Redžepi: Nije problem porez, već ugovor Bugarske sa Gaspromom, koji nas primorava da kupujemo ruski gas

Skoplje nije mnogo pogođeno dodatnim porezima koje je Sofija nametnula na ruski gas koji se transportuje preko bugarske teritorije, već dugoročnim ugovorom koji bugarski operater ima sa Gaspromom o upravljanju interkonektorom do kojeg se gas transportuje u Severnu Makedoniju.

„Problem za nas nije ovaj porez, već dugoročni ugovor kojim je bugarski operater prodao transport gasa na interkonektoru sa Severnom Makedonijom ruskom Gaspromu. „To znači da ću sa jedne strane nametnuti ovaj porez, dok će sa druge strane primorati da se koristi ruski gas“, kaže za The Geopost Bajram Redžepi, direktor državne energetske kompanije za prenos i rad sistema za prenos prirodnog gasa “NOMAGAS”.

„Porezi nisu toliko problem koliko Gaspromov monopol“.

Bugarska je pre nedelju dana uvela taksu na ruski gas koji preko njene teritorije ulazi u Evropsku uniju (EU) i zemlje balkanskog regiona. Odluka je stupila na snagu odmah, postavljajući tarifu od 10,76 dolara po megavat-satu.

Redžepi kaže da je ovo politička odluka i da stoga zahteva političko rešenje.

„Ne možemo uticati na odluku bugarskog parlamenta, ali smo učinili sve što je u našoj moći da minimiziramo posledice ove odluke“, dodao je on.

Zbog različitih pogleda dve zemlje na istoriju pre Drugog svetskog rata, Severna Makedonija je u otvorenom kontekstu sa Bugarskom. Bugarska tvrdi da su događaji i istorijske ličnosti pre 1945. godine koji su se desili ili delovali u današnjoj Makedoniji bugarski, sa čime se Skoplje ne slaže. Bugarska je 2020. godine stavila veto na Makedoniju, što je sprečilo Skoplje da započne pregovore za pridruživanje Evropskoj uniji (EU). Prošle godine, parlamenti obe zemlje odobrili su francuski predlog da se etnički Bugari uključe u ustav zemlje kao uslov za nastavak razgovora sa Briselom.

Stoga Redžepi pazi da ne pogorša odnose sa Sofijom, čak i kada je u pitanju bezalternativno snabdevanje ruskim gasom.

„Prošle godine smo potpisali ugovor o puštanju godišnjeg kapaciteta od 180 miliona kubnih metara van ruskog gasa. Međutim, to nije dovoljno, jer trošimo oko 400 miliona kubnih metara godišnje. „To znači da smo kao država prinuđeni da koristimo više od 220 miliona kubnih metara ruskog gasa zbog problema u Bugarskoj“, kaže Redžepi.

On otkriva da je ovih dana vođena intenzivna komunikacija kako bi se skrenula pažnja svim relevantnim evropskim institucijama da oslobode i druge neophodne kapacitete kako bi se mogli koristiti drugi izvori osim ruskog gasa.

“Verujem da ćemo naći rešenje”, optimistično kaže Redžepi.

Zavisnost od ruskog gasa

Sama Bugarska ne koristi ruski gas za domaće potrebe. Posle agresije Rusije na Ukrajinu, Moskva je prestala da prodaje gas Bugarskoj jer je odbila da plaća u ruskoj valuti. Do 2022. Gasprom je bio jedan od glavnih snabdevača gasom u Bugarskoj. Međutim, nakon sankcija koje je EU uvela Rusiji, Bugarska je ostala jedna od retkih ruta za snabdevanje gasom iz Gasproma u EU i region. Skoro polovina ruskog gasa iz gasovoda namenjenog EU trenutno protiče kroz Bugarsku i stiže preko gasovoda Turski tok.

Mogu li EU i region Zapadnog Balkana postati nezavisni od ruskog gasa?

„Koncept nezavisnosti je višedimenzionalan“, odgovara Redžepi. Prema njegovim rečima, država je potpuno nezavisna kada stvara političku, vojnu, ekonomsku ili energetsku nezavisnost.

“Energetska nezavisnost postaje sve teža zbog značaja za privredu jedne zemlje. Privredni rast jedne zemlje obrnuto je proporcionalan njenim troškovima energije. Što više slobodne energije imate, to ste konkurentniji na tržištu i veći je bruto profit. „Ovo je posledica proizvodnje koja se sve više zasniva na tehnologijama i mašinama koje rade sa energijom“, kaže Redžepi.

On ocenjuje da su Evropa uopšte i region posebno, kao i Severna Makedonija, veoma sporo krenuli ka energetskoj nezavisnosti i diversifikaciji izvora energije. „Nažalost, Rusija je iskoristila ovu rupu za neverovatne ekonomske koristi i proširila svoj geopolitički uticaj. Ovo je izazvalo mnoge probleme. A za ove probleme, nažalost, nema akutnih rešenja, jer su energetski projekti višegodišnji i dugoročni“, naglašava Redžepi.

Prema njegovim rečima, pre agresije na Ukrajinu ruski gas je bio dominantan u Evropi i činio je oko 45 odsto ovog tržišta. „Ne znam da li je ovo bila namerna ili nenamerna greška, ali u stvari su najjače ekonomije u EU značajno zavise od ruskog gasa“, kaže on. „Potraga za alternativama u ove dve godine dovodi do velike ekonomske traume u EU, posebno u Nemačkoj, koja se ove godine suočava sa inflacionom i recesijskom krizom“, naglašava Redžepi. S obzirom na velika ulaganja u diversifikaciju izvora energije kako u Evropi tako iu regionu, Redžepi je optimista da će biti postignuta neophodna energetska nezavisnost.

Kakva nas zima čeka?

Zbog niske potrošnje prirodnog gasa, Severna Makedonija nije direktno pogođena posledicama rata u Ukrajini na energetski sektor. Međutim, zemlja je uložila vrlo malo u ovaj sektor i stoga je veoma nestabilna.

„U Severnoj Makedoniji je bilo veoma malo ulaganja u nove energetske kapacitete od nezavisnosti. Ovo je stvorilo veoma nestabilno energetsko tržište zasnovano uglavnom na lignitu. „Poslednjih godina bilo je mnogo ulaganja u nove energetske kapacitete i izvore, tako da sam siguran da će u naredne tri do četiri godine energetska mapa naše zemlje izgledati potpuno drugačije i da će doći do radikalne promene“, upozorava Redžepi.

Kako će izgledati ova zima u pogledu cena energenata zavisi od mnogo faktora, smatra Redžepi. On kaže da je rat na Bliskom istoku značajno uzdrmao energetska tržišta, što je dovelo do izražene nepredvidljivosti cena. Ali s obzirom na veličinu rezervi prirodnog gasa u EU i rastuću diversifikaciju resursa, Redžepi je optimista da nećemo videti šokantne situacije sa cenama kao prošle godine.

Piše: Xhelal Neziri, saradnik iz Severne Makedonije