Rusija: Nezavisni mediji su glavna meta zakona Kremlja protiv „stranih agenata“ i „nepoželjnih organizacija“

Trećina žrtava ruskog zakona o „stranim agentima“ su nezavisni mediji, što ih čini glavnom metom ovog zakona – i naglašava njihov sistematski pravni progon. Reporteri bez granica (RSF) analizirali su crne liste Ministarstva pravde sa “stranim agentima” i “nepoželjnim organizacijama” koji se koriste kao instrumenti cenzure i osuđuju stigmatizaciju nezavisnih medija kao petu kolonu.

Ruske crne liste su sve duže i duže. Rusko izdanje nemačkog lista Bild dodato je 26. jula na listu od skoro 300 medija koje su ruske vlasti označile kao „strane agente“. Dana 10. jula, istaknute dnevne novine The Moscov Times dodane su na drugu listu od skoro 20 medija označenih kao „nepoželjne organizacije“.

Ove liste su rezultat represivnog zakonodavstva koje odudara od vladavine prava. Zakoni protiv „stranih agenata“ i „nepoželjnih organizacija“ imaju za cilj da ućutkaju glasove neslaganja i unište nezavisne ruske medije. Duma, izabrano zakonodavno telo, nastavlja da pooštrava ovo pravno oružje, a 23. jula, nakon prvog čitanja, usvojen je amandman kojim se proširuje delokrug zakona o „nepoželjnim organizacijama“.

Broj medija i medijskih aktera klasifikovanih kao „strani agenti“ ili „nepoželjne organizacije“ se utrostručio od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prema analizi podataka koje je prikupila ruska nevladina organizacija OVD-Info, otkrila je RSF. .

Od 810 aktera koje rusko Ministarstvo pravde trenutno navodi kao „strane agente”[1] ili „nepoželjne organizacije”, 292 spadaju u kategoriju „medija”. Medijski akteri, dakle, čine trećinu svih „stranih agenata“. To je tri puta više od drugog najciljanog sektora, „političkih organizacija“.

„Strani agenti“: pogrdni izraz sa nejasnim definicijama

Stigmatizirajuća oznaka „strani agent” može se primeniti na svako fizičko ili pravno lice ili neregistrovano udruženje građana koji učestvuju u stranim političkim – ili „drugim” – aktivnostima, primaju stranu podršku ili „na drugi način dolaze pod strani uticaj”. Ova nejasna definicija je u oštroj suprotnosti sa zakonima o uticaju stranih zemalja u zemljama koje imaju jasnu vladavinu prava i gde su kriterijumi jasno definisani i transparentni. Evropski sud za ljudska prava je u presudi od 18. juna osudio dvosmislenost ovog ruskog zakona i proizvoljnu primenu koja je nastala.

Svaka osoba ili organizacija koja se nalazi na ovoj listi mora da označi svaki sadržaj (tekst, audio ili video) koji objavi rečju „strani agent“ fontom koji je dvostruko veći od ostatka sadržaja. Oni takođe moraju prijaviti svoje prihode i rashode Ministarstvu pravde. Imenovani ljudi i mediji se strogo prate i kontrolišu i sve više se isključuju. Ruski državni propagandni organi i provladini mediji su od početka 2024. izbegavali da pominju ili pišu imena kompanija sa crne liste, a ranije su ta imena objavljivali uz njihov status.

21 medij opisan kao „nepoželjni entitet”

Prvi medij koji je pre tri godine, 15. jula 2021. godine, u Rusiji proglašen „nepoželjnim“ bio je istraživački sajt Proekt. Bila je prinuđena da prestane sa radom u Rusiji kako njeni zaposleni ne bi mogli biti krivično gonjeni. Od Projekta, 20 dodatnih medija klasifikovano je kao „nepoželjne organizacije“.

Mediji specijalizovani za istraživačko novinarstvo su omiljene mete Kremlja. Tri od njih su na listi i „nepoželjnih organizacija“ i „stranih agenata“: The Insider (opoziciona medijska kompanija), Bellingcat, mreža istraživača, istražitelja i novinara, i Istories, onlajn medijska kompanija.

„Nepoželjne organizacije” su zvanično definisane kao strane organizacije koje predstavljaju „pretnju Rusiji”. Svako ko sarađuje ili finansira takvu organizaciju može biti podvrgnut administrativnom gonjenju i novčanoj kazni, dok ponavljači mogu biti suočeni sa krivičnim gonjenjem i zatvorom do pet godina. Za pokretanje krivičnog gonjenja dovoljan je i najmanji pomen „nepoželjne organizacije“ ili samo ponovno objavljivanje njenog sadržaja.

Suzbijanje medija: glavni prioritet od invazije na Ukrajinu

Ruska nelegalna aneksija ukrajinskog regiona Krim 2014. dovela je do porasta medijskog progona i označila je početak tekućeg informacionog rata. Fabrike trolova povećale su propagandu Kremlja, dok su nezavisni mediji, koji su već kleveti kao „unutrašnji neprijatelji“, prvi put označeni kao „strani agenti“ 2017. godine, kao i novinari od decembra 2020. Ovi napadi su dramatično porasli 2021. i sledeće godine , kada je Rusija pokrenula svoju punu invaziju na Ukrajinu, čak i više. Više od 1.500 ruskih novinara pobeglo je iz zemlje jer su bili aktivno proganjani i sprečavani da rade.

Od početka 2024. na listu „stranih agenata” dodato je 17 medijskih profesionalaca i 13 medijskih kuća, dok je osam medijskih kuća klasifikovano kao „nepoželjne organizacije”. Dok je 2024. godine na listu „stranih agenata” stavljeno manje novinara nego 2022. i 2023. godine, broj medijskih kuća na listi gotovo je dostigao broj iz 2022. godine, a broj novih „nepoželjnih” organizacija dostigao je rekordan i već premašuje ukupne brojke iz 2022. i 2023. godine.

Pod uticajem Rusije, slični zakoni su uvedeni i u drugim zemljama, uključujući Kirgistan, Gruziju i Srbiju.

U Svetskom indeksu slobode štampe RSF 2024, Rusija zauzima 162. mesto od 180 zemalja.

[1] OVD-Info obuhvata sve autore i diseminatore sadržaja – novinare, medije i pojedinačne blogere – u ovoj kategoriji./RSF/