Srbija ometa posetu pape Franje Kosovu

Pitanje o kome se već duže vreme govori je poseta poglavara Vatikana Kosovu. Papa već godinama ima poziv da poseti Kosovo kod Svete stolice! Poziv su uputili svi šefovi država, bivši predsednici Ibrahim Rugova, Hašim Tači, Atifete Jahjaga i na kraju predsednica Vjosa Osmani i kosovski premijer Aljbin Kurti. Za razliku od ranije, papa Franja je, izveštavajući o svojim posetama raznim zemljama u španskom časopisu „Vida Nueva”, pored svojih molitava za mir i prosperitet na Kosovu rekao: „Mi radimo na Kosovu, ali to nije definisano .” „. Ovaj dovoljno odmeren i diplomatski izraz smatran je kao najava i obećanje poglavara Svete stolice, da će posetom ispuniti želju gostiju i ispuniti istorijsku volju šefa države Kosova za papinu posetu.

Zbog činjenice da Vatikan još nije priznao Republiku Kosovo i da se odnosi ne tumače kao međudržavni, moguću posetu pape Franje Prištini, Prizrenu ili negde drugde Vatikan bi mogao da predstavi kao pastoralnu posetu. Međutim, zvanična Priština bi mogla da je prikaže i kao državnu u nadi da će Vatikan promeniti odnos sa Republikom Kosovo i priznati njenu nezavisnost. Čak i petnaest godina nakon nezavisnosti Kosova, Sveta stolica nije pokazala nikakve znake da će promeniti svoj politički kurs ka priznavanju Kosova kao nezavisne države. S druge strane, zvanična Priština nikada nije prestala da traži odobrenje i saglasnost Vatikana za ovu činjenicu. Nesumnjivo, Republika Srbija ostaje prepreka!

Kada je papa Franja prvi put progovorio o svojoj planiranoj poseti „malim zemljama” i pomenuto Kosovo, to nije prošlo nezapaženo u Beogradu. Stav je i dalje odbijajući! Objašnjenja su ista: „Kosovo je sveta srpska zemlja“. Odnosi Srbije i Svete stolice su zvanični i međudržavni. Posete šefova srpskih država Vatikanu nikada nisu bile praćene pozivom papi da poseti Srbiju.

Kada je predsednik Papskog saveta za unapređenje hrišćanskog jedinstva, kardinal Kurt Koh, krajem 2022. godine boravio u trodnevnoj poseti Srbiji, na pitanje o poseti pape Franje Srbiji, odgovorio je da papa neće samo da bi želeo, već bi bio rado posetio „ovo lepo mesto“. Gost je, međutim, objasnio da nije reč samo o papinoj volji, već da tome mora da prethodi poziv, najpre Vlade Srbije, ali s obzirom na to da je Srbija zemlja sa pravoslavnom većinom, poziv mora i da potiče iz Srpske pravoslavne crkve.

„Ovo je moj prvi susret sa Njegovom svetošću (patrijarhom SPC Profirijem) i to je glavni cilj moje posete: da ga upoznam u ime Katoličke crkve, da mu čestitam ustoličenje i poželim sve najbolje. „. , izjavio je tada kardinal Koh u Beogradu za agenciju Tanjug. On je govorio i o odnosima Srpske pravoslavne crkve i Svete stolice, ocenivši ih kao „veoma dobre i prijateljske“, izrazivši ličnu volju da ih još više produbi.

Ovi odnosi, opisani kao „veoma dobri i prijateljski“, ispostavljaju se prilično problematičnim ako ako se prati njihov tok. Poslednjih decenija odnosi Srbije i Vatikana bili su povezani sa mnogim situacijama koje su dovele do krajnjeg neprijateljstva. Prikaz Vatikana i pape u Srbiji je veoma loš. Srpski političari optužuju Vatikan za umešanost u ratove na prostoru bivše Jugoslavije. Čitave knjige su napisali srpski političari i akademici koji su kritikovali papu i Vatikan. Srpska pravoslavna crkva okrivila je Svetu stolicu za kanonizaciju hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, koji je bio zagrebački nadbiskup od 1937. do njegove smrti. Stepinac je krunisan za kardinala tek 1953. Za vreme Titove Jugoslavije, kardinal Stepinac je optužen i zatvoren kao saradnik hrvatskih ustaša za vreme postojanja Hrvatske Nezavisne Države. Štaviše, političari i Srpska pravoslavna crkva optužuju Vatikan za zločine u Jasenovcu. Upravo ovi i drugi momenti pokolebali su ove verske i državne mehanizme koji nisu omogućili papin dolazak u Niš 2013. godine povodom 1700 godina od „Milanskog edikta”.

Kosovo je pitanje koje predstavlja i prekretnicu u odnosima Srpske pravoslavne crkve, uporedo sa odnosima Srbije sa Svetom stolicom. Što se tiče papinog „nedefinisanog rada” u vezi sa posetom Kosovu, bivši ambasador Srbije pri Svetoj stolici Darko Tanasković za srpske medije kaže da bi poseta pape Franje Kosovu „bez sumnje imala reperkusije”. To bi imalo izuzetno negativne posledice i dovelo bi do stabilnih i konstruktivnih međuvladinih i bilateralnih odnosa Srbije i Svete stolice. Osetljiv, ali i izbalansiran dijalog crkava između SPC i Katoličke crkve, kao i opšti pravoslavno-katolički ekumenski dijalog, čije je stanje veoma blisko papi Franji“. Svoj skepticizam prema papinoj poseti ambasador Tnasković opravdava i pominjanjem geopolitičkih okolnosti u današnje vreme. „Teško je pronaći ubedljive razloge da bi papa, posebno u jeku velike ukrajinske krize, doveo u pitanje sve što je rečeno u interesu posete Aljbina Kurtija i njegove grupe. Ali poslednjih godina, mi u politici smo se empirijski uverili u ispravnost mudrosti sadržane u rečima „Nikad ne reci nikad…“. Ambasador poziva da “Srbija i Srpska pravoslavna crkva, koliko god od njih zavisi, treba da budu proaktivne protiv neprijatnih iznenađenja”.

Poseta pape Franje Prištini, ali i priznanje Republike Kosovo od strane Vatikana bili bi primereni u ovim geopolitičkim okolnostima, gde bi molitve za mir i prosperitet poprimile svoj najbolji oblik./The Geopost/