Revizionistička agenda Srbije: Pretnja stabilnosti na Balkanu i evropskom miru

Piše za The Geopost Taulant Eljšani

Velike promene i rascepi u globalnom geopolitičkom pejzažu utiču i na region Balkana. Srbija je nesumnjivo ključni čvor ove grane promena, jer kroz program „Srpski svet“ otvoreno artikuliše političku ideju revizionizma i jasno izražava spremnost da ugrozi mir u regionu jugoistočnog Balkana oštrom nacionalističkom retorikom i otvorenom agresijom protiv Republike Kosovo, kao i nastavak opstrukcija u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

U političkom kontekstu, revizionizam se odnosi na suprotstavljanje i otvoreno preispitivanje utvrđenih istorijskih narativa, političkih sistema ili međunarodnih normi. U ovoj definicionoj logici, Srbija otvoreno dovodi u pitanje aktuelni politički i bezbednosni poredak u regionu Balkana nepriznavanjem realnosti nove države Kosovo, podrivanjem institucionalne stabilnosti Bosne i Hercegovine i mešanjem u unutrašnje stvari Crne Gore.

Agresija Ruske Federacije na Ukrajinu i kineska upozorenja o invaziji na Tajvan nesumnjivo su dali snažan podsticaj za preformulisanje srpske balkanske politike. Rasparčavanje Ukrajine od 2014. i nesposobnost međunarodne zajednice da to spreči, kao i agresivni vojni manevri Kine u Tajvanskom moreuzu, primeri su kako se državne granice, politički poredci i kritična i krhka regionalna ravnoteža mogu promeniti vojnom silom. Konkretno, invazija velikih razmera na Ukrajinu u ime globalne bezbednosti je razoran zemljotres, jer nesumnjivo najavljuje eru revizionizma, odnosno kontinuiranih nasilnih promena granica, i nikako izolovan lokalni slučaj.

U pogledu državne ideologije, savremeni srpski revizionizam predstavlja slogan „Srpski svet“ (srpski: Srpski svet; ćirilica: Српски свет). Ovaj slogan snažno propagiraju u javnom diskursu u Srbiji, kako od uticajnih političara na najvišim nivoima zvaničnog Beograda, tako iu državnim medijima. Izraz „Srpski svet“, koji je postao rasprostranjen sredinom 2010-ih, nastavak je zvanične politike teritorijalnog proširenja, koja svoje korene vuče iz političkog programa „Načertanije“ koji je formulisao bivši srpski državnik i premijer Ilija Garašanin, koji je izneo ideju Velike Srbije koja bi obuhvatila sve Srbe u regionu.

                                                                                                                                                                      Mapa Balkana Izvor: Panthermedia

Profano trojstvo Srbije: nacionalističke fantazije, mafijaški svet i autoritarne ambicije

Da bismo bolje razumeli Srbiju danas, potrebno je dublje ući u unutrašnju dinamiku koja određuje njen politički život, njen stepen razvoja, njene odnose sa zemljama regiona i njenu trenutnu poziciju u kontekstu integracionih napora. U okviru unutrašnje dinamike vlasti u Srbiji, izabrao sam intenzivnu interakciju sa mnogim posledicama nacionalističke fantazije, gangrene kriminala i mafije i autoritarnih ambicija vlasti. U nastavku ću ih ukratko razraditi.

Fantazija i opijenost primitivnog nacionalizma u velikoj meri dominiraju političkim i društvenim životom u Srbiji – oni drže demokratske razvojne procese u Srbiji kao taoce i doprinose stalnom zatezanju situacije u regionu. Srpski nacionalizam trenutno služi kao kiseonička cev koja održava politiku živom i hrani u Srbiji, i obrnuto, politika podržava nacionalizam obećanjem restauracije „veličine“ zasnovane na srednjovekovnim mitovima, stvarajući tako katastrofalni začarani krug koji je neraskidivo zahvatio politički i društveni život u Srbiji.

Druga komponenta ovog trojstva je nesumnjivo svet zločina, koji je organski vezan za institucije srpske države, koja funkcioniše kao konsolidovani stub političke i društvene moći. Mafijaški klanovi u Srbiji datiraju iz ranih 1990-ih, kada ih je osnovala i ovlastila država da budu odgovorni za genocidne ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Mafijaški i kriminalni klanovi se i dalje održavaju i koriste u svrhu unutrašnje politike i širenja uticaja Srbije u regionu. U Srbiji mafijaški klanovi obezbeđuju glasove aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću i zauzvrat dobijaju imunitet i poslovne usluge. U skladu sa regionalnim ambicijama Srbije, mafijaški klanovi svoju ulogu ispunjavaju tako što deluju kao tajna ruka srpske države, kao u terorističkom napadu u Banjskoj, i predstavljaju institucije zemlje kao da nisu umešane u agresiju na suverene države.

Treća komponenta je autoritarnost političke vlasti u Srbiji, koja je zapravo tekovina nedostatka demokratije od uspostavljanja prvih političkih i birokratskih institucija za vreme i posle vladavine Otomanskog carstva. Autoritarnost Aleksandra Vučića, monopolizacija političko-ekonomske moći, medija i kontrola javnog života umnogome određuju sadašnju poziciju Srbije kao destruktivne države sa izuzetno velikim potencijalom za ugrožavanje regionalnog mira. Vučić je trenutno nesumnjivo piramida ove složene mreže tradicija, institucija i interesa, koji deluje kao preteča i garant sada već dobro poznatih revizionističkih ambicija Srbije, koje se u balkanskom kontekstu svode na nasilno pomeranje granica.

Da li Srbija zaista ima moć da na silu promeni kartu Balkana?

Srbija je uložila velika sredstva u rehabilitaciju svojih oružanih snaga i obaveštajnog aparata, jasno potvrđujući da je spremna da prati nacionalističku retoriku i planove za revizionistički pristup stvarnom vojnom silom na terenu. Ohrabrenje i podrška predsednika Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, secesionističkog ultranacionaliste Milorada Dodika, igra sa demografskom revolucijom i Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori, kao i otvorena agresija i teroristički napad na Kosovo su prvi znaci da plan za “srpski svet” nije samo retorika, već prava ambicija u glavama političara u Beogradu. Istorija nas je naučila da su regionalne sile pokušavale da sprovedu svoje planove za regionalnu hegemoniju sa svakom promenom vlasti na međunarodnom nivou. Isto se može desiti i sa Srbijom, a u povoljnom geopolitičkom slučaju ili nagloj promeni Srbija može vrlo ozbiljno da pokuša da na silu stvori „srpski svet“. Zapadne sile treba veoma ozbiljno da shvate ove ambicije Srbije i da ih od sada ne tolerišu, da primoraju Srbiju da prihvati novu realnost i gurne je ka unutrašnjoj demokratizaciji. Svaki drugi pristup bi bio potpuno pogrešan.