SAD i Ukrajina „spremne za potpisivanje“: Vašington pokušava da ubrza mirovne pregovore

Kijev i Vašington su blizu potpisivanja sporazuma koji će Sjedinjenim Državama dati preferencijalni pristup ukrajinskim mineralnim resursima, uključujući retke zemne minerale.

Ministar finansija SAD Skot Besent izjavio je 30. aprila da bi Vašington i Kijev mogli da potpišu sporazum kada se reše „konačna pitanja“.

„Naša strana je spremna da potpiše. Ukrajinci su sinoć odlučili da naprave neke izmene u poslednjem trenutku“, rekao je Besent. „Sigurni smo da će ponovo razmotriti i spremni smo da potpišemo danas popodne ako to urade.“

Ukrajinski premijer Denis Šmihalj izjavio je na državnoj televiziji da bi sporazum, koji je opisao kao „pravi sporazum o partnerstvu“, mogao biti potpisan u naredna 24 sata kada se finalizuju svi preostali detalji.

„Ovo je zaista dobar, ravnopravan i koristan međunarodni sporazum o zajedničkim ulaganjima u razvoj i obnovu Ukrajine“, rekao je on.

Koji je značaj poslovanja sa mineralima?

Sporazumom, Ukrajina ima za cilj da ojača sve manju podršku Sjedinjenih Država, koja je bila ključna za Kijev u borbi protiv ruske invazije koja je počela u februaru 2022. godine.

Šmihalj nije izneo detalje sporazuma, ali je Rojters citirao nacrt koji predviđa osnivanje zajedničkog američko-ukrajinskog fonda za obnovu u koji bi Kijev uplaćivao polovinu profita i autorskih honorara koji Ukrajini pristižu od novih dozvola za prirodne resurse.

Zauzvrat, buduća američka vojna pomoć Ukrajini biće uračunata u doprinos Vašingtona ovom fondu.

Postizanje sporazuma o pristupu američkih kompanija prirodnim resursima Ukrajine – takozvanim retkim zemnim elementima, kao i drugim vrednim resursima poput litijuma, titanijuma, uranijuma, pa čak i nafte i prirodnog gasa – pokazalo se teškim, a razgovore su obeležili sukobi i sporovi.

Žestoki sukob između Trampa i Zelenskog u Beloj kući pred međunarodnim medijima prekinuo je razgovore krajem februara. Prošlog meseca, ponovo su se pojavili znaci neslaganja kada je Tramp optužio Zelenskog da pokušava da se povuče iz sporazuma dok su pregovori još uvek u toku i upozorio da će se ukrajinski lider suočiti sa „velikim, velikim problemima“ ako to učini.

Rubio kaže da vreme ističe za američke mirovne napore

Vest o sporazumu o mineralima stigla je nekoliko sati nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio upozorio da će Sjedinjene Države smanjiti svoje posredničke napore ako Rusija i Ukrajina ne predstave konkretne planove za okončanje rata u Ukrajini.

Portparolka Stejt departmenta Tami Brus citirala je Rubija rekavši da je došlo vreme kada „obe strane moraju da iznesu konkretne predloge za okončanje ovog sukoba“.

Ako ne bude napretka, Sjedinjene Države će se „povući kao posrednik u ovom procesu“, rekla je Brus novinarima 29. aprila.

Kasnije tog dana, na sastanku Saveta bezbednosti UN, američki diplomata Džon Keli okrivio je Rusiju za tekuće krvoproliće, rekavši da je ona „nažalost“ izvršila napade visokog profila „koji su prouzrokovali nepotrebne gubitke života, uključujući i nevine civile“.

„Upravo sada, Rusija ima veliku priliku da postigne trajni mir“, rekao je Keli, dodajući da odgovornost za okončanje rata leži na Rusiji i Ukrajini.

„Na liderima ove dve zemlje je da odluče da li je mir moguć. Ako su obe strane spremne da okončaju rat, Sjedinjene Države će u potpunosti podržati njihov put ka trajnom miru“, rekao je on.

Ruski predsednik Vladimir Putin prisustvuje obeležavanju 79. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu u centru Moskve 9. maja 2024. godine.

U međuvremenu, 30. aprila, ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha ponovio je „spremnost Kijeva za mirovne pregovore u bilo kom formatu čim vidimo da je Rusija zaista spremna za težak put ka miru“.

Sibiha je opisao objavu ruskog predsednika Vladimira Putina od 28. aprila o trodnevnom prekidu vatre od 8. do 10. maja, povodom obeležavanja 80. godišnjice pobede Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika u Drugom svetskom ratu, kao „mirovni populizam ili kratko propagandno primirje za paradu 9. maja“.

„Rusija može da pokaže svoju istinsku spremnost za mirovne pregovore tako što će pristati na istinski prekid vatre u trajanju od najmanje 30 dana. Ako je Rusija spremna za prekid vatre od 60 ili 90 dana, i mi smo“, rekao je Sibiha u saopštenju na društvenoj mreži X.

„Rusija mora prestati da priča o svojoj spremnosti za mir i početi da deluje tako što će bezuslovno pristati na istinski i trajni prekid vatre. Kada oružje utihne, razgovori mogu početi – u bilo kom formatu koji donosi mir“, nastavio je Sibiha.

Tramp je rekao da veruje da Putin želi da okonča rat u Ukrajini i, kada je u intervjuu za ABC emitovanom 29. aprila upitan da li Putin želi mir, rekao je: „Mislim da želi“.

Zelenski je takođe doveo u pitanje potrebu da se čeka do godišnjice da bi se postigao dogovor o prekidu vatre, pozivajući na „neposredno, potpuno i bezuslovno“ 30-dnevno prekid vatre.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 30. aprila priznao da Vašington teži brzom napretku u okončanju rata u Ukrajini, ali je naglasio da je proces veoma složen i da prvo treba rešiti mnoga otvorena pitanja.

„Razumemo da Vašington želi brz uspeh u ovom procesu“, rekao je Peskov novinarima. „Ali istovremeno, nadamo se da postoji razumevanje da je rešavanje ukrajinske krize veoma složen proces, sa mnogim pitanjima i detaljima koje je potrebno prethodno razjasniti.“

Takođe je naglasio da svaki sporazum mora biti postignut „sa Ukrajinom, a ne sa SAD“, dodajući da, iako Vašington deluje kao posrednik, „mi smo zahvalni SAD na tim naporima“.

Peskov je takođe podsetio da je Putin nedavno potvrdio spremnost za direktne razgovore sa Ukrajinom, ali Kijev nije odgovorio na ovu ponudu.

Tramp i njegovi izaslanici pozvali su Ukrajinu da pristane na prekid vatre. Istovremeno, predsednik SAD pozvao je Rusiju da prekine napade na Ukrajinu. U intervjuu za ABC, Tramp je rekao da „nije bio srećan kada je video Putina kako lansira rakete na nekoliko gradova“.

Tramp je navodno predložio zvanično priznanje ruske aneksije Krima – aneksije kojoj se protivi skoro ceo svet – kao i razmenu teritorija.

Zelenski se izjasnio protiv formalnog međunarodnog priznanja ruske aneksije Krima 2014. godine.

„Svi želimo da se ovaj rat završi pošteno – bez nagrada za Putina, posebno bez države“, rekao je Zelenski 29. aprila na video konferenciji na samitu koji je organizovala Poljska.

U Savetu bezbednosti, Francuska i Velika Britanija su pohvalile američko posredovanje, dok su kritikovale Rusiju, koja je pokrenula dodatne napade dronovima na gradove Dnjepar i Harkov kasno uveče 29. aprila.

Žan-Noel Baro, francuski ministar za evropska pitanja, rekao je da je Kijev pokazao dobru volju i opisao Putina kao jedinu prepreku za prekid vatre, jer je zahtevao „kapitulaciju“ Ukrajine.

Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja odbacio je tvrdnje da su ruske snage ciljale civile i optužio Ukrajinu da koristi civile kao ljudske štitove postavljanjem sistema protivvazdušne odbrane u gusto naseljenim područjima.

Optužio je Kijev da nemarno odbacuje uravnotežene američke mirovne predloge i da cilja ruske civile, dok je zapadnim pristalicama Zelenske vlade sve teže da sakriju njenu „brutalnu, nehumanu i nacističku prirodu“.

Zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova Marijana Beca rekla je Savetu bezbednosti da Rusija želi da primora Ukrajinu na predaju i da Kijev ne može da prihvati mir ni po koju cenu.

Ona je rekla da Ukrajina nikada neće priznati privremeno okupirane teritorije Ukrajine kao ruske, uključujući Krim, koji Moskva okupira od 2014. godine./Rferl/