Rat u Ukrajini – šta se dešava

Vlada Velike Britanije je u ponedeljak sankcionisala 92 ruska pojedinca i entiteta nakon što je režim predsednika Vladimira Putina održao plebiscite u separatističkim oblastima Ukrajine i pojačao pretnje Zapadu.

Lažni referendumi koji se održavaju uz cev ne mogu biti slobodni ili pošteni i nikada nećemo priznati njihove rezultate“, rekao je ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli u saopštenju.

„Današnje sankcije će biti usmerene na one koji stoje iza ovih lažnih glasova, kao i na pojedince koji nastavljaju da podržavaju agresorski rat ruskog režima“, rekao je on.

Među pojedincima koji su kažnjeni bili su Sergej Jelisejev, šef vlade Moskve u Hersonskoj oblasti Ukrajine i viceadmiral ruske mornarice, koji je prebegao iz ukrajinske mornarice 2014.

Na meti su bili i lideri u Donjecku, Lugansku i Zaporožju koje podržava Rusija, kao i IMA Consulting, koju je vlada Velike Britanije nazvala „Putinovom omiljenom PR agencijom“.

Još jedna ruska kompanija na crnoj listi bila je Goznak, za koju se u saopštenju navodi da ima monopol na proizvodnju ruskih državnih dokumenata na aneksiranim teritorijama.

Ukrajinske snage istražuju sumnjivo mesto masovnog sahranjivanja za koje se plaše da sadrži mnoštvo tela na napuštenom bivšem ruskom položaju blizu granice, saopštili su u ponedeljak vojnici i lokalni zvaničnici.

Lokalitet je industrijska farma pilića izvan Kozače Lopana, oko dva kilometra od međunarodne granice, koju su nekada koristile ruske trupe za sklonište svojih tenkova.

Zvaničnici i vojnici su govorili o oko 100 tela, ali nije bilo jasno kako su došli do ovog broja.

Ranije ovog meseca, ukrajinske snage su ponovo zauzele tu oblast i potisnule ruske snage nazad preko granice u munjevitoj ofanzivi za oslobađanje severoistočnog regiona Harkova od okupacije.

Međutim, grobnica je i dalje u dometu ruske artiljerije, a vojnici koji štite fabriku rekli su za AFP da timovi za deminiranje tek treba da pretraže područje u potrazi za minama ili neeksplodiranim granatama.

Forenzički timovi neće moći da istraže sve dok područje ne bude bezbedno.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je u ponedeljak da je rasporedila oklopni transporter na rusko-gruzijsku granicu.

Hiljade vojno sposobnih Rusa pobeglo je u Gruziju otkako je predsednik Vladimir Putin prošle nedelje najavio „delimičnu” mobilizaciju za borbu u Ukrajini, a na graničnom prelazu Verhnji Lars između dve zemlje i dalje se javljaju duge kolone u saobraćaju.

Vozilo je raspoređeno da spreči rezerviste da „upadnu na kontrolni punkt i napuste zemlju bez obavljenih graničnih formalnosti“, navodi se u zvaničnom saopštenju na sajtu RBC.

„Kontrolni punkt radi normalno“, saopštile su lokalne službe bezbednosti.

„Nisu uvedena nikakva ograničenja za muške državljane koji su vojno sposobni“, dodaje se u saopštenju.

Kremlj je u ponedeljak priznao da su napravljene greške tokom mobilizacije rezervista za vojnu akciju u Ukrajini i rekao da nije doneta odluka o zatvaranju ruskih granica.

“Zaista, postoje slučajevi kada je dekret (mobilizacija) prekršen. U nekim regionima guverneri aktivno rade na sređivanju situacije”, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Sve manje slučajeva nepoštovanja (odluke). Nadamo se da će se to ubrzati i da će sve greške biti ispravljene.

Predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje najavio pozivanje hiljada rezervista za sukob u Ukrajini, što je izazvalo proteste širom zemlje i juriš među Rusima na granice.

Odgovarajući na pitanja novinara, Peskov je rekao, uprkos glasinama, nije doneta nikakva odluka da se zatvore spoljne granice Rusije i uvede vanredno stanje u nekim pograničnim regionima.

“Ne znam ništa o ovome. Za sada nisu donete nikakve odluke”, rekao je on.

Ruska policija uhapsila je tokom vikenda više od 100 ljudi u južnom regionu Dagestana na protestu protiv mobilizacije trupa Moskve, saopštila je nevladina organizacija OVD-Info.

Dagestan — siromašna republika sa većinskim muslimanskim stanovništvom na Severnom Kavkazu — videla je više muškaraca ubijenih u vojnoj ofanzivi Kremlja na Ukrajinu nego u bilo kom drugom delu Rusije, prema podacima nezavisnih ruskih medija o obaveštenjima o smrti objavljenim na internetu.

OVD-Info, posmatrač ljudskih prava, objavio je kasno u nedelju da je policija uhapsila najmanje 101 osobu u Mahačkali, glavnom gradu Dagestana na jugozapadu Rusije.

Ruski mediji su prikazali video snimke žena koje se svađaju sa policijom tokom protesta.

„Zašto nam vodite decu? , uzvikuje neko.

Drugi video snimci pokazuju kako policija nasilno privodi demonstrante.

U pokušaju da smiri stanovništvo, vojni komesar Dagestana Daitbeg Mustafajev, koji je zadužen za regrutaciju trupa, rekao je da će tokom vikenda prvo biti pozvani samo muškarci “sa posebnim vojnim veštinama” i da neće biti slati regruti u Ukrajinu .

Ruske vlasti bi mogle da zatvore granicu za vojno sposobne muškarce već ove nedelje kako bi sprečile masovni egzodus Rusa koji beže od regrutacije predsednika Vladimira Putina, navode mediji koji se pozivaju na izvore iz vlade.

Ova sreda, 28. septembra, je najverovatniji datum kada će ruski muškarci koji ispunjavaju uslove za mobilizaciju biti stavljeni na stop listu, prema nezavisnim medijima Meduza i Hodorkovski lajv.

Oba medija povezuju potencijalno zatvaranje granica sa 27. septembrom, kao poslednjim danom glasanja o aneksiji u četiri južna i istočna ukrajinska regiona pod kontrolom Kremlja.

Ako Moskva zvanično prizna ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje kao deo Rusije, to bi značilo da bi Kremlj uskoro zasigurno posmatrao ukrajinske napade kao upade na sopstvenu teritoriju.

Zapadne vlade su obećale sankcije kao odgovor na referendume koje podržava Rusija, koje kritikuju kao „lažiranje“.

Prema neimenovanom izvoru iz Kremlja na koji se poziva Meduza, ruske vlasti bi mogle da uvedu takozvane „izlazne vize“ za vojno sposobne ruske muškarce, sa kancelarijama koje su ovlašćene da daju ili odbiju dozvolu za napuštanje zemlje.

Ukrajina je dobila Nacionalni/norveški napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS) za koji je Kijev lobirao od Sjedinjenih Država, izjavio je u nedelju predsednik Vladimir Zelenski.

Pentagon je krajem avgusta odobrio isporuku NASAMS srednjeg i dugog dometa kao deo paketa pomoći Ukrajini od 182 miliona dolara.

NASAMS projektili mogu istovremeno da gađaju 72 cilja, uključujući neprijateljske avione, dronove i krstareće rakete u dometu do 40 kilometara.

Zelenski je zahvalio američkom predsedniku Džou Bajdenu što je pristao da Ukrajini isporuči NASAMS, ali je napomenuo da „to nije ni približno dovoljno da pokrije civilnu infrastrukturu, škole, bolnice, univerzitete, domove Ukrajinaca”./The Moscow Times