Ruska flota u senci preti Švedskoj – kako EU može da pomogne?

Iako je nemoguće zaustaviti ovu subverzivnu armadu, postoje koraci koje bi EU mogla da preduzme kako bi barem otežala Rusiji poslovanje.

Ruska flota u senci, koja funkcioniše van zvaničnog pomorskog saobraćaja i koju karakteriše neprozirno vlasništvo i praktično nepostojeće osiguranje, zadaje sve više glavobolje i sada preti Gotlandu – a time i Švedskoj.

Pošto ovi brodovi nisu u sastavu oružanih snaga, NATO protiv njih može malo da učini. Švedska se sada nada da bi sankcije EU mogle da donesu olakšanje, ali će se ovo rešenje sporo ostvariti. Pa šta da radimo u međuvremenu?

Na putu do svojih odredišta, a to su često indijske i kineske luke, ruski brodovi u senci moraju da prođu kroz vode nekih zemalja NATO-a, pošto veliki deo ruske nafte protiče kroz luke na Baltičkom moru. Međutim, prolazak ovih klimavih, de facto neosiguranih tankera kroz Baltičko more predstavlja ekološki rizik za tamošnje članice NATO-a – a to je pogoršano činjenicom da su brodovi u senci u lošem stanju. Da stvar bude gora, mnogi od njih odbijaju pilotažu dok plove teškim i uskim Velikim pojasom u Danskoj.

Dodatno ovoj ekološkoj pretnji, ovi tankeri u senci su nedavno počeli da lutaju na istočnoj obali Gotlanda, obavljajući rizične pošiljke nafte sa broda na brod. Oni to rade odmah izvan granice od 12 nautičkih milja koja označava teritorijalne vode neke zemlje. To znači da iako se brodovi u senci nalaze u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Švedske, zemlja ne može učiniti skoro ništa da ih spreči.

Ovo je značajno ne samo zato što njihovo prisustvo predstavlja provokaciju i može da izazove ogromnu štetu po životnu sredinu, već – kako je švedska mornarica izvestila krajem aprila – ovi tankeri takođe nose uređaje za komunikaciju koji nisu potrebni ni na jednom trgovačkom brodu. Izgleda da funkcionišu kao stanice za slušanje.

Ništa od ovoga ne iznenađuje Solveig Artsman, koja je celog života živela na Gotlandu. Sasvim suprotno. Artsman podseća da se 2016. godine jedan autotransporter iz Sankt Peterburga redovno pojavljivao ispred luke u Vizbiju i samo tumarao – iako automobili nisu bili namenjeni za Visbi. „Dolazio je veoma redovno i uvek je ostajao veoma kasno“, kaže mi ona. „I uvek je vozio tamo-amo u Sankt Peterburg. Podsetio sam se ovog transportera kada su se ovde počeli pojavljivati brodovi u senci. Kada živite na Gotlandu, naviknete se na čudne stvari.”

Kasnije sam potražio autotransporter koji je pominjao Artsman: još uvek je u funkciji. Možda je, naravno, postojalo logično objašnjenje za njegovo prisustvo ispred luke Visbi, ali na Gotlandu se nikad ne zna. Na kraju krajeva, to je strateški najvažnije ostrvo u Baltičkom moru – a sada i u NATO-u.

A na Gotlandu su se dešavale izvanredne stvari mnogo pre sadašnjeg sukoba sa Rusijom.

Jednog dana u aprilu 1961. godine, čuvar svetionika u Naru, na jugoistočnoj obali ostrva, primetio je poziv u pomoć sa obližnjeg broda. Odmah je pozvao obalsku stražu dok je drugi svetioničar reagovao na SOS signal. Međutim, dvojica muškaraca su istakla da se čini da je brod usidren i da nije u opasnosti.

Oko 30 minuta kasnije, dva sovjetska pomorska oficira – kapetan broda i podređeni – su se približili svetioniku nakon što su stigli do obale u čamcu za spasavanje. Mladi mornar se brzo predomislio i vratio na brod, ali je kapetan ostao, i izgledalo je da ima šta da kaže. Kasnije, kada je obalska straža stigla i pozvala policiju, ispostavilo se da je tajanstveni kapetan litvansko-sovjetski državljanin po imenu Jonas Pleskis koji je želeo da prebegne na Zapad. Da, upravo je to onaj Jonas Pleskis koji je kasnije postao besmrtan u filmu „Lov na Crveni oktobar“.

A 2007. godine, kompanija u većinskom ruskom vlasništvu pojavila se na Gotlandu i zatražila dozvolu da iznajmi istočnu luku Slite-a isključivo na nekoliko meseci. Artsman, tada članica ostrvskog veća, izjasnila se protiv davanja luke kompaniji, ali je izgubila i nazvana je rusofobom. Međutim, sada je jasno da osnivanje ove kompanije možda nije bila najbolja ideja: kompanija je bila Severni tok.

Kako je rekao Artsman, na Gotlandu se dešavaju zaista neobične stvari. A špijunaža na ostrvu je još važnija sada kada je Gotland deo NATO-a. „Pre neki dan su dva autobusa NATO zvaničnika bila u Slite-u i slikali su se pre nego što su otišli“, kaže Artsman. I naravno, Rusija želi da zna šta Švedska i NATO planiraju na najvećem ostrvu u Baltičkom moru.

Dakle, šta učiniti sa današnjom flotom senki i njenim dvostrukim pretnjama ekološke katastrofe i konstantne špijunaže?

Prema rečima švedskog ministra spoljnih poslova Tobijasa Bilstroma, Evropska komisija se složila da preduzme akciju protiv Flote u senci u sledećoj rundi sankcija EU. Ali, dok su sankcije protiv ove opasne flote nesumnjivo bolje nego nikakve sankcije, proces će potrajati dugo: veruje se da se flota sastoji od više od 1.400 brodova koje treba identifikovati i istražiti, i čije vlasnike treba pronaći. Pored toga, za svaki sankcionisani brod, verovatno će se bar još jedan brod pridružiti floti. Kancelarija Sjedinjenih Država za kontrolu strane imovine već uvodi takve sankcije, a to je dosadan i glomazan posao.

U međuvremenu, međutim, zemlje EU bi mogle da preduzmu dva koraka koji bi brzo uticali na mračnu flotu: Prvo, kao deo projekta MARSUR (Maritime Surveillance) Evropske agencije za odbranu, EU bi mogla da nadgleda sve brodove za koje se sumnja da plove u svojim vodama. zemlje članice, identifikovati i istražiti.

Tada bi i EU mogla da pribegne Akcionom planu za Baltičko more. Ovaj međuvladin sporazum, koji je Rusija (kao i EU) takođe potpisala, predstavlja „strateški program mera i akcija za postizanje dobrog ekološkog statusa mora, koji bi na kraju trebalo da dovede do zdravog Baltičkog mora od broda do broda“. transport nafte sigurno nije u skladu sa sporazumom, ostale države potpisnice bi imale pravo da intervenišu ako do takvih transporta dođe.

Ove dve mere ne bi blokirale Flotu senki – u stvari, nije moguće blokirati ovu subverzivnu armadu. Međutim, oni bi učinili flotu malo manje opasnom za Gotland, iako se misteriozni događaji nastavljaju dešavati na i oko ostrva. Takva je priroda stvari kada ste u pravu između Zapada i Rusije./Politico/