blisko sarađuje sa lokalnim medijima pružajući im propagandu koju je napravio Kremlj./Tol/