Odgovor Rusije na ovonedeljno nasilje u Izraelu i Gazi je primetno oprezan jer odmerava svoje konkurentske saveze i interese u regionu.
Moskva nije javno osudila nasilje palestinske militantne grupe Hamas protiv Izraela proteklog vikenda, koju podržava njen saveznik Iran, ali je bila oprezna da otuđi i svoje izraelske partnere. Umesto toga, Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je sve strane da se uzdrže od nasilja, pokažu uzdržanost i uspostave prekid vatre.
Analitičari kažu da će Rusija imati koristi od nemira na više načina, s obzirom na to da joj pažnju odvlači sopstveni rat u Ukrajini, njen status izvoznika nafte i njenu sposobnost da posreduje između različitih strana u regionu.
Ali takođe bi se lako moglo uvući u potencijalno ekstremno smrtonosni, širi sukob koji će primorati zemlju da zauzme stranu i vidi oštećenje njenog uticaja, interesa i imovine na Bliskom istoku.
Od ove izjave ruskog ministarstva spoljnih poslova prošlog vikenda, sukob je dramatično eskalirao. Nemilosrdni vazdušni napadi Izraela uništavaju čitava naselja u pojasu Gaze, raseljavaju i zatvaraju stotine hiljada palestinskih civila i povećavaju verovatnoću da će neprijatelji Izraela u susednom Libanu, Siriji i Iranu takođe ući na poprište rata.
„Rusija ima koristi od lokalizovanog i dugotrajnog sukoba između Izraela i Hamasa koji je ograničen na pojas Gaze, ali ako se sukob proširi na nekoliko drugih frontova [kao što su] Sirija ili Irak ili Liban, onda bi to moglo da postane problem za Ruse. To će biti veoma problematičan razvoj događaja“, rekao je za CNBC Semjuel Ramani, geopolitički analitičar i saradnik u istraživačkom centru Royal United Services Institute.
“Dakle, ovo je veoma, veoma nervozan trenutak za Moskvu. To bi mogla da bude prilika za njih, ali i veoma, veoma katastrofalan ishod za njihov uticaj na Bliskom istoku ako sukob izmakne kontroli”, rekao je Ramani. CNBC se obratio Kremlju za komentar i sada čeka odgovor.
Kako bi rat mogao pomoći Rusiji
Jedan od najočiglednijih načina na koji rat između Izraela i Hamasa pomaže Rusiji jeste skretanje i razvodnjavanje pažnje Zapada prema Ukrajini. Na neki način, tajming ne može biti bolji za Rusiju, koja smatra da podrška javnosti za nastavak finansiranja Ukrajine i strpljenje sa 19-mesečnim ratom jenjavaju.
Analitičari takođe veruju da će Rusija iskoristiti rat u Izraelu i Gazi da seje dezinformacije o Ukrajini i razdor među svojim saveznicima.
Rat na Bliskom istoku „odvlači pažnju najvažnijih partnera Ukrajine sa ruske invazije, u trenutku kada se Zapad već umorio od sukoba u Ukrajini i sa neizvesnošću nastavlja američku podršku Ukrajini“, rekao je Andrijus Tursa, konsultant za centralnu i istočnu Evropu u konsultantskoj kompaniji za rizik Teneo, u saopštenju u sredu.
„Ako se borbe između Hamasa i Izraela prošire ili produže, povećaće se pitanja o sposobnosti Sjedinjenih Država da pruže vojnu podršku Ukrajini i Izraelu.
Čak i pre nedavnog izbijanja nasilja između Izraela i Hamasa, postojali su znaci da bi sadašnja i buduća finansijska pomoć Ukrajini mogla biti ugrožena, posebno nakon što je američki Kongres odobrio nacrt zakona o finansiranju mosta koji je suspendovao dodatnu pomoć Ukrajini na 45 dana.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se u sredu u Briselu sa predstavnicima NATO-a i njegovih saveznika i očigledno se uverio u njihovu kontinuiranu posvećenost podršci Ukrajini. Međutim, moguće političke promene u Istočnoj Evropi i Sjedinjenim Državama, kao i slabljenje javne podrške za nastavak vojne pomoći Zapada, su zabrinutosti za koje je malo verovatno da će nestati.
Cene nafte bi mogle da porastu
Veliki proizvođač nafte Rusija bi takođe mogla imati koristi od povećanja cena sirove nafte s obzirom na nestabilnu situaciju na Bliskom istoku, jer bi se sukob mogao proširiti i na susedna područja.
Cijene nafte pale su u ponedjeljak za 4% nakon iznenadnog napada Hamasa na Izrael. Cene su se od tada stabilizovale, iako su se fjučersi sirove nafte u četvrtak trgovali 1% više pošto je nestabilnost nastavila da raste na Bliskom istoku.
Više cene sirove nafte pomažu izvozniku nafte Moskvi da poveća svoje rezerve jer se ekonomski izolovana zemlja sada više oslanja na prihode od izvoza nafte, čak i zato što planira ogromno povećanje potrošnje za odbranu 2024.
„Dimenzija cene nafte je takođe važna jer su više cene nafte, naravno, pozitivan jastuk za rusku ekonomiju i mogu da finansiraju masovnu ekspanziju ruskog budžeta za odbranu, koji će dostići 6 odsto BDP-a 2024. godine“, rekao je Ramani za CNBC.
Međunarodna agencija za energetiku je u svom najnovijem mesečnom izveštaju o tržištu nafte u četvrtak navela da, iako rat između Izraela i Hamasa još nema direktan uticaj na fizičko snabdevanje, tržišta nafte će ostati “u limbu” kako se kriza bude razvijala.
Diplomatija
Rusija je jedna od retkih zemalja koja ima dobre odnose sa Izraelom i nizom zemalja na Bliskom istoku i mogla bi da iskoristi te odnose da deluje kao posrednik između ogorčenih rivala kao što su Izrael i Iran, pri čemu neprijateljstva dolaze u prvi plan jer izraelska snage se bore protiv militanata Hamasa koje podržava Iran.
Rat između Izraela i Hamasa takođe nudi Rusiji priliku da povuče svoje diplomatske mišiće na Bliskom istoku nakon povlačenja sa svetske scene.
„Rusi takođe vide ovo kao priliku da deluju kao diplomatski akter u regionu“, rekao je Ramani.
“Oni su već pregovarali sa Libanom kako bi sprečili prelivanje sukoba i otvaranje drugog fronta. Razgovarali su sa Irakom, sa iračkim premijerom u poseti Rusiji, a takođe su to povezali sa saradnjom OPEK+, “Govorili su Turskoj o pitanju palestinskih civila i Egiptu o prekidu vatre. Ovo pokazuje da Rusija nije izolovana na Bliskom istoku i da i dalje održava isti niz diplomatskih partnerstava kao pre rata”, objasnio je on.
Kako bi sve moglo poći naopako
Ako diplomatski napori na Bliskom istoku propadnu i bude malo prostora za pregovore u ovoj „vrućoj“ fazi rata, postoji mogućnost da bi se nasilje proširilo na čitav region. Ovo bi moglo predstavljati veliki izazov za Rusiju, zemlju koja ima velike interese u Siriji, Iraku i Iranu, posebno na vojnom nivou.
Rusija ima vojne baze u Siriji, a zapadni obaveštajci sugerišu da se okrenula Iranu da nabavi oružje za upotrebu u Ukrajini, iako i Moskva i Teheran to poriču.
„Postoje i određeni rizici za Ruse, posebno mislim da rizici dolaze od rata koji uključuje Izrael i Iran u produženi sukob“, rekao je Ramani.
„Na primer, ako Izraelci napadnu Siriju i ako se Sirija umeša, to bi moglo da dovede do smrti ruskog osoblja“, primetio je Ramani.
„Rusi takođe žele da budu u mogućnosti da održe svoje odnose sa iračkim PMF-om“, misleći na paravojne Iračke narodne mobilizacione snage, stvorene kao odgovor na uspon Islamske države u Iraku i još uvek uticajne kao krovna grupa koja nadgleda razne milicije u Iraku.
„PMF je koristan Rusiji jer im pomaže da obezbede sirijsko-iračku granicu i zato što su kanali povezani sa PMF-om širili povoljne slike o ruskom ratu u Ukrajini.
„Rusi posebno ne žele da biraju između svog vojnog saveznika Irana i svog dugogodišnjeg partnera Izraela“, rekao je Ramani.
www.cnbc.com