Šef NATO-a: Najbrži način da se okonča ukrajinski rat je da se izgubi, ali to neće doneti mir

Dok se NATO priprema da u utorak sazove trodnevni samit u Vašingtonu kako bi proslavio svoju 75. godišnjicu, alijansa povećava svoju podršku Ukrajini u tekućem ratu sa Rusijom.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare sa nekoliko novinara u nedelju u sklopu priprema za samit rekao da sve članice NATO žele mir i da se on može postići ako predsednik Rusije Vladimir Putin shvati da ne može da pobedi na bojnom polju.

„Najbrži način da se okonča ovaj rat je da se izgubi rat“, rekao je on. “Ali to neće doneti mir. To će doneti okupaciju.”

Stoltenberg je naveo ključne mere koje će NATO preduzeti, uključujući uspostavljanje sopstvene komande u Nemačkoj, povećanje finansijske i vojne pomoći i bilateralne bezbednosne sporazume.

Stoltenberg je istakao ove inicijative dok je govorio o složenosti potencijalnog članstva Ukrajine u NATO-u i ujedinjenog fronta alijanse protiv ruske agresije.

On je rekao da se još pregovara o tačnoj formulaciji konačnog sporazuma samita o članstvu Ukrajine u NATO-u.

Stoltenberg je u aprilu rekao da alijansa ne očekuje da će ponuditi članstvo u NATO Ukrajini tokom samita, već „most“ ka članstvu.

Na samitu, ovaj „most“ će uključivati pet osnovnih komponenti:

Komanda za podršku bezbednosti: NATO uspostavlja novu komandu u Nemačkoj koja će imati logistička čvorišta u istočnoj Evropi i koordinirati međunarodnu bezbednosnu podršku Ukrajini. Prema Stoltenbergovim rečima, ova komanda će imati 700 ljudi i predvodiće je NATO general sa tri zvezdice.

Stoltenberg je rekao da je bilo neslaganja među saveznicima oko pristupa ili vrste oružja koje bi trebalo da bude isporučeno Ukrajini. Ove razlike dovele su do birokratskih kašnjenja, a cilj je bio da se isporuka učini bržom i lakšom.

„Ova nova komanda će imati veoma snažan mandat, tako da neće biti potrebe da se pronađe konsenzus o svakoj pojedinačnoj isporuci“, rekao je on.

Finansijska obaveza: Od februara 2022. godine, saveznici iz NATO-a obezbeđuju Ukrajini oko 43 milijarde dolara vojne podrške godišnje. Očekuje se da će predstojeći samit produžiti ovu obavezu za još godinu dana, postavljajući temelje za buduću podršku.

Neposredne isporuke oružja: Očekuje se da će na samitu biti najavljena isporuka dodatnog naoružanja i municije, posebno sistema protivvazdušne odbrane, za jačanje odbrane Ukrajine.

Iako generalni sekretar nije izneo detalje, visoki američki zvaničnik je nagovestio da bi saveznici u NATO-u ove nedelje mogli da očekuju saopštenja o obezbeđivanju aviona F-16 Ukrajini.

Bilateralni bezbednosni sporazumi: Dvadeset NATO saveznika potpisaće bilateralne bezbednosne sporazume sa Ukrajinom do početka samita, pružajući dodatne bezbednosne garancije i jačanje zajedničkih odbrambenih napora.

Interoperabilnost: U toku su napori da se ukrajinske oružane snage usklade sa standardima NATO-a, uključujući zajednički centar za obuku u Poljskoj i vojne programe nabavke i nabavke.

Mađarska neće učestvovati niti opstruirati

Stoltenberg se osvrnuo na zabrinutost u vezi sa stavom Mađarske o ratu Rusije u Ukrajini i potencijalom zemlje da blokira odluke NATO-a.

On je izvestio o nedavnoj poseti Budimpešti, tokom koje je postigao dogovor sa premijerom Viktorom Orbanom koji obezbeđuje da Mađarska neće ometati predložene mere podrške Ukrajini.

Budimpešta neće učestvovati u novoj komandi NATO-a za bezbednosnu pomoć Ukrajini, ali će ispuniti svoje druge NATO obaveze i doprineti zajedničkom budžetu, rekao je Stoltenberg.

Generalni sekretar je istakao raznovrstan angažman NATO-a sa Moskvom, uključujući i nakon početka invazije na Ukrajinu u punom obimu.

On je ukazao na nedavni razgovor između američkog ministra odbrane Lojda Ostina i ruskog ministra odbrane Andreja Belousova koji je podvukao rutinsku prirodu takvih kontakata.

Stoltenberg je rekao da NATO mora da radi koherentno u razvoju novih odbrambenih strategija i da naglasi jedinstvo uprkos različitim perspektivama, poput onih koje su izrazili šefovi država kao što je Orban.

Budući odnosi sa SAD

Stoltenberg je uveren da će Sjedinjene Države ostati lojalan saveznik u NATO-u bez obzira na buduće izborne rezultate, a kritike bivšeg predsednika Donalda Trampa u prošlosti pripisuje prvenstveno pitanjima potrošnje na odbranu, a ne samom NATO-u.

On je naglasio da svaki generalni sekretar mora biti u stanju da radi sa svim liderima unutar Alijanse, poredeći NATO sa velikom porodicom u kojoj povremeno dolazi do svađa i neslaganja.

Stoltenberg je preneo svoja iskustva u radu sa predsednicima Barakom Obamom, Trampom i Džoom Bajdenom, napominjući da su, uprkos različitim političkim rukovodstvima, SAD ostale nepokolebljiv i posvećen NATO saveznik./VOA/