SAD intenziviraju napore da okončaju rat u Ukrajini – ali izgledi za uspeh ostaju nejasni

Diplomatski napori da se okonča rat u Ukrajini se ubrzavaju.

U Londonu se vode razgovori između predstavnika Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske, Ukrajine i Sjedinjenih Država. Specijalni izaslanik Donalda Trampa Stiv Vitkof putuje u Moskvu na svoj četvrti sastanak sa predsednikom Putinom.

Ipak, nije jasno kuda će ovi napori voditi ili da li će biti uspešni.

Ne tako davno američki plan da se okončaju borbe u Ukrajini bio je jasan.

Trebalo bi da dođe do momentalnog, bezuslovnog 30-dnevnog prekida vatre, nakon čega bi usledili dugoročni razgovori o trajnom okončanju rata.

Ukrajina je pristala i, pod pritiskom Sjedinjenih Država, napravila veliki ustupak: više neće zahtevati obećanje dugoročnih garancija bezbednosti pre prekida neprijateljstava.

Ali Rusija je odbila da se poigra, insistirajući da ne može biti kraja borbi dok se ne ispuni čitav niz uslova.

Vladimir Putin je posebno rekao da se moraju pozabaviti „osnovnim uzrocima” rata, odnosno njegovim strahovima da bi širenje NATO saveza i samo postojanje Ukrajine kao suverene države mogli da predstavljaju pretnju po bezbednost Rusije.

SAD su prihvatile premisu ovog ruskog argumenta i sada su duboko uključene u razmatranje mogućeg predloga za prekid vatre.

Poslednjih dana procurele su različite informacije o najnovijim idejama SAD, čiji se status i istinitost među diplomatama osporava.

Međutim, čini se da postoji okvir koji ide otprilike ovako: Rusija bi zaustavila svoju invaziju u sadašnjem obliku i odustala od svojih ambicija da kontroliše preostale delove četiri regiona istočne Ukrajine koje tek treba da okupira, a to su Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson.

Zauzvrat, SAD bi de fakto priznale četiri okupirane teritorije pod kontrolom Rusije.

Oni bi takođe priznali Krim – koji je Rusija nezakonito pripojila 2014 – kao de jure rusku teritoriju. SAD bi takođe obezbedile da Ukrajina isključi ulazak u NATO.

Kao deo ovog plana, SAD bi takođe mogle da preuzmu kontrolu nad kontroverznom nuklearnom elektranom Zaporožje, koja je trenutno u ruskim rukama, i snabdevaju strujom oba dela ukrajinske teritorije.

Ovaj predlog bi potom bio podržan pretnjom SAD, koju su ponovili predsednik Tramp i državni sekretar Marko Rubio, da će napustiti pregovore ako ne dođe do momentalnog dogovora.

Na prvi pogled izgleda malo verovatno da će ovaj predlog uspeti.

Predsednik Zelenski je već jasno stavio do znanja da Ukrajina nikada neće priznati da je Krim pod ruskim suverenitetom.

Čak i da je hteo, nije mogao jer bi to prvo zahtevalo referendum ukrajinskog naroda.

Evropske sile su jasno stavile do znanja da neće priznati ruski suverenitet nad Krimom, čime bi se prekršile posleratne međunarodne pravne norme koje zabranjuju da se granice menjaju vojnom silom.

Prema pravnim stručnjacima, čak postoje tehnički problemi sa američkim priznanjem Krima zbog određenih zakona koje je usvojio američki Kongres.

Ipak, zapadne diplomate ne odbacuju plan u potpunosti. „Postoji platforma za sletanje“, rekao mi je jedan od njih. „Pitanje je samo da li je poverenje između stranaka dovoljno veliko da se ide napred.

Kažu to zato što predloženi sporazum, kako je do sada procureo, ima velike praznine.

Nema naznaka zabrane zapadnim zemljama da nastave da naoružavaju Ukrajinu, što je za Rusiju u prošlosti bila crvena linija.

„Demilitarizacija“ Ukrajine koju zahteva Rusija, tj. Ne pominje se masovno smanjenje veličine njene vojske, još jedan dugogodišnji zahtev Moskve.

Sporazumom je predviđeno da Ukrajina ne može u NATO, ali može u Evropsku uniju.

Čini se da nema prigovora na raspoređivanje evropskih „snaga za pacifikaciju“ u zapadnoj Ukrajini nakon prekida vatre kako bi se odvratila buduća ruska agresija.

Međutim, još nije jasno da li su SAD spremne da pruže „podršku“ ovim snagama. Nejasno je i koje ekonomske sankcije Rusiji treba ukinuti, kada i pod kojim okolnostima.

Drugim rečima, mnogi detalji su nejasni i o njima tek treba razgovarati.

I čini se da su sve strane udaljene.

Ukrajina i dalje želi trenutni uslovni prekid vatre, a zatim razgovore. SAD žele brzu pobedu. A Rusija želi da se udubi u detalje mirovnog sporazuma, čije sastavljanje obično traje mesecima, ako ne i godinama.

Postoji stara ruska poslovica koja kaže „ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori“. Čini se da smo trenutno daleko od toga./BBC/