Rusko mešanje u medijski prostor i napori da se podriva sajber bezbednost Evrope

Botovi, koordinisano neautentično ponašanje koje potiče iz Rusije, pokušaji špijunaže ruskih hakera usmereni na saveznike Ukrajine, sajber napadi i masovno stvaranje resursa sa jedinim ciljem širenja dezinformacija — Rusija pribegava svim sredstvima za prodiranje u informativni prostor Evrope.

Glavni cilj Rusije je da opravda svoj rat protiv Ukrajine u očima zapadne publike i da destabilizuje Evropu, navodi se u izveštaju Centra za strateške komunikacije i bezbednost informacija.

U izveštaju o dezinformacijama i manipulaciji činjenicama u globalnom informacionom prostoru 2022. godine, Evropska služba za spoljne poslove identifikovala je Rusiju kao najvećeg aktera dezinformisanja 2022. godine.

U izveštaju se naglašava da Rusija širi lažnjake zvaničnim diplomatskim kanalima, državnim medijima koji emituju program i ruskoj i stranoj publici, kao i putem pro-kremljskih kanala na internetu koji kriju svoje direktne veze sa ruskom vladom, ali mogu da dobiju sredstva od Moskve. Među najindikativnijim primerima dezinformacija u Evropskoj uniji bile su medijske kompanije Sputnjik i Russia Today (RT).

Više o tome kako Rusija dezinformiše svet uz pomoć Russia Today pročitajte u studiji Centra za strateške komunikacije i bezbednost informacija „RT: Zašto ruskim državnim medijima nije mesto u civilizovanom svetu“.

Kako navodi agencija, glavni predmet ruskih informacionih napada bio je rat Rusije protiv Ukrajine. U šezdeset od stotinu slučajeva, njihov cilj je bio da opravdaju potpunu rusku invaziju na Ukrajinu.

Takođe je važno napomenuti da je u rezoluciji „Pravni i ljudski aspekti agresije Ruske Federacije na Ukrajinu“ koju je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PACE) 26. januara prepoznaje rusku zvaničnu retoriku koja se koristi da opravda potpunu invaziju i agresiju na Ukrajinu kao znake javnog podsticanja na genocid i može ukazivati na genocidnu nameru da se uništi ukrajinska nacionalna grupa kao takva ili bar njen deo.

Kanali distribucije, botovi i koordinisano neautentično ponašanje

Da bi širila poruke o dezinformacijama, Rusija pribegava svim sredstvima, uključujući veb lokacije, društvene mreže i farme botova.

Na primer, u avgustu 2022. godine, NewsGuard je otkrio 250 sajtova koji su aktivno objavljivali ruske dezinformacije o ratu, od kojih su desetine nastale posle potpune ruske invazije na Ukrajinu. Neki sajtovi tvrde da su nezavisni tink-tenkovi ili novinske publikacije. Otprilike polovina je na engleskom, dok drugi distribuiraju materijale na francuskom, nemačkom ili italijanskom jeziku.

Mnogi od njih su formirani mnogo pre rata i nisu otkrili svoju vezu sa ruskom vladom sve dok iznenada nisu počeli da šire narative Kremlja. NevsGuard ih naziva „hibernirajućim“ sajtovima. Postepeno su gradili publiku objavljivanjem neutralnog materijala, a zatim su se okrenuli propagandi ili dezinformacijama – kada je Kremlju bilo potrebno.

Pored toga, čak i nakon uvođenja sankcija i zabrane emitovanja RT-a u Evropi, Rusija nastavlja da distribuira sadržaje za evropsku publiku.

Prema studiji Situacionog centra za dezinformacije (DSC), sadržaj koji kreira RT i dalje dopire do publike u EU.

Na primer, istraživači su otkrili da su se neki RT video snimci pojavili na društvenim medijima pod novim brendom i logotipom. Neki video snimci su jednostavno uklonili zaštitni znak RT sa videa i ponovo su ga postavili na novi YouTube kanal koji nije obuhvaćen zabranom EU.

Nalazi druge studije, koju je sproveo Institute for Strategic Dialogue think tank i objavljena u julu 2022, takođe pokazuju kontinuirani uticaj RT-a na zapadnu publiku. Među glavnim identifikovanim načinima tokom analize uključuju alternativne domene i poddomene za RT, RT mirror sajtove, copy-paste sajtove i agregator sajtove.

Na primer, istraživači su pronašli 12 veb lokacija, uglavnom na nemačkom ili španskom, koje su tačna kopija RT Deutsch ili RT en Espanol. Pored toga, IP adrese ovih veb lokacija i ID-ovi Google analitike su direktno povezani sa emiterom koji je povezan sa Kremljom.

Istraživači su pronašli nekoliko članaka o ukrajinskim izbeglicama objavljenih na zvaničnim sajtovima RT. Zatim su, putem Gugl pretrage, pronašli veb-sajtove koji objavljuju članke sa istim naslovima – bilo je oko 66 identičnih materijala na nemačkom, španskom, engleskom i francuskom.

Prema studiji, Twitter nalog RT en Espanol, koji ima milione pratilaca, poziva posetioce da posete veb stranicu na španskom jeziku koja zaobilazi sankcije EU, a na Fejsbuku su se ove veb stranice pojavile u preko 1.200 otvorenih grupa, koje zajedno imaju nekoliko miliona pratilaca.

Slična je situacija i sa širenjem ruske propagande na društvenim mrežama među evropskim korisnicima.

TikTok je nedavno otkrio rusku dezinformacionu mrežu koja širi vojnu propagandu o Ukrajini među više od sto hiljada evropskih korisnika. Mreža je delovala u Rusiji, ali je uglavnom ciljala na stanovnike Nemačke, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva. Oko 1.700 naloga širilo je antiukrajinske poruke i lažno predstavljajući se kao lokalni korisnici. U ovoj mreži, TikTok nalozi su koristili sintezu govora i širili proruske izjave na maternjim jezicima ciljnih zemalja.

U septembru 2022, Meta je takođe otkrila veliku mrežu ruskih botova, uglavnom usmerenih na Nemačku, Francusku, Italiju i Veliku Britaniju. Počeo je sa radom u maju i fokusirao se na mrežu od 60 veb lokacija koje se predstavljaju kao pravi mediji u Evropi.

Poruke dezinformacije kreirane su na lažnim veb lokacijama i šire se na društvenim platformama kao što su Facebook, Instagram, Telegram i Twitter. Botovi su dobili ista imena na više veb lokacija kako bi stvorili iluziju da takva osoba postoji.

Informacije su distribuirane na nemačkom, engleskom, francuskom, italijanskom, španskom, ukrajinskom i ruskom jeziku. Ruske ambasade u različitim zemljama objavile su neke od ovih naloga.

Početkom maja 2021, Meta je objavila izveštaj za 2017-2020 sa analizom 150 informativnih operacija otkrivenih na Fejsbuku. Prema rezultatima studije, Rusija je bila najveći dobavljač dezinformacija. Za četiri godine, Meta je identifikovala 27 uticaja. Od toga, 15 je bilo povezano sa Agencijom za internet istraživanje (IRA) sa sedištem u Sankt Peterburgu ili drugim entitetima povezanim sa Jevgenijem Prigožinom, ruskim oligarhom koji je blisko povezan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Četiri druge ruske mreže bile su povezane sa tajnim službama Kremlja, a još dve sa sajtovima ruskih medija.

Ruski hakeri i sajber napadi

Osim što cilja na medijski prostor, Rusija podriva i sajber bezbednost u Evropi.

Prema izveštaju Majkrosofta, ruski hakeri se bave „strateškom špijunažom“ protiv vlada, istraživačkih centara, korporacija i humanitarnih organizacija koje su među saveznicima Ukrajine. Microsoft je otkrio pokušaje ruskih sajber napada na 128 organizacija u 42 zemlje.

Sjedinjene Države su bile primarna meta, a Poljska, koja pruža primarnu vojnu podršku Ukrajini, bila je druga. Danska, Norveška, Turska, kao i Finska i Švedska, koje su upravo podnele zahtev za članstvo u NATO, takođe su bile žrtve značajnih napada. Od 128 uključenih organizacija, polovina su vladine agencije, a 12% su nevladine organizacije, obično istraživački centri ili humanitarne grupe. Druge mete uključuju telekomunikacione, energetske i odbrambene kompanije.

Generalno, svi napadi ruskih hakera na saveznike Ukrajine od početka rata bili su uspešni u 29 odsto slučajeva. Od toga, samo četvrtina slučajeva je rezultirala gubitkom podataka.

U izveštaju Gugla o promenljivom pejzažu sajber pretnji kao rezultatu rata Rusije protiv Ukrajine, navodi se da je prošle godine neprijatelj povećao sajber napade na Ukrajince za 250 odsto u poređenju sa 2020. Istovremeno, broj sajber napada na korisnike u zemljama NATO-a porastao je za više od 300% u istom periodu.

Povod za ruske sajber napade su bilo kakve izjave zapadnih partnera o njihovoj pomoći Ukrajini. Nedavni primer: Nakon odluke nemačke vlade u januaru da isporuči tenkove Leopard Ukrajini, hakeri iz ruske grupe Killnet napali su sajtove nekoliko državnih institucija u Nemačkoj.

Zbog toga je Rusija pokrenula moćan informacioni rat protiv Ukrajine i njenih saveznika, podrivajući informacionu bezbednost i sajber bezbednost Evrope. Ovakvi postupci samo potvrđuju nezakonitost i kriminalne namere Rusije prema Ukrajini i njenim partnerima./Ukrinform/