Šef diplomatije EU ima upozorenje za Elona Maska zbog dezinformacija na Tviteru

Kontroverzni potez vlasnika Tvitera Elona Maska da ukine slobodan pristup svojim API-jima 9. februara izazvao je kritike od strane visokog diplomate Evropske unije, koji je upozorio da bi to moglo da ugrozi sposobnost istraživača da otkriju dezinformacije u kritičnom trenutku – dok Rusija agresivno koristi dezinformacije kao oružje u pokušaju da obezbedi pokriće za svoj rat u Ukrajini.

U današnjem govoru koji je detaljno opisao kako je blok reagovao na pojačavanje ruskih kampanja dezinformacija na mreži nakon njene invazije na Ukrajinu prošlog februara, Visoki komesar Josep Borrel pozvao je na više istraživanja o tome kako se platforme društvenih medija koriste za širenje propagande Kremlja.

“Moramo da uradimo više istraživanja na platformama društvenih medija. Ispitajte kako [dezinformacije] dolaze, odakle dolaze i kakvi su rezultati”, rekao je on u govoru pred diplomatskom službom Evropske unije (EEAS).

Borel je je javno prozvao Twiter – i Maska kao njegovog vlasnika, rekavši da je EU zabrinuta zbog vesti da Twiter planira da ograniči otvoreni pristup svojim API-jima, što će, upozorio je, biti “ozbiljan korak unazad od ranih obaveza”.

“Rane obaveze “verovatno aludiraju na činjenicu da je od samog početka bio potpisnik kodeksa prakse bloka za dezinformacije na mreži, Još 2018.godine, kada je komisija objavila dobrovoljnu inicijativu za podsticanje platformi društvenih medija da se bore protiv krize” lažnih vesti ” (kako se do tada još uvek ponekad nazivalo).

EU je takođe zabranila neke ruske državne medije — tako da je od marta Tviter zakonski obavezan da obezbedi da njegova platforma ne ugošćuje medije koje podržava Kremlj, Russia Todai (RT) i Sputnjik (plus sve podružnice). Svaki neuspjeh da se kanali blokiraju u distribuciji sadržaja u EU bi poništili zabranu.

Mnogo je istraživanja o dezinformacijama sprovedeno otkako je usvojen kodeks dezinformacija bloka 2018.godine, a mnogo se saznalo o vrstama metoda i taktika koje se koriste za manipulisanje informacijama, širenje i jačanje lažnih percepcija radi manipulacije javnim mnjenjem, podrivanje poverenja u demokratske institucije i mešanje u slobodne i fer izbore.

Ali, kao i kod sajber bezbednosti-pretnje integritetu informacija ne stoje mirno. A Borrelov govor naglasio je potrebu da zapadne demokratije učine više kako bi se zaštitile od zlonamernih stranih tokova informacija, povećavajući svoje investicije u proučavanje informacionih pretnji, a komesar je takođe mahao kopijom prvog izveštaja EU o manipulaciji stranim informacijama i pretnjama, za koji je rekao da je pokazao “jasne trendove u pretnji našem informacionom prostoru”.

Glavni zaključak izveštaja potvrđuje” novi talas metoda dezinformacija “— metode za koje je rekao da ih Rusija koristi za pravljenje lažnih slika i video zapisa u pokušaju širenja i jačanja antiukrajinske propagande – kao i upozorenje na ono što je nazvao” alarmantnom ” saradnjom među subjektima pretnje kao Rusija i Kina.

Diplomatski izveštaji i kanali koje kontroliše država manipulišu percepcijama o Evropskoj uniji tako što okrivljuju Zapad za sve posledice rata u Ukrajini i šire laži o vojnim zapadnim biolaboratorijama u Ukrajini koje ciljaju na njihove susede“, rekao je Borel i dodao: Ovo je nešto na šta moramo da reagujemo.

„Treba da predvidimo i odvratimo takve aktivnosti konkretnim akcijama i merama. Moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu… i konačno moramo da budemo ambiciozniji u izgradnji otpornosti na autoritarne režime koji pokušavaju da stvore ove dezinformacije i manipulišu informacijama.

Iako propaganda kao taktika nije ništa novo u ljudskoj istoriji, Borel je rekao da je pretnja koju predstavlja manipulacija informacijama očigledno preuveličana internetom i digitalnim alatima koji ubrzavaju širenje informacija, tvrdeći da liberalne zapadne demokratije stoga treba da organizuju srazmerno ozbiljan odgovor na rizik od dezinformacija koje se brzo povećava.

Uprkos određenoj novoj pažnji na visokom nivou prema pitanju od strane EU – Visoki komesar EU pokušava da izgradi postojeće napore da podigne svest o propagandi Kremlja u vezi sa ratom u Ukrajini (npr. kampanja „EU protiv dezinformacija“) – to je fer reći da poslanici bloka još uvek nisu uspeli da smisle ubedljiv pristup efikasnoj borbi protiv dezinformacija na mreži.

Pitanje je osetljivo, jer su jače mere laka meta za zlonamerne tvrdnje da mere zaštite integriteta informacija predstavljaju cenzuru slobode govora. Jasno je, međutim, da je poplava izmišljenih dezinformacija stvarna pretnja demokratskoj slobodi izražavanja – jer naoružavanje i sistematska masovna proizvodnja lažnih informacija od strane autoritarnih režima znači da se stavovi stvarnih ljudi potiskuju, kako je Borel istakao u svom govoru.

„Videli smo da se stvaraju veštačke mreže za širenje dezinformacija [Kremlja. One su preplavile informacioni prostor kako bi sprečile da se čuje drugi glas. Videli smo pokušaje da se ljudi angažuju sa narativima koji se stalno menjaju i zbunjujućim i obmanjujućim verzijama. Cilj je da niko više ne veruje bilo čemu, bilo kom izveštaju“, rekao je on.

„Naterati ljude da veruju da je, na kraju krajeva, sve laž — kako da razlikujem laž od istine? I žele da naruše poverenje u sve medije i naše institucije. I želim da kažem da – danas – ovo moramo da shvatimo veoma ozbiljno. Ovo nije samo stvar stručnjaka. Ovo se ne odnosi samo na ljude koji rade na informacionom sistemu. To je nešto o čemu građanin treba da zna i to pitanje moramo rešiti politički na najvišem mogućem nivou.”

Kodeks praks dezinformacija EU još uvek nije pravno obavezujući — i, nije iznenađujuće, tokom svog postojanja inicijativa stara skoro pet godina nije uspela da zaustavi različite talase propagande, bilo da se radi o dezinformacijama o koronavirusu ili Ukrajini.

Blok je bar delimično prepoznao ovaj neuspeh. Stoga je prošle godine najavio pojačan Kodeks — i takođe, što je najvažnije, rekao da će povezati poštovanje Kodeksa sa usklađenošću sa (pravno obavezujućim) Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) — koji je stupio na snagu prošle godine i koji će početi da se primenjuje za podskup većih platformi kasnije ove godine (sa najvećim delom digitalnih usluga koje se očekuje da će biti usaglašene 2024.).

Tako će se zakonodavci EU nadati boljim vremenima jer DSA primorava platforme da ozbiljnije shvate borbu protiv dezinformacija.

Za sada, međutim, jaz između prethodnih napora EU da očisti dezinformacije i onoga što se zapravo dešava na mreži izgleda ogroman.

I, dobro, neslaganje postaje sramotno.

Stvar je u tome što na papiru, pod Muskovim vođstvom, Twitter ostaje potpisnik kodeksa EU. Međutim, u praksi je novi vlasnik, koji je doneo niz odluka koje su očigledno u direktnoj suprotnosti sa inicijativom — na primer, ukinuo je postojeću politiku u vezi sa obmanjujućim informacijama o-19 i stvorio trenutni haos ubrzo nakon preuzimanja vlasništva prošle godine oko verifikacije naloga, dopuštajući bilo kome da mu plati da dobije plavu kvačicu i izazivajući trenutni tok zlonamernog lažnog predstavljanja.

I za sve njihove tvrdnje da su ispred digitalne regulacije, zakonodavci EU do sada nisu bili u stanju da urade mnogo više od izdavanja nekoliko reči upozorenja — rekavši Tviteru da ispuni svoje “obaveze”. Ili ga upozoriti na “ogroman posao” potreban ako Twitter želi da bude u poziciji da se pridržava DSA — kad god bi to moglo da se primeni na platformu.

Što je još sramotnije za reputaciju EU kao regulatora digitalnih pravila, Musk je često optuživan da lično pojačava propagandu Kremlja.

U jednom ozloglašenom slučaju prošle godine ovo je dovelo do intervencije samog ukrajinskog predsednika, koji je tvitovao sarkastičnu anketu – tražeći od svojih sledbenika da glasaju o tome koji @elonmusk im se „više dopao“: ponuđene opcije su „onaj koji podržava Ukrajinu“ ili „onaj koji podržava Rusiju’.

Nepotrebno je reći da je opcija koja podržava Ukrajinu pobedila u anketi. Ali zapadne demokratske institucije nastavljaju da se predstavljaju kao veliki gubitnici po pitanju dezinformacija – jer izgledaju nemoćni da spreče ljude poput Maska, koji je sada bukvalno generalni direktor Tvitera, da namerno (ili, u najboljem slučaju, lakoverno) šire Kremljove laži .

Borrell — ov današnji napad-na “vlasnika Tvittera” – možda je poslednji korak koji je EU preduzela da bi prozvala Maska. I, šire gledano, prepoznavanje potrebe za sistematičnijim pristupom ako se sve toksičnija pretnja autoritarnih dezinformacija želi iskoreniti — i proterati.

Musk, u međuvremenu, nastavlja da koristi platformu koju je prošle godine pozajmio milijarde dolara da bi pojačao dezinformacije Kremlja.

Musk, u međuvremenu, nastavlja da koristi platformu za koju je prošle godine pozajmio milijarde dolara za kupovinu kako bi pojačao dezinformacije Kremlja.

Samo ove nedelje, korisnicima koji još nisu napustili platformu zbog načina na koji ga Musk uništava, dato je pravo da navedu još jedan primer kako “glavni Tviteraš” radi posao ruskog režima – nakon što je lakoverno reagovao na neke lažne pokazatelje koji su navodno naveli visoku stopu ukrajinskih žrtava nekritičkom opaskom o „tragičnom gubitku života“.

Maskov odgovor na prozivku da pojačava ukrajinsku ratnu propagandu Kremlja nije bio da izbriše svoj odgovor na lažne tvrdnje — koji je postavljen na nalogu koji je doslovno koristio sliku ruskog predsednika Vladimira Putina sa oreolom — već je predložio da Funkcija Tvitter-a Community Note bi se mogla koristiti za „ispravljanje brojeva“.

Kao što je korisnik Tvitera David Rothschild brzo istakao, ne možete ispraviti ogromnu laž „malom ispravkom“. To sugeriše da ste saučesnici u tome da dozvolite da ogromna laž nastavi da kruži – ona koja oslikava lažni narativ o ruskom ratu u Ukrajini koji pomaže ruskim naporima da potkopa podršku Ukrajini koja nastavlja da se bori protiv Rusije.

„Potrebno nam je više transparentnosti i odgovornosti, a ne manje“, rekao je Borel danas — dok je pozvao na Twiteru i Maska da ne odustaju od ranijih obaveza u borbi protiv dezinformacija, dodajući: „Pozivam Twiter – i njegovog vlasnika – da osiguraju da sve obaveze koje su preuzeli budu ispoštovane.”

U svom govoru, on je pozvao one koji rade na borbi protiv manipulacije informacijama da postanu organizovaniji i razviju interoperabilne sisteme za razmenu analitike i najboljih praksi. On je najavio da će EU takođe učiniti više pokretanjem novog centralnog resursa koji će se koristiti za prikupljanje informacija o pretnjama dezinformacijama i promovisanje razmene informacija.

“Ovo je dugoročna borba. Neće se dobiti preko noći”, upozorio je on. „Moramo imati alate. A ovaj centar za razmenu informacija i analizu će ojačati naše odgovore i omogućiti nam da bolje zaštitimo naše demokratije.“

TechCrunch se obratio Twitteru za odgovor na Borrellove komentare – i da li kompanija planira da preispita davanje istraživačima besplatnog pristupa svojim API-jima.

Nakon što je kritikovao da bi Muskov plan da ukine besplatan pristup API-ju verovatno uništio brojne korisne Tvitter botove, nedavno je najavio proizvoljno pomilovanje za botove koji isporučuju „dobar sadržaj koji je besplatan“ — što je uvek „dobro“ znači u ovom kontekstu. Ali još nije komentarisao API istraživača. (I opasnosti po demokratske interese koje predstavlja vrsta „lošeg sadržaja“ koju on sam voli da širi).

U vreme pisanja ovog teksta, Tviter još nije odgovorio na naša pitanja o tome da li će kompanija ponovo razmotriti isključivanje istraživača zbog zabrinutosti oko uticaja koji će imati na sposobnost stručnjaka da istražuju dezinformacije. Međutim, druga odluka koju je Musk doneo kada je preuzeo Tviter bila je da raspusti odeljenje za spoljne komunikacije – i ignoriše zahteve medija za komentare – tako da ne očekujemo odgovor./techcrunch.com/