Rusija pokreće najveći talas napada na Ukrajinu u poslednjih nekoliko nedelja

Rusija je ispalila 574 drona i 40 raketa na Ukrajinu, prema ukrajinskim vlastima – jedno od najtežih bombardovanja u poslednjih nekoliko nedelja.

U napadu dronom i raketama na zapadni ukrajinski grad Lavov poginula je jedna osoba, dok je u napadu na jugozapadni region Zakarpatja povređeno 15 drugih.

Napadi su se dogodili dok američki predsednik Donald Tramp nastavlja diplomatske napore za okončanje rata. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da su napadi jasno pokazali zašto su napori za okončanje rata „toliko važni“.

Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Ukrajina spremna da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „u neutralnoj evropskoj zemlji“ – navodeći Švajcarsku ili Austriju kao moguće lokacije – i dodao je da nema ništa protiv Istanbula.

Zelenski je izrazio spremnost da se sastane sa Putinom u „bilo kom formatu“, iako je odbacio ideju o razgovorima u Budimpešti, za koje je rekao da „danas nisu laki“.

Mogućnost direktnih razgovora pojavila se nakon što se Tramp sastao sa Putinom na Aljasci, a potom u ponedeljak ugostio Zelenskog i evropske lidere u Beloj kući.

Američki predsednik je prvobitno predložio trilateralne razgovore između sebe, Putina i Zelenskog, ali je kasnije naznačio da možda neće prisustvovati: „Mislim da bi bilo bolje da se sastanu bez mene… Ako je potrebno, ići ću.“

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je izbrojalo 614 dronova i drugih raketa koje je Rusija ispalila tokom noći do četvrtka i saopštilo je da je presrelo 577 njih. Ovo je najveći vazdušni napad od jula.

Dok se ruski napadi obično fokusiraju na istočne regione blizu linija fronta, najnoviji napadi su pogodili i zapadne oblasti.

Od kada je Rusija započela svoju veliku invaziju na Ukrajinu 2022. godine, ruske trupe su okupirale veći deo istočnog regiona Donbasa u Ukrajini, uključujući Lugansk i Donjeck.

Rusija trenutno kontroliše oko jedne petine ukrajinske teritorije, uključujući Krimsko poluostrvo, koje je anektirala 2014. godine.

Sibiha je rekao da su među oružjem koje je korišćeno u noćnom granatiranju bile hipersonične, balističke i krstareće rakete.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su mnogi napadi potekli iz zapadne Rusije, kao i iz Crnog mora, dok je jedna raketa došla sa Krima pod ruskom okupacijom.

U zapadnom regionu Lavova, gde je jedna osoba poginula, tri su povređene u napadima u kojima je oštećeno više od 20 civilnih objekata, uključujući kuće i vrtić.

Još 15 ljudi je povređeno kada su krstareće rakete pogodile američku kompaniju za elektroniku u jugozapadnom gradu Mukačevu u Zakarpatju, nedaleko od granica Ukrajine sa Mađarskom i Slovačkom.

„Jedna od raketa pogodila je velikog američkog proizvođača elektronike u našem najzapadnijem regionu, izazvavši ozbiljnu štetu i žrtve“, napisao je Sibiha na društvenim mrežama u četvrtak. Fabrika proizvodi aparate za kafu i druge kućne aparate, rekli su zvaničnici.

U četvrtak je Zelenski rekao novinarima da još uvek nema naznaka da Moskva „zaista namerava da započne suštinske pregovore“ o okončanju rata.

Takođe je jasno stavio do znanja da nije oduševljen mogućim domaćinstvom razgovora u četvrtak u Budimpešti, navodeći bliske veze premijera Viktora Orbana sa Moskvom: „Ne kažem da je Orbanova politika bila protiv Ukrajine, ali je bila protiv podrške Ukrajini.“

Ideja o korišćenju mađarske prestonice kao mogućeg mesta za mirovne pregovore pojavila se poslednjih dana. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da je Budimpešta spremna da stvori „odgovarajuće, fer i bezbedne uslove“ za pregovore.

Ukrajinski lider je takođe rekao da se ruske trupe okupljaju na južnoj liniji fronta u Zaporoškoj oblasti – jednoj od četiri oblasti Ukrajine koje Rusija sada smatra svojima.

„Možemo da primetimo da nastavljaju da prebacuju deo svojih trupa iz Kurskog pravca u Zaporoško.“

U međuvremenu, Ukrajina je objavila da su njene oružane snage napale rafineriju nafte u ruskoj Rostovskoj oblasti, koja se graniči sa Donbasom.

Zvaničnici su rekli da su takođe napali rusko skladište dronova u okupiranom istočnom gradu Donjecku, kao i druge vojne objekte i infrastrukturu.

Dok se krvave borbe nastavljaju, linije fronta u ovom ratu su ostale uglavnom nepromenjene poslednjih meseci, sa samo manjim teritorijalnim dobicima.

Usred ovog zastoja na terenu, Rusija je eskalirala svoje vazdušne napade na ukrajinske gradove i infrastrukturu – posebno usred intenziviranih diplomatskih napora da se okonča rat.

Početkom jula, Ukrajina je pretrpela najveći vazdušni napad u svojoj istoriji, kada je 728 dronova i 13 raketa pogodilo gradove širom zemlje u nekoliko talasa.

Nakon najnovijeg napada, Sibiha je ponovio zahtev Ukrajine za dodatne sisteme protivvazdušne odbrane od saveznika kako bi se odvratili budući napadi./BBC/