Rusko prisustvo u Republici Severna Makedonija (RSM) je asimetrično u poređenju sa njenim velikim uticajem na ovom mestu. Isti odstup se javlja i u drugim balkanskim zemljama ako uzmemo i analiziramo direktne investicije iz Rusije. To je posebno prisutno u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Investicije Rusije su usmerene samo na odabrane sektore – kao što su bankarstvo, energetika, metalurgija i nekretnine. U poređenju sa drugim zemljama, Rusija nigde nije među prva tri investitora. Nije važan ekonomski partner ni u jednoj od 6 zemalja Zapadnog Balkana. Ista situacija je i sa kreditima ili drugom finansijskom pomoći koju Moskva pruža regionu.
RUSIJA JE U RSM TRINAESTA NAKON ALBANIJE SA INVESTICIJAMA
Na osnovu zvaničnih podataka koje je dostavila Narodna banka Makedonije (NBM) i analiziranih podataka za TheGeopost, u periodu 2010-2020 Rusija ima ukupno 26 miliona evra investicija. Sa ovom cifrom ona se nalazi se na 13. mestu liste najvećih investitora u RSM. Vrhunac je postignut 2016. godine, kada su investicije dostigle blizu 40 miliona evra.
Rusija je daleko iza Ujedinjenog Kraljevstva (UK), koje je investiralo u RSM u vrednosti od 759 miliona evra, posle Grčke sa 549 miliona evra investicija, posle Holandije sa 508, Nemačke sa 386, Turske sa 376, Švajcarske sa 224, Bugarske sa 214, Mađarske sa 192, SAD sa 84 i Albanije sa 37 miliona evra direktnih investicija. Kina je ispred Rusije na listi – deveta sa ukupnom investicijom od 130 miliona evra, koliko i Srbija, koja je deseta sa 109 miliona evra ulaganja u RSM.
Ako je Rusija dostigla vrhunac investicija 2016., Kina ove godine počinje “ofanzivu investicija” sa trostrukim povećanjem kapitala – sa približno 10 na 36 miliona evra. Godinu dana kasnije, kineske investicije u 2017. dostižu 110 miliona, dok su vrhunac dostigle 2019. godine sa 158 miliona evra.
Ako uporedimo investicije Rusije sa investicijama Evropske unije (EU) kao unije, onda je razlika prevelika. Za razliku od Rusije, u istom periodu zemlje članice EU zajedno imaju uloženo 1,9 milijardi evra.
Od sticanja nezavisnosti RSM 1991. godine, direktne strane investicije su dostigle 5 milijardi evra, dok ruske čine svega 0,5 odsto njih. U poređenju sa drugim zemljama, prema ekonomskim ciframa, rusko prisustvo u RSM je najslabije u regionu. Analizirajući podatke direktnih investicija po glavi stanovnika za 2017. najmanji iznos novca ima Severna Makedonija. U ovim brojkama Crna Gora ima skoro 2.000 evra ruskih investicije po glavi stanovnika, Bugarska 300 evra, Srbija 164 evra, Bosna i Hercegovina 90 evra, Hrvatska 78 evra a RSM ima samo 26 evra.
Rusija je na 16. mestu kao trgovinski partner RSM, sa ukupnim izvozom od 5,4 miliona evra u 2018., 8,2 miliona evra u 2019, dok je uvoz iz Rusije bio 40,7 miliona evra u 2018. i 42,8 miliona evra u 2019. Iznad Rusije na ovoj listi su Nemačka, Velika Britanija, Grčka, Srbija, Italija, Rumunija, Kina, Turska, Belgija, Mađarska itd.
Rusija takođe ne predstavlja značajno tržište za privredu RSM – manje od 1 odsto izvoza ide u Rusku Federaciju.
ODNOSI MOSKVE SA POLITIČKIM PARTIJAMA U SKOPLJU
Uloga Rusije u političkim zbivanjima u Severnoj Makedoniji značajno je porasla posle 2008. godine, kada RSM nije uspela da postane članica NATO-a na Samitu Bukurešta, zajedno sa Albanijom i Hrvatskom. Odstupanje tadašnje vlade Nikole Gruevskog od evroatlantskih integracija i zbližavanje sa Istokom izazvalo je duboku političku i bezbednosnu kriza u zemlji. Lider stranke SDSM (tada u opoziciji) Zoran Zaev 2015. je počeo da objavljuje prisluškivani materijal, koji je svedočio o koruptivnim aktivnostima od članova vlade i visokih ličnosti VMRO-DPMNE. To je izazvalo masovne proteste koje je pokrenulo civilno društvo, a koje je podržao SDSM. Potpisivanjem Ugovora sa ruskom gasnom kompanijom Gasporom 2013. Godine, RSM je bila na mapi projekta ruskog gasovoda “Južni tok“, pa je Kremlj bio veoma zainteresovan da VMRO-DPMNE bivšeg premijera Nikole Gruevskog ostane na vlasti , da bi završila ovaj projekat.
U tom cilju, primetan je značajan uticaj ruskih obaveštajnih službi od 2008.godine u Severnoj Makedoniji. Njihova aktivnost je bila u okviru narušavanja integracionih evroatlantskih procesa zemlje. Povećano rusko prisustvo u severnoj Makedoniji imalo je za cilj ostvarivanje interesa Ruske Federacije, kako bi povratilo svoju ulogu na Balkanu i kako bi osigurala ravnotežu dominacije NATO-a u ovom regionu. Ruski ambasador u EU Vladimir Čizov rekao je tada grupi novinara u Briselu da njegova zemlja može ponuditi RSM-u, Zapadnom Balkanu i bilo kojoj drugoj zemlji, alternativu prema evroatlantskim integracijama.
Međutim, vanredni parlamentarni izbori 2016. doneli su na vlast novu garnituru vlade, koja je za prioritet imala upravo evroatlantske integracije. Propali su i pokušaji za onemogućavanje rotacije vlasti orkestriranim napadom na parlament 27. aprila 2017.godine gde je pokušano ubistvo na nekoliko mladih narodnih poslanika. Ova većina koju su činili SDSM Zorana Zaeva, DUI Ali Ahmetija i Alijansa za Albance Ziadina Selje proizvele su vladu koja je tri godine kasnije učlanila zemlju u NATO. Ovi razvoji su smanjili prilično prostor uticaja prema Rusiji.
To je izazvalo oštre reakcije Kremlja. U martu 2018. Rusija je upozorila RSM da njeno članstvo u NATO-u imalo bi negativne posledice po zemlju, regionalnu bezbednost i odnose između dve zemlje. Ovo je novi zamenik ruskog ministra Aleksandar Gruško izjavio ambasadoru RSM u Rusiji, Goceu Karajanovu.
Da bi sprečila integraciju Severne Makedonije u NATO, Rusija je podržavala političke i prepolitičke aktere u Skoplju i Atini da potkopa proces postizanja istorijskog sporazuma između dve zemlje koje bi stavile tačku na dugogodišnji spor oko imena.
Ovo pojačano prisustvo pokazuje da Balkan postaje sve privlačniji Rusiji zbog svog strateškog položaja – izlaza na Sredozemno more i putanja gasa „Južni tok”.
GDE JE ZASNOVAN OVAJ ASIMETRIČNI UTICAJ?
Ovaj asimetričan uticaj Rusije u poređenju sa investicijama u RSM rezultat je pristupa regionu koji se razlikuje se od onog u EU ili SAD. Dok se evroatlantski uticaj ostvaruje korišćenjem meke moći, kao što su direktne investicije i ekonomske ili finansijske usluge za zemlje regiona, Rusija istražuje panslovenska osećanja i identitet. Dakle, ovim zemljama ne kupuje umove, već srca.
Rusko prisustvo u regionu karakteriše održavanje niskog profila, bez transparentnosti u pomoći ili finansiranju svih subjekata koji omogućavaju širenje panslovenske ideologije, gde se Moskva predstavlja kao glavni zaštitnik svih slovenskih pravoslavnih zemalja.
Hibridni rat podrazumeva korišćenje svih sredstava i oblika za postizanje cilja. Metoda “Internet brigada” takođe donosi Rusiji ogromnu prednost kada je u pitanju mešanje u izborne kampanje. Te „brigade“ su prisutne u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana i deluju pre izbora, ako Rusija ima posebne interese ili favorite u izbornoj trci.
U svakoj zemlji Zapadnog Balkana Rusija ima svoje medije koji se koriste za širenje njene propagande. Jedan medij u okviru državnog projekta „Rusija izvan naslova“ (rbth.com) proizvodi članke na srpskom, makedonskom, hrvatskom, bugarskom i drugim jezicima i ima upozorenja da će se ovi sadržaji nuditi i na albanskom jeziku.
Ali Rusija nema finansijskih kapaciteta da drži RSM pod svojim uticajem, kao ni za druge balkanske zemlje.
Što se tiče perspektive za region, Rusija nema dugoročnu ponudu, kao što je EU u ekonomskom smislu i NATO kao bezbednosni branitelj. Evroazijski region ne funkcioniše kako želi Moskva, tako da evroatlantski putostaje bez alternative.
Piše: Dželjalj Neziri, saradnik Geoposta iz Skoplja