Rat u Ukrajini: Ruski avion Su-34 uništen u ukrajinskom udaru na aerodrom Morozovsk, saopštio Kijev

Ukrajinska vojska uništila je 3. avgusta ruski borbeni avion Su-34 i skladište municije na aerodromu Morozovsk u ruskoj Rostovskoj oblasti, saopštila je ukrajinska vojna obaveštajna služba (HUR) 5. avgusta, pozivajući se na satelitske snimke.

Generalštab Oružanih snaga Ukrajine ranije je potvrdio napad na ruski aerodrom i saopštio da je kliznim bombama pogođeno skladište municije.

Druga dva ruska aviona Su-34 su verovatno oštećena ruševinama, prema vojnim obaveštajnim podacima.

U napadu je potpuno uništeno rusko skladište naoružanja aviona, navodi HUR. Objavljene satelitske fotografije pokazuju kratere nastale od eksplozija na mestu aerodroma, 265 kilometara od linije fronta.

Oštećene su i četiri tehničke zgrade i dva hangara, navodi HUR.

Avio-bazu Morozovsk je prethodno napala Ukrajina. Izvor iz obaveštajnih službi je u aprilu za Kijev Indipendent rekao da je šest borbenih aviona baziranih na aerodromu uništeno u ukrajinskom napadu.

Eksplozije u Kijevu ubrzo nakon vazdušne uzbune

Kako su izvestili novinari Kiiv Independenta 5. avgusta, u Kijevu su se čule najmanje četiri eksplozije ubrzo nakon što je podignuta vazdušna uzbuna oko 23 sata po lokalnom vremenu.

Prvu eksploziju čuli su novinari Kijev Independenta samo nekoliko minuta nakon što je u gradu podignuta uzbuna.

Još eksplozija se čulo ubrzo nakon što su ukrajinske vazduhoplovne snage upozorile da se rakete velike brzine kreću ka oblasti Kijeva.

Vojna uprava grada Kijeva saopštila je da je, prema preliminarnim informacijama, Rusija postavila Iskander-M ili severnokorejske balističke rakete KN-23.

„U Kijevu u ovom trenutku nisu otkrivena nikakva razaranja i nema informacija o žrtvama“, saopštila je administracija.

Ukrajina želi da formira koaliciju za obaranje ruskih projektila, kaže Zelenski

Kijev će sa NATO-om razgovarati o formiranju koalicije zemalja za pomoć u obaranju ruskih projektila iznad ukrajinske teritorije, rekao je predsednik Vladimir Zelenski novinarima 4. avgusta.

Ruske rakete ili bespilotne letelice više puta su ulazile u vazdušni prostor Poljske i Rumunije, a njihovi ostaci pronađeni su na teritoriji dve zemlje NATO koje se graniče sa Ukrajinom.

Varšava i Bukurešt su više puta slali borbene avione da zaštite svoj vazdušni prostor kada su ruske snage izvele velike vazdušne udare na Ukrajinu, ali ti avioni nikada nisu korišćeni za uništavanje ovih ciljeva.

„Treba poraditi na tehničkoj mogućnosti upotrebe borbenih aviona iz susednih zemalja protiv (ruskih) raketa koje su pogodile Ukrajinu u pravcu naših susednih zemalja. Pre svega, zemlje alijanse“, rekao je Zelenski.

Obraćajući se novinarima, predsednik je takav potez nazvao “veoma velikom odgovornošću” koja bi mogla da bude teška za partnere, ali je uputio diplomate da organizuju sastanak Saveta NATO-Ukrajina na kojem bi se razgovaralo o tom pitanju.

„Želeo bih da isprobam ovaj alat kako bi zemlje NATO-a mogle da razgovaraju sa Ukrajinom o mogućnosti tako male koalicije susednih zemalja koje će oboriti neprijateljske rakete (nad Ukrajine)“, dodao je on.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je sredinom jula da Varšava razmatra predlog Kijeva da se obaraju ruske rakete koje lete ka poljskoj teritoriji dok su još u ukrajinskom vazdušnom prostoru. Predlog je bio deo bezbednosnog sporazuma potpisanog između dve zemlje.

Ideja je naišla na snažan otpor ostalih članica NATO-a. Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da lansiranje ruskih dronova ili projektila iznad Ukrajine „ne dolazi u obzir“, dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sugerisao da bi takav potez uvukao alijansu u rat.

Pre dve nedelje, video snimci na kojima se navodno vidi rumunska protivvazdušna odbrana kako obara ruske bespilotne letelice tokom njihovog napada na Ukrajinu kružili su društvenim mrežama, ali je Bukurešt opovrgao ove tvrdnje.

Britanski vojnici upozoravaju da bi Rusija mogla špijunirati obuku ukrajinskih vojnika

Britanski vojnici su upozoreni da Rusija možda koristi špijune i bespilotne letelice za dobijanje informacija o obuci ukrajinskih vojnika u Britaniji, objavio je Tajms 5. avgusta, pozivajući se na vojni priručnik koji kruži među trupama.

Ovo odražava slična upozorenja u drugim evropskim zemljama da Moskva špijunira napore Zapada da obuči ukrajinske vojnike.

Prema britanskom vojnom priručniku, ruski obaveštajci su pokazali posebno interesovanje za operaciju Interfleks, program koji predvode Britanci za obuku oko 34.000 ukrajinskih regruta.

Metode špijunaže uključivale su letove iznad vojnih baza sa bespilotnim letelicama i ruskim agentima koji su prilazili britanskim instruktorima lično ili onlajn.

„Lokacije koje su u opasnosti uključuju oblasti za obuku, vazdušne i morske luke i ključne smeštajne i logističke objekte“, kaže se u priručniku.

Od neimenovanih izvora u Ministarstvu odbrane, Tajms je saznao da postoji „malo dokaza“ da je Rusija zapravo koristila bespilotne letelice za špijuniranje britanskih vojnih objekata. Priručnik više ima za cilj da upozori britansko osoblje na moguće rizike, jer su špijunski dronovi nedavno posmatrali obuku ukrajinskih regruta u Nemačkoj.

Nemačke vlasti su još u januaru priznale da su neidentifikovane bespilotne letelice primećene iznad vojnih poligona problem koji se ponavlja i da nijedan od njih do sada nije uspešno presretnut.

Koalicija od 34 zemlje pomaže u obuci ukrajinskih trupa u inostranstvu da podrže Kijev protiv ruske agresije. Multinacionalna operacija Interflek, koju predvode Britanci, jedan je od vodećih projekata, koji prvenstveno služi osnovnoj vojnoj obuci novih regruta u različitim institucijama za obuku.

Odvojeno, misija EU EUMAM ima za cilj da obuči 60.000 ukrajinskih vojnika do kraja leta.

SBU presreće veliku mrežu diverzanata FSB u Ukrajini

Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) saopštila je 5. avgusta da je presrela „veliku“ sabotažnu mrežu ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) koja je delovala u najmanje šest oblasti i u kojoj su učestvovala dva ukrajinska vladina zvaničnika.

Prema SBU, mrežu je činilo devet osoba koje su istovremeno uhapšene u Dnjepropetrovskoj, Sumskoj, Zaporožskoj, Kirovogradskoj, Donjeckoj i Odeskoj oblasti.

Jedan od uhapšenih je član Gradskog veća Dnjepra, a drugi je zvaničnik Gradskog veća Južne, grada u Odeskoj oblasti.

Pojedinci o kojima je reč optuženi su da su izviđali lokacije kritične infrastrukture i ukrajinske vojne položaje, a zatim te informacije preneli svojim ruskim kontaktima.

Osumnjičeni su optuženi za izdaju i preti im kazna doživotnog zatvora ako budu osuđeni, saopštila je SBU.

Prema rečima guvernera, fabrika mašina izgorela je nakon napada na Lugansk koji je okupirao Rusiju

Navodni ukrajinski napad na okupirani Lugansk 4. avgusta doveo je do požara u fabrici koja se koristi za popravku i skladištenje ruske vojne opreme, rekao je guverner Artem Lisohor.

Fabrika 100 oštećena je „lošim radom (ruske) protivvazdušne odbrane“, rekao je Lisohor, objavljujući fotografije dima koji se diže iznad objekta.

Lugansk, grad koji je Rusija okupirala od 2014. godine, više puta je napadala Ukrajina tokom rata.

Ruske okupacione vlasti su tvrdile da je u napadu korišćeno 12 zapadnih projektila – za koje se veruje da je to osam američkih ATACMS i četiri britanske projektila Storm Shadov.

„Četiri rakete je oborila protivvazdušna odbrana dok su se približavala gradu“, rekao je za Telegram Leonid Pasečnik, opunomoćenik u oblasti koji je imenovao Rus.

Dok su otpaci koji su padali samo “zapalili suvu travu”, napad je pogodio i skladišta sa rezervoarima goriva i stambene prostore, rekao je Pasečnik.

Potpuni uticaj prijavljenog napada se trenutno utvrđuje.

Kiiv Independent nije mogao odmah da proveri tvrdnje./Kyiv Independent/