Ukrajinski raketni napad na zgradu u kojoj su bili smešteni ruski vojnici u Makejevki izazvao je žestoku kritiku ruskih nacionalista, blogera koji prate rat i koji često napadaju ruski vojni vrh. Zašto to Kremlj dopušta?
Nije prvi put da desni proruski ratni blogeri kritikuju nesposobnost ruske vojske. Ovaj put je povod ukrajinski napad u kojem su, po ruskim navodima, poginulo 89 ruskih vojnika. Ti ratni blogeri koriste pre svega platformu Telegram. U jednoj objavi na „Grey Zone”, kanalu na Telegramu koji se pripisuje privatnoj vojsci „Grupa Vagner” kaže se:
„Kako je moglo i da očekuje, posle događaja u Makejevki su počeli da optužuju vojnike. Jer, oni su uključili svoje mobilne telefone i tako su otkriveni. Naravno da neprijatelj ima te mogućnosti i ponekad ih koristi. Ali, u ovom slučaju je to 99 posto laž i pokušaj da se sa sebe skine svaka krivica.”
Nesposobnost ruskog vojnog vođstva
Ruski generali su načelno nesposobni da prihvate savet, kaže Igor Girkin, bivši ruski špijun i samozvani nacionalista, kojeg je u decembru 2022. jedan holandski sud osudio za masovno ubistvo zbog učestvovanja u obaranje malezijskog putničkog aviona MH17 iznad istočne Ukrajine 2014.
Na svom profilu na Telegramu Girkin piše da je zgrada u kojoj su bili smešteni vojnici potpuno razorena, jer je istovremeno služila i kao skladište municije.
Boris Rošin, desni ratni bloger i autor četa „Colonelcassad”, kritikuje to što je previše vojnika stacionirano na području koje je u dometu ukrajinske artiljerije. Vojska je svoju strategiju poslednjih meseci prilagodila uslovima na na terenu kako ne bi na jednom mestu bile uskladištene velike količine municije i goriva. Ali, kaže Rošin, to ne važi za ljude. Za to je odgovorno rusko vojno rukovodstvo. „Nekompetentnost i nesposobnost da shvate posledice jednog rata i dalje su ozbiljan problem”, kaže Rošin.
Oštra kritika ruskog vojnog rukovodstva zbog neuspeha u vođenju rata nije ništa novo za ruske nacionaliste. Proruski ratni blogeri već mesecima objavljuju oštre kritike. Ali, najnoviji talas kritike ministarstva odbrane u Moskvi nameće pitanje, zašto se takva kritika toleriše u Rusiji koja postaje sve autoritarnija.
Blogeri koji zagovaraju rat mogu slobodno izraziti svoje mišljenje. Protivnicima rata preti do 15 godina zatvora jer im se na teret može staviti „diskreditacije ruske vojske” ili širenje „lažnih vesti” o ruskoj vojsci i njenim aktivnostima.
Moskva ne može potpuno da kontroliše narativ
Presudno je usmerenje kritike, objašnjava Abas Galjamov, politički analitičar i bivši pisac govora za Vladimira Putina.
„Ratni blogeri kritikuju iz takozvane rodoljubive perspektive: oni ne napadaju Putina nego one koji sprovode akcije. Ali, oni ne dovode u pitanje ni Putinovo liderstvo ni njegovu ideju invazije Ukrajine.” On dodaje,da ako neko dovede u pitanje Putinovo liderstvo ili rat, na njega se gleda kao na „neprijatelja”.
Ali, Igor Girkin, jedan od najistaknutijih kritičara ruske vojske, već je više puta kritikovao i Putina. U jednom videu dugom 90 minuta, objavljenom na Telegramu u decembru, Girkin je izjavio da je glava ribe potpuno pokvarena.
Britanski istoričar i stručnjak za Rusiju Mark Galeoti kaže da Moskva sve više shvata da ne može potpuno kontrolisati narativ. Ljudi kao Girkin su u određenom smislu portparoli važnih struja u vojsci i bezbednosnom aparatu, smatra Galeoti. Strahuje se da bi oni mogli postati mučenici ako ih pritisnu. Osim toga ne bi postojala mogućnost da se stekne stvarni utisak o tome, kakve su tačno njihove namere.
Da li je to politički šahovski potez?
I Putin je nezadovoljan svojim vojnim vrhom, kaže Abas Galjamov. „Oni su mu obećali pobedu za tri dana, umesto toga on se osramotio pred čitavim svetom.” Na emocionalnom nivou Putin čak razume blogere, kaže ovaj ruski politički analitičar.
Imajući u vidu borbu za vlast unutar ruskog vrha kritika je sigruno i politički motivisana. Galeoti smatra da ne podržavaju svi ruski visoki oficiri ministra obrane Sergeja Šojgua i šefa glavnog štaba Valerija Gerasimova. Moguće je da će ti ljudi morati da podnesu ostavke još u ovoj godini, kaže on. „Ono što vidimo u društvenim medijima odraz je dobrog dela realne politike u Rusiji”, naglašava britanski istoričar Galeoti./DW/