Ruska ratna ekonomija ide ka recesiji. Malo je verovatno da će ovo usporiti rat

Na vodećem godišnjem ruskom događaju za poslovne investicije, proslavi obećanja i mogućnosti koju finansira Kremlj, najviši ministar ekonomije zemlje izlio je hladni rat na stranku.

„Sudeći po brojkama, sada doživljavamo usporavanje“, rekao je Maksim Rešetnjikov na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. „Na osnovu trenutnog raspoloženja u ekonomiji, čini mi se da smo na ivici prelaska u recesiju.“

Kao da to nije bilo dovoljno za usporavanje, šef ruske centralne banke ponovio je ovu negativnu procenu.

„Imali smo prilično visok rast dve godine zahvaljujući korišćenju besplatne radne snage“, rekla je Elvira Nabiulina na istoj panel diskusiji 19. juna. „Ali moramo shvatiti da su mnogi od ovih resursa zaista iscrpljeni. Moramo razmisliti o novom modelu rasta.“

German Gref, šef državnog bankarskog giganta Sberbanke, takođe je na marginama foruma prokomentarisao: „Susrećemo se sa velikim brojem problema koje sada možemo opisati kao savršenu oluju.“

Više od 40 meseci, od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, ruska ekonomija je u ratnom stanju, rastući snažnim – ponekad i brzim – tempom i dokazujući – neočekivano za mnoge zapadne stručnjake – otpornost na oštre sankcije.

Kremlj je preopremio ekonomiju za rat, ulažući novac u odbrambenu industriju za proizvodnju oružja, tenkova, dronova i uniformi. Ulivao je novac u plate radnika odbrambene industrije i isplaćivao vojnicima vrtoglave plate i beneficije kako bi ih privukao da se bore u Ukrajini.

Ovo je transformisalo lokalne ekonomije u mnogim siromašnijim, udaljenijim regionima zemlje, a takođe je kupilo podršku za sukob.

Ali visoke plate su podstakle inflaciju, a Nabiulina je u oktobru podigla ključnu kamatnu stopu na 21 odsto kako bi je obuzdala. Uprkos javnim žalbama industrijskog lobija zemlje, ona je ostala čvrsta, posvećena usporavanju inflacije i pomeranju ekonomije naniže.

To funkcioniše, i sada se Rusija suočava sa prvim značajnim ekonomskim padom od početka rata.

„Mislim da mnogi indikatori ukazuju na to da će rast ili stati ili će uskoro“, kaže Ika Korhonen, šef istraživanja u Institutu za tržišta u razvoju Banke Finske. „Proizvodnja i dalje raste, ali većina drugih sektora više ne raste.“

„Dve godine ruska ekonomija je bila pregrejana i rasla je tempom daleko iznad normalne stope rasta“, rekao je Aleksandar Koljandr, ekonomista u Centru za analizu evropske politike u Vašingtonu. „Sada se ekonomija vraća tamo gde bi trebalo da bude. Za sada je to korekcija koja se vraća na dugoročnu stopu rasta.“

„Najveći izazov za vladu sada je da postigne meko sletanje, a ne potpuni kolaps“, rekao je on.

Šta je sledeće?

Bruto domaći proizvod Rusije porastao je za 1,4 procenta u prva tri meseca godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, prema vladinim statistikama. Međutim, u poslednjih šest meseci 2024. godine, ekonomija je radila normalno – u proseku oko 4,4 procenta.

Zvanične procene sada predviđaju rast BDP-a od oko 2 procenta u 2025. godini. Međunarodni monetarni fond očekuje još niži rast od 1,5 procenata.

Stopa nezaposlenosti je na istorijski najnižem nivou od oko 2,3 procenta, što ukazuje na to koliko je tržište rada postalo iskrivljeno jer se muškarci preusmeravaju sa civilnih poslova da bi se borili u Ukrajini.

Sa očekivanom inflacijom koja će preći 10 procenata u prvoj polovini 2025. godine, Nabiulina je više puta upozoravala na „pregrejanu ekonomiju“. Početkom juna, sprovela je malo smanjenje kamatne stope na 20 procenata, što su stručnjaci opisali kao uglavnom simbolično.

Ali efekti visoke kamatne stope se pokazuju u zvaničnoj statistici, prema podacima i prognozama Centra za makroekonomsku analizu i kratkoročne prognoze, provladine istraživačke grupe.

Za neke u Kremlju, meko sletanje bi bila dobrodošla korekcija nakon prethodne dve turbulentne godine. Opasnost je da će se pretvoriti u tvrdo sletanje.

„Održavajući ključnu kamatnu stopu veoma visokom, čak i dok država stalno uliva novac u ekonomiju, uspeli su da postignu usporavanje ekonomije“, rekla je Marija Snegovaja, viša saradnica u programu za Rusiju u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije.

„Nije jasno koliko je situacija održiva za Kremlj ako ekonomija zaista opada. To nije ni ono što žele“, rekla je tokom onlajn diskusije 17. juna. „Generalno, ruski makroekonomski tim deluje prilično zabrinuto.

Šta ovo politički znači, teže je predvideti.

Do sada je predsednik Vladimir Putin dao Nabiulinoj i drugim visokim predstavnicima biznisa svoj blagoslov za njihove ekonomske akcije.

Dan nakon panel diskusije na Sanktpeterburškom forumu, i sam Putin se oglasio, izdajući upozorenje u govoru na ekonomskom forumu:

„Neki stručnjaci, stručnjaci, ukazuju na rizike od stagnacije, pa čak i recesije“, rekao je. „Naravno, to se ne sme dozvoliti ni pod kojim okolnostima.“

„Naš najvažniji zadatak ove godine je da vodimo ekonomiju ka uravnoteženom rastu“, rekao je Putin.

Sa drugim delovima ekonomije pogođenim sankcijama, kremljovska kasa je još više zavisna od prihoda od nafte i gasa nego u prošlosti. Ali cene nafte su pale od početka godine, a Ministarstvo finansija je snizilo svoju prognozu prihoda zavisnih od nafte za 2025. godinu.

„Sve dok cene nafte ne padnu, sankcije se značajno ne pooštre i civilna proizvodnja ne opadne u celini, mislim da će doći do mekog sletanja“, rekao je Koljandr.

Uravnotežen – ili sporiji – rast će uticati na ekonomiju, ograničavajući rast plata. Takođe će pritisnuti kućne budžete u vreme kada su se Rusi navikli na veće novčanike, što bi moglo da podstakne nezadovoljstvo.

Prema pisanju lista „Nezavisimaja gazeta“, sve više kompanija i fabrika takođe kasni sa isplatom plata svojim radnicima. I sve veći broj regiona je počeo da smanjuje bonuse za regrutovanje novih dobrovoljaca – trend koji odražava pogoršanje ekonomskih uslova na lokalnom nivou.

Ipak, Putin izgleda odlučan da nastavi sa ratom – čak i sa zapanjujućim brojem mrtvih i ranjenih koji se približava milionu. Vlada planira da potroši oko 13,1 biliona rubalja (144 milijarde dolara) na odbrambene i bezbednosne izdatke u 2025. godini. To je 6,3 procenta BDP-a, jedna od najvećih cifra od sovjetske ere.

„Nažalost, ovaj rat se neće zaustaviti iz ekonomskih razloga, i Rusija može da nastavi da proizvodi na sadašnjim nivoima još dugo vremena“, rekao je Korhonen. „Jedini ekonomski faktor koji bi zaista mogao da ometa ruske ratne napore je cena nafte.“/Rferl/