U Srbiji će 17. decembra biti održani vanredni parlamentarni izbori, drugi za manje od dve godine i 14.ti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja 1990-ih.
Biraće se novi sastav parlamenta – samim tim i vlade, nova pokrajinska skupština u Vojvodini, kao i vlast u desetinama opština i gradova.
Iako Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka (SNS), uz koalicione partnere, imaju stabilnu većinu u Skupštini Srbije i u brojnim opštinama, ipak su se opredelili da raspišu vanredne izbore.
U obrazloženju predloga o raspisivanju izbora, saopšteno je da bi izbori mogli da ”osiguraju viši stepen demokratičnosti, smanje tenzije između suprotstavljenih opcija u društvu, odbace isključivost i govor mržnje i afirmišu pravo na slobodno iznošenje mišljenja i stavova o određenim političkim, ekonomskim i drugim pitanjima, i dalju afirmaciju evropskih vrednosti”.
Treba napomenuti da se već šest meseci, nakon dve masovne pucnjave u maju meseci, odvijaju veliki opozicioni protesti pod sloganom “Srbija protiv nasilja” te da je opozicija tražila izbore.
Stav opozicije je da je uzrok ovih tragičnih događaja atmosfera mržnje koju šire vodeći TV kanali pod kontrolom države. Opozicija je prvobitno zahtevala da se promeni rukovodstvo TV kanala pa tek onda raspisivanje novih izbora ali je Vučić odlučio da postupi na suprotan način, taktički nadmudrivši opoziciju.
Ocene su da novi izbori teško da će ojačati Vučićevo prisustvo u parlamentu te da je izvesno da neće povratiti većinu.
Savez sa Šešeljem
Posebno postoji velika verovatnoća da će provladina koalicija izgubiti Beograd, gde pozicije prozapadne opozicije postaju sve moćnije.
U prestonici Beogradu srpske vlasti imaju velike šanse da izgube kontrolu gde su opoziciona osećanja veoma rasprostranjena.
Trenutno rejting SNS u Beogradu jedva da premašuje 30 odsto, dok rejting socijalista varira oko sedam odsto.
Kako bi sprečio opoziciju da pobedi u prestonici, Vučić je bio primoran da preduzme korak koji je do sada marljivo izbegavao – SNP će na izbore u Beogradu i niz drugih opština izaći zajedno sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) Vojislava Šešelja.
Podsetimo, Šešelj je 2018. osuđen u Hagu na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992.
Savez Vučića i Šešelja u Beogradu ocenjuje se kao “biznis plan”
Tako najavljenu koaliciju naprednjaka i radikala na lokalnim izborima u decembru vidi Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
“Ako se setite ranijih izbora, od izbora do izbora Vučić je pobeđivao tako što je širio svoju koaliciju, odnosno imao spajanja u kojima neko zanoći kao opozicionar a probudi se kao deo vladajuće strukture”, kaže Stojiljković.
Prema njegovim rečima, ovakva saradnja se sklapa kako bi se očuvala pozicija i izbeglo rasipanje glasova.
“Ako procenjujete da će izbori biti neizvesni, onda bi vam naškodio pad radikala ispod cenzusa, a njihovih, kako se procenjuje, osam do deset hiljada glasova bi vam moglo u pat-poziciji nešto pomoći. Tako da je to opšta strategija koju pravite polazeći od izbornog cenzusa i gledate da niko ne padne ispod tog cenzusa od tri odsto, jer to može biti odlučujuće”, kaže Stojiljković.
“Naše razlike postoje na republičkom nivou i tamo ćemo imati odvojene liste i posebno idemo na izbore”, rekao je Šešelj 1. novembra.
Iako je predsednik Srbije novinarima rekao da ne postoji mogućnost da SNS formira vladu sa radikalima, koji su decidirano protiv evropskih integracija Srbije i za tesnu saradnju sa Ruskom Federacijom, lider radikala je za TV Hepi kazao da je SRS spreman i da uđe u vladu “ako bude neophodna šira koalicija na republičkom nivou, ako naprednjaci sami ne budu mogli da formiraju vladu ili ne mogu zajedno sa socijalistima”.
Nešto kasnije istog dana oglasio se i Vučić, rekavši SNS neće “formirati vladu” sa RS, zbog “razlika u programima”.
“Mi mislimo da Srbija mora da čuva svoj evropski put jednako kao svoje tradicionalne odnose sa Rusijom, Kinom”, rekao je Vučić novinarima 1. novembra.
Odlaganje dogovora sa Kosovom na šest meseci
Istovremeno, izbori daju izgovor srpskim vlastima da odlože pregovore sa Zapadom o kompromisu sa Kosovom i sankcijama Rusiji.
“Živimo u teškim vremenima za ceo svet, u vremenima globalnih izazova, ratova i sukoba, u vremenima kada svi treba da budemo ujedinjeni u borbi za očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa, u vremenima kada ćemo se suočiti sa brojnim pritiscima zbog odnosa sa Kosovom i drugih regionalnih i globalnih problema”, objasnio je Vučić u svom obraćanju potrebu za novim izborima.
Kako je dodao važno je da Srbija sačuva mir, stabilnost i unutrašnju koheziju, a ova kampanja, naveo je, prilika je da svi učesnici na civilizovan način predstave različite politike i programe, ali koji nijednog trenutka neće ugroziti naš vitalne nacionalne interese.
Prethodni parlamentarni izbori u Srbiji održani su pre godinu i po dana, u aprilu 2022. Kao rezultat ovih izbora, Vučićeva SNP stranka ostala je bez većine pa je bila primorana da formira koaliciju sa svojim tradicionalnim saveznicima Socijalističkom partijom Srbije (SPS).
Uprkos tome, posle tih izbora, šest meseci nije bilo moguće imenovati punopravnu vladu – to je učinjeno tek krajem prošle godine.
Međutim, takvo odlaganje imalo je svoje objašnjenje – za razliku od punopravnog, tehnička vlada nema pravo da odlučuje o uvođenju sankcija Rusiji, kao i da pregovara o kompromisu sa Kosovom koji Srbija i dalje smatra delom svoje teritorije.
Zbog toga su, zahvaljujući dugotrajnoj koaliciji, srpske vlasti dobile znatnu pauzu, što im je omogućilo da u budućnosti ne uvode sankcije protiv Ruske Federacije, kao i da ne čine ustupke Kosovu.
Želja da se ponovi ovaj manevar jedan je od razloga i za ove nove vanredne izbore – Vučić i dalje veruje da će se Zapad umoriti od rata u Ukrajini i da će ići na mirovne pregovore. To znači da postoji prilika da se odugovlače i ne uvode sankcije Rusiji, kako se ne bi pokvarili odnosi sa Kremljom.
Zahvaljujući vanrednim izborima, srpske vlasti imaju priliku da odlože neprijatna pitanja do sredine sledeće godine.
Ipak, već se može, sa velikom verovatnoćom, reći da Vučićeva stranka neće uspeti da ojača svoje prisustvo u parlamentu. Iako, na prvi pogled nema mnogo pretnje Vučićevoj vlasti, jer uvek može da računa na nastavak savezništva sa socijalistima.
Naravno, takav savez ima određene mane – Socijalistička partija ima reputaciju da je više proruska od SNP.
Uprkos činjenici da se SNP i SRS odvojeno kandidovali za parlamentarne izbore, savez na lokalnim izborima ukazuje na Vučićevu neizvesnost u pogledu pobede i rizika da će proruski i antizapadni radikali (mnogo radikalniji od socijalista) početi da utiču na centralnu vlast.
To je scenario koji je Vučić studiozno izbegavao jer bi to stavilo tačku na njegovu politiku balansiranja između Zapada i Rusije.
Od početka ruske pune invazije na Ukrajinu, Vučić vodi politiku, čija je suština vrlo jednostavna – da se odugovlači sa uvođenjem sankcija Rusiji a da se istovremeno održava odnos sa EU i Sjedinjenim Državama.
Vučić se sastajao sa Volodimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine, i govorio o konstruktivnoj prirodi odnosa sa Ukrajinom a sve u cilju ublažavanja pritiska Zapada da se priključi sankcijama.
Istovremeno, predsednik Srbije obećava Putinu da neće pristati na sankcije, pozicionirajući svoju zemlju kao lojalnog prijatelja Ruske Federacije.
Na Zapadu je sve više kritika i poziva na sankcije Protiv Srbije. Oni su se posebno intenzivirali posle neuspeha pokušaja političara bliskih Vučiću da organizuju “oružane proteste” na severu Kosova.
A unutar zemlje, prozapadna opozicija je ojačala, težeći pravom, a ne lažnom kursu ka članstvu u EU.
Na listi SPS i unuk Slobodana Miloševića
Republička izborna komisija proglasila je 4.novembra izbornu listu “Ivica Dačić premijer Srbije” a Gradska listu “Ivica Dačić premijer – Toma Fila gradonačlenik” za učešće na predstojećim izborima zakazanim za 17. decembar.
Nosilac liste okupljene oko SPS-a za učešće na parlamentarnim izborima je Ivica Dačić, a potom slede Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i Marko Milošević, unuk bivšeg lidera SPS-a i nekadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića, Marko.
Redefinisati odnos sa EU
Da bi se smenila ova vlast, potrebno je da opozicija sarađuje posle izbora, kaže predsednik Nove DSS Miloš Jovanović, dok lider pokreta Dveri Boško Obradović napominje da bi se Dveri odrekle same sebe, ako bi bile deo republičke vlasti koja prihvata zapadne ultimatume.
U razgovoru za serijal Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, Obradović i Jovanović daju različite odgovore na pitanje zašto stranke desnice ne izlaze zajedno na izbore.
Jovanović je objasnio da njihovi partneri nisu bili spremni da se obavežu na postizbornu saradnju sa ostatkom opozicije, dok Obradović tvrdi da su kolege iz koalicije NADA rekle da desnica, prema njihovim istraživanjima, dobija više glasova ako ide u dve kolone.
To je na neki način prevagnulo, ali je Obradović potpuno uveren da će to biti jedna izborna, odnosno patriotska kolona, jer “mi imamo potpuno jedinstven stav o odbacivanju francusko-nemačkog ultimatuma odmah i u celosti”.
On ističe i da je spreman na saradnju s drugim opozicionim strankama, ali da će u pregovorima kandidovati svoju politiku.
S druge strane, Jovanović u razgovoru s Tamarom Skroza ukazuje da je matematički nemoguća smena vlasti bez saradnje opozicije, a da je za njega prioritet upravo smena vlasti.
On ocenjuje da Vučić neke ljude pretvorio u krpe i beskičmenjake, ali da je sada problem i što celu naciju hoće da pretvori u krpu.
”Razumem i autopteve i standard, ali kada se sve pretvori samo u priču o ekonomiji i standardu, nezavisno od žrtava koje smo dali za stvaranje ove države, nezavisno od kosovskog zaveta, nezavisno od časti i poštenja, onda to zaista postaje vrlo, vrlo negativna stvar”, smatra Jovanović.
Pored hrane, čoveku su važni i duhovnost, čast, kreatvnost i umetnost, istakao je on i upozorio da će posle Aleksandra Vučića ostati pustoš, jer je sve što radi pogubno za naciju.
Beograd je važan za opoziciju i bilo bi strašno kada bi ”pao”, poručio je Jovanović, svestan da Vučić raspolaže neiscrpnim finansijskim sredstvima.
Zato i predviđa da će posle izbora biti potkupljivanja ljudi, velikih udaraca na sve stranke i sve
Da se odbaci “francusko-nemački predlog”
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ocenio je da bi ta stranka sarađivala sa opozicionom koalicijom „Srbija protiv nasilja“ da im nisu bile bitne ideološke i programske razlike.
“Vlada koja bude obrazovana nakon izbora će morati da zabrani kopanje litijuma, da prestane sa prekomernim zaduživanjima u inostranstvu i da se odbaci francusko-nemački predlog. U suprotnom, Narodna stranka neće učestvovati u toj vladi“, rekao je Jeremić na televiziji Prva.
Ocenio je da je potrebno redefinisati odnos sa EU, odbaciti evropski predlog za Kosovo i Metohiju i odbiti članstvo u EU po cenu priznavanja nezavisnosti Kosova.
“Ali ekonomski odnosi sa EU su nam važni. Tako da Narodna stranka nudi, umesto članstva u EU, članstvo u evropskom ekonomskom prostoru“, rekao je Jeremić.
Jeremić je najavio predstavljanje kandidata Narodne stranke za gradonačelnika Beograda sledeće nedelje.
Velika Srbija
Desetak dana pre najave koalicije sa radikalima, Vučić je saopštio da će se na predizbornim skupovima pojavljivati sa bivšim predsednikom SNS-a i nekadašnjim šefom države Tomislavom Nikolićem.
“Zajednički ćemo učestvovati u podršci SNS-u, ovog puta”, rekao je Vučić 21. oktobra u Šapcu, na proslavi 15 godina stranke čiji je do skoro bio lider.
Upravo je sa Nikolićem i Šešeljem Aleksandar Vučić i započeo svoju političku karijeru pre tri decenije.
Srpsku radikalnu stranku osnovali su Vojislav Šešelj i njegov višegodišnji zamenik Tomislav Nikolić početkom 1991. u osvit ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a dve godine kasnije priključuje se i Aleksandar Vučić.
Stranka se pozicionirala kao ultranacionalistička i četnička, a okosnicu ideologije činila je ideja o “Velikoj Srbiji”, koja obuhvata teritorije današnje Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i delove Hrvatske.
Tokom ratova u bivšoj SFRJ Vučić i Nikolić bespogovorno su sledili Šešeljevu ideologiju “Velike Srbije”, koja je uz teritorijalnu ekspanziju, podrazumevala i organizovanje paravojnih formacija i širenje mržnje prema Hrvatima, Bošnjacima, Albancima i svima ostalima za koje su radikali smatrali da ugrožavaju “srpski nacionalni interes”.
Uprkos tome što su kritikovali tadašnji režim Slobodana Miloševića, radikali 1998. ulaze u “vladu narodnog jedinstva” sa socijalistima. Šešelj i Nikolić imenovani su za potpredsednike vlade, a Vučić dolazi na mesto ministra za informisanje.
Vlada je potrajala do Petooktobarskih promena 2000. godine, kada je Miloševićev režim svrgnut masovnim demonstracijama.
Tri godine kasnije predsednik radikala Vojislav Šešelj dobrovoljno odlazi u Hag, gde je pred Međunarodnim tribunalom bio optužen za ratne zločine tokom ratova u Hrvatskoj te Bosni i Hercegovini.
Nekoliko meseci uoči odlaska u intervjuu za TV BK ima lepe reči o svom tadašnjem generalnom sekretaru stranke:
“Što se tiče Aleksandra Vučića, njegova lojalnost stranci nikada nije dovođena u pitanje, ja mislim da će on biti lojalan, odan, vredan član stranke”, rekao je Šešelj.
Lepe reči o stranačkom šefu imao je i Vučić.
“On nas je stvorio, on je neko uz koga smo mi postali nešto… Sigurno je da je on jedan od srpskih lidera kojeg će istorija izučavati kao heroja sprskog naroda”, rekao je Vučić oktobra 2005. u intervjuu nedeljniku “Evropljanin”.
Deoba radikala i teške reči”.
No, u septembru 2008. Tomislav Nikolić nakon 17 godina napušta radikale i sa još deset poslanika SRS formira novi poslanički klub pod imenom “Napred Srbijo”, a mesec dana kasnije registruje i Srpsku naprednu stranku.
Novoj stranci, koja načelno odbacuje radikalsku velikosrpsku ideologiju i prihvata evropske integracije Srbije, priključuje se i Aleksandar Vučić.
Šešelj iz pritvora Haškog tribunala počinje da oštro napada bivše stranačke kolege sa kojima je tokom godina imao i bliske porodične odnose. Optužio ih je da su izdajnici koji su okrenuli leđa stranci nakon što su dobili novac sa Zapada.
Svoje mišljenje o bivšim kolegama ovekovečio je i u nekoliko knjiga: “Haški denuncijant Tomislav Nikolić”, “Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić” i “Srpski Baron Minhauzen Aleksandar Vučić” neki su od naslova.
Komentarišući Šešeljevu najavu da piše knjigu o njemu, Aleksandar Vučić je 2009. za list “Politika” kratko rekao: “Šešelju bi bilo mnogo bolje da ćuti! Dovoljno je dve rečenice da izgovorim, pa biste videli kako bi povlačio sve knjige ovoga sveta.”
Godinu dana kasnije, Vučić je na konferenciji za medije rekao da je Šešelj “strah i trepet samo po svojoj beskrupuloznosti, ni po čemu drugom”.
“Ima jedan problem sa Aleksandrom Vučićem, što ga se ne plašim uopšte i što ja znam da je on mali miš”, dodao je Vučić u julu 2010.
Međutim, tri godine kasnije u intervjuu za “Nedeljnik” Vučić je ublažio svoje izjave. Rekao je da “ima poštovanje” prema Šešeljevoj porodici, a da o optužnici Tribunala protiv Šešelja misli isto što je mislio dok je bio član SRS-a.
“Ali o našim politikama mislim da su različite. Nemam ništa ružno što bih govorio o njemu. Moja politika vodi Srbiju u budućnost, a o tuđim politikama ne razmišljam”, rekao je Vučić 11. oktobra 2013.
Povratak u Srbiju
U novembru 2014. Haški tribunal pušta Vojislava Šešelja nakon 11 godina provedenih u pritvoru da na slobodi sačeka izricanje prvostepene presude.
Vraća se u Srbiju u kojoj tada već dve godine vladaju njegovi bivši saborci: Tomislav Nikolić je predsednik države, a Aleksandar Vučić je na mestu premijera.
U avionu kojim se vraćao iz Haga Šešelj medijima kaže da sa vlastima neće sarađivati, već da će se protiv nje boriti.
“Srbija treba da se otarasi ove vlasti, da dovede SRS na vlast, da odustane od takozvanog evropskog puta, da idemo u integraciju sa Rusijom i sigurno će biti bolje”, rekao je Šešelj.
Na konferenciji za medije u Beogradu novembra 2014. najavio je “veliku mobilizaciju sopstvenog članstva i svih srpskih patriota” na planu suprotstavljanju proevropskoj politici Vlade Srbije koju je tada vodio Aleksandar Vučić.
“Nema boljeg medijskog manipulatora na srpskoj političkoj sceni i teško da će se uskoro roditi”, rekao je Šešelj o svom bivšem o svom bivšem stranačkom pulenu u intervjuu za NIN marta 2014.
7U međuvremenu je vođa radikala znatno ublažio kritike na račun Aleksandra Vučića, koji je posle premijerskog osvojio dva predsednička mandata. Šešelj je postao gotovo svakodnevni gost na privatnim televizijama bliskim Vučićevom režimu.
“Što se tiče Kosova, tu je predsednik države Aleksandar Vučić krajnje jasan i zato ima našu podršku”, rekao je Šešelj gostujući na Televiziji Prva u aprilu 2023.
Godinu dana ranije Šešeljeva Srpska radikalna stranka podržala je Vučića na predsedničkim izborima koji su održani u aprilu 2022./The Geopost/