Samit Ukrajina-Zapadni Balkan, Sinelnik o očekivanjima ukrajinskih stručnjaka – pominje se mogućnost priznanja Kosova

Samit Ukrajina-Zapadni Balkan održava se danas u Tirani na kojem se razgovara o zajedničkim naporima i odlukama na putu ka Evropskoj uniji. Ukrajinska novinarka Irina Sinelnik objavila je neka očekivanja ukrajinskih eksperata o tome šta da očekuju od samita, a sama se, vraćajući se na mogućnost da Ukrajina prizna Kosovo, kaže da bi to pod određenim okolnostima moglo postati realnost.

Sinelnik je u članku na Fejsbuku naglasio da se to može dogoditi u dva slučaja, u okviru međunarodnih sporazuma ili u okviru procesa evropskih integracija, prenosi Geopost.

„Vraćajući se na mogućnost priznanja Kosova od strane Ukrajine, želeo bih da istaknem da je politika umetnost mogućeg, jer ono što izgleda nemoguće sada može postati realnost pod određenim okolnostima. To se može desiti ili u okviru sveobuhvatnih međunarodnih sporazuma ili u okviru evropskog integracionog puta obe zemlje“, napisala je ona.

Dok će učesnici samita biti šefovi država i vlada zemalja koje već imaju status kandidata u Evropskoj uniji ili su podnele zahtev za članstvo, Sinelnik kaže da će posebna pažnja biti posvećena pitanju evropskih integracija.

„Sastanak treba da dokaže da Ukrajina, zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana, nisu konkurenti već partneri i da treba da deluju zajedno, ne da usporavaju članstvo u EU, već da ga ubrzaju. „Treba uzeti u obzir i to da Srbija vodi prorusku politiku i stoga bi sastanak o Ukrajini mogao biti važan za dogovor oko nekih pitanja“, navodi se u članku.

https://www.facebook.com/iryna.synelnyk/posts/pfbid0nZDSuxQ51AQs6HEudYRed2RPThVPfj93RzfHsv1GTaCjMvQ8zËbPjndvGë2LUeaXl

Neke od vizija koje su ukrajinski stručnjaci podelili u vezi sa značajem ovog događaja i koje je ukrajinska novinarka Irina Sinelnik sažela u svom članku:

Igor Todorov, profesor na Nacionalnom univerzitetu u Užgorodu, kaže da je samit važan, iako je u pogledu rata nešto izvan uobičajene agende Ukrajinaca. Početak pune okupacije značajno je ubrzao evropsku integraciju Ukrajine. Naša zemlja je dobila status kandidata za članstvo u EU, a pregovarački proces bi trebalo da počne ove godine.

Istovremeno, zemlje Zapadnog Balkana već imaju svoje iskustvo. U nekima od njih, poput Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, pregovarački proces traje više od decenije.

U Ukrajini se ti procesi ubrzavaju. I u tom kontekstu, inicijativa predsednika Albanije i Ukrajine treba da ima za cilj izbegavanje bilo kakve kontradikcije i naglašavanje zajedničkog cilja prema Evropskoj uniji. Sastanak treba da dokaže da Ukrajina zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana nisu konkurenti, već partneri i da treba da deluju zajedno, ne da usporavaju članstvo u EU, već da ga ubrzaju. Takođe treba uzeti u obzir da Srbija vodi prorusku politiku i stoga bi sastanak o Ukrajini mogao biti važan za dogovor oko nekih pitanja.

Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora su takođe članice NATO-a. Ukrajina je takođe najavila pristupanje Severnoatlantskoj alijansi, ali jedva da postoje opipljivi izgledi s obzirom na eskalaciju rata.

Kosovo, koje uživa međunarodno priznanje kao država više od 15 godina, takođe će učestvovati na samitu. Međutim, Ukrajina i neke zemlje EU još nisu priznale nezavisnost ove zemlje. Po mom mišljenju, ovde će biti važna geopolitička situacija i interes evropske zajednice da se izbegnu tenzije na Balkanu i iz tog razloga Srbija i Kosovo mogu da preduzmu određene korake na sastanku u okviru evropskih napora da postanu punopravni partneri za budućnost u EU.

Igor Kondratjev, doktor istorije i profesor Nacionalnog univerziteta „Černigovski koledž”, smatra da je za Ukrajinu važno da se stalno podseća na borbu koja je u toku za vršenje pritiska na agresora. Zato je važan samit u Albaniji. Naročito na Balkanu, još uvek možete pronaći oružje iz sovjetske ere koje se ovde aktivno snabdevalo 1990-ih i koje bi teoretski moglo biti prebačeno u Ukrajinu. Definitivno postoji potreba za dubljim dijalogom sa Srbijom, jer je to jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji, iako je u poslednjih godinu dana snabdevala Ukrajinu oružjem. To bi moglo da ukaže na postepeno udaljavanje od Rusije i približavanje prioritetu evropskih aspiracija. U poslednje dve godine ubrzani su procesi evropskih integracija u EU, iako se u važnim odlukama vodi računa o potrebi konsenzusa. Očekuje se da će Ukrajina već ove godine dobiti plan članstva u EU kao konkretan dokument, koji mora da se ispunjava u svakom trenutku. Sprovođenje plana i ratifikacija članstva značiće i kraj na putu u članstvo u EU. Stoga se u Tirani može očekivati važna međunarodna diskusija o članstvu u EU. Može se raditi o vojnoj, ekonomskoj saradnji ili partnerstvu u različitim oblastima. Jedan od najnovijih evropskih trendova je zajednička vojna proizvodnja sa Ukrajinom, koja već napreduje sa Češkom i Nemačkom.

Ovaj samit će se baviti pitanjem izgleda da Ukrajina prizna Kosovo. Zato što je Rusija stalno spekulisala o ovom pitanju kada je stvarala pseudorepublike i zahtevala priznanje njihove nezavisnosti – Pridnjestrovlje u Moldaviji, LNR i DNR u Ukrajini, Abhazija, Severna Osetija u Gruziji. Rusija je svojim priznanjem nametnula mogućnost priznanja Kosova. Zanimljivo, rusko priznanje „nezavisnosti“ LNR i DNR došlo je uoči potpune invazije na Ukrajinu. Stoga su pokušaji Moskve da povuče paralele očigledno spekulativni.

Vraćajući se na mogućnost priznavanja Kosova od strane Ukrajine, želela bih da istaknem da je politika umetnost mogućeg, jer ono što se čini nemogućim sada može postati stvarnost pod određenim okolnostima. To se može desiti ili u okviru sveobuhvatnih međunarodnih sporazuma ili u okviru evropskog integracionog puta obe zemlje.