Severna Makedonija u NATO: četiri godine kasnije

Piše: Xhelal NEZIRI

U martu ove godine, Republika Severna Makedonija (RSM) proslavila je četvrtu godišnjicu članstva u Severnoatlantskoj alijansi (NATO), vojnoj i političkoj strukturi koja se sastoji od 32 zemlje i koja čini ono što danas poznajemo kao Zapad.

Ovo članstvo se danas pokazuje kao veoma vizionarsko, s obzirom na rat u Ukrajini koji je počeo 2022. godine kada je Rusija započela punu okupaciju, rat Izraela protiv Hamasa u Gazi i otvorene probleme na Balkanu. Članstvom u NATO-u, Severna Makedonija je smanjila prisustvo Rusije i naglasila svoje strateško opredeljenje sa Zapadom, koje bi trebalo da bude zaokruženo članstvom u Evropskoj uniji (EU).

Činjenica da Rusija nije uspela da drži RSM podalje od NATO integracija ne znači da će ruski uticaj tu prestati. Bivši ruski ambasador u Skoplju Oleg Šerbak izjavio je u martu 2018. da bi ta zemlja bila legitimna meta Rusije u slučaju integracije u NATO ako dođe do rata između Istoka i Zapada. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je upozorio Zapad da će proširenje NATO-a na Severnu Makedoniju biti viđeno kao provokacija za Rusiju. U junu 2017. NATO je primio svoju 29. članicu – Crnu Goru, dok su nakon RSM primljene i ćš dve zemlje blizu severne granice Rusije.

Potpisivanje Prespanskog sporazuma 17. juna 2018. dočekano je sa oduševljenjem u Briselu, ali sa mnogo rezervi i nedoumica u Skoplju i Atini. Od početka pregovora bivših premijera Republike Makedonije i Grčke Zorana Zaeva i Aleksisa Ciprasa postalo je očigledno da je 27-godišnji spor oko imena između dve susedne zemlje – što je bio razlog za veto Grčke na skopsko Evroatlantska ruta – bila je na putu ka velikom rešenju. Što se više približavao datum sporazuma, to je Rusija agresivnije delovala kroz svoje pipke u RSM, Srbiji i Grčkoj. Međutim, 19. novembra parlamentarna većina jedva je uspela da „ubedi” osam opozicionih poslanika da podrže potrebu za otvaranjem ustava, za šta su bile potrebne dve trećine glasova, odnosno najmanje 80 poslanika. U januaru 2019. godine, parlament je odobrio amandmane i 30. marta 2020. godine završen je proces ratifikacije protokola u 29 parlamenata država članica i odmah je podignuta zastava RSM u sedištu NATO-a u Briselu.

Sada, četiri godine kasnije, traje debata o tome da li je vredelo. Kao ne samo vojna, već i politička alijansa, NATO ne samo da garantuje bezbednost svojih članica, već i promoviše negovanje demokratskih vrednosti, borbu protiv kriminala i korupcije, nezavisno funkcionisanje pravosuđa, finansijsku stabilnost, efikasnost u javnoj potrošnji. , ekonomski rast i direktne strane investicije. Ovi elementi čine takozvani „NATO efekat“ koji doživljavaju zemlje istočne Evrope i Balkana, koje su deo ove strukture više od deset godina. Albanija je 2009. godine zajedno sa Hrvatskom postala članica NATO-a. Od tada su se strane investicije utrostručile, dok je broj zaposlenih sa 900.000 porastao na skoro 1,15 miliona. Bugarska je takođe doživela ekonomski procvat od 2004. godine, kada je postala članica NATO-a. Pre članstva prosečna plata u zemlji bila je nešto ispod 300 bugarskih leva ili 150 evra, dok je u 2018. ta cifra dostigla skoro 1200 leva ili 600 evra.

U međuvremenu, strane investicije u Severnoj Makedoniji su se utrostručile. Iako je 2020. iznosile samo 226 miliona dolara, godinu dana nakon članstva udvostručile su se na 551 milion dolara. Trend rasta stranih investicija nastavljen je i u 2022. godini, kada je zabeleženo 780 miliona dolara, dok je 2023. završena sa 667 miliona dolara. Stopa nezaposlenosti je 2020. bila 16,4 odsto, dok je 2024. pala na samo 13,1 odsto.

Naravno, NATO ne može volšebno da reši sve probleme novih članica, ali stvara dobru osnovu za razvoj. Ove prednosti članstva u ovom stabilnom vojno-političkom sistemu uzete su u obzir 1993. godine kada je parlament izglasao odluku o članstvu Severne Makedonije u NATO.

NATO 4. aprila slavi 75 godina od osnivanja. Ovaj savez je osnovan 1949. godine kao odgovor na pretnju koju je predstavljao Sovjetski Savez i igrao je važnu ulogu u zaštiti mira i bezbednosti demokratskih zemalja. Važnost postojanja NATO-a posebno se shvata sada kada Rusija nastavlja da okupira Ukrajinu i nastoji da podriva stabilnost demokratskih zemalja u Evropi./The Geopost/