Rat u Ukrajini je olakšao SAD da izoluju Kinu na Pacifiku

Godinu dana nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Si Đinpingova podrška Vladimiru Putinu otvorila je vrata SAD i njihovim pacifičkim partnerima da poprave ponekad zategnute veze na štetu Pekinga.

U samo poslednjih nekoliko meseci, Japan se obavezao da će udvostručiti troškove odbrane i kupiti oružje dugog dometa od SAD; Južna Koreja je priznala da je stabilnost u Tajvanskom moreuzu od suštinskog značaja za njenu bezbednost; Filipini su objavili nova prava pristupa američkim bazama i razgovaraju o zajedničkim patrolama u Južnom kineskom moru sa Australijom, Japanom i SAD.

Ovo su možda najveće inicijative, ali daleko od toga da su to jedini događaji zbog kojih je Kina sve više izolovana u sopstvenom dvorištu, jer odbija da osudi invaziju svog moskovskog partnera na suverenu zemlju dok popušta vojni pritisak na samoupravno ostrvo Tajvana.

Analitičari kažu da bi se sve ove stvari verovatno dogodile da nije bilo rata u Ukrajini, ali su rat i kineska podrška Rusiji pomogli da se ovi projekti pokrenu.

Zamislite situaciju Japana, zemlje čiji je ustav posle Drugog svetskog rata ograničen na „snage za samoodbranu“. Sada će od SAD kupiti krstareće rakete dugog dometa Tomahavk, oružje koje bi moglo da dopre duboko u unutrašnjost Kine.

„I lično imam snažan osećaj hitnosti da bi sutrašnja Ukrajina mogla da bude Istočna Azija“, rekao je japanski premijer Fumio Kišida na velikoj odbrambenoj konferenciji u Singapuru prošlog leta.

Kišida je u decembru nastavio sa planom da udvostruči potrošnju na odbranu Tokija dok je nabavio oružje sa dometom daleko izvan japanske teritorije.

„Japanci su svakako primetili situaciju u Ukrajini i osećaju se ranjivijim kao nacija“, rekao je Džon Bredford, viši saradnik na Singapurskoj školi međunarodnih studija S. Rajaratman.

Nacija pred kojom se Japan oseća posebno ranjivom je Kina.

Narodnooslobodilačka vojska godinama širi i modernizuje svoje oružane snage. Peking je u nedelju objavio svoj vojni budžet za 2023. koji će se povećati za 7,2 odsto. To je prvi put u poslednjoj deceniji da je stopa rasta vojnog budžeta povećana tri godine zaredom.

„Oružane snage treba da pojačaju vojnu obuku i pripreme u svim oblastima, razviju nove vojno-strateške smernice, posvete više energije obuci u borbenim uslovima i ulože dobro koordinisane napore za jačanje vojnog rada u svim pravcima i oblastima“, rekao je odlazeći premijer Li Kećijang u vladinom izveštaju o radu.

Vladajuća kineska Komunistička partija godinama vrši pritisak na Tajvan. Ona to ostrvo smatra delom svoje teritorije, iako ga nikada nije kontrolisala, a kineski lider Si je više puta odbijao da isključi upotrebu sile u njenom „ponovnom ujedinjenju” sa kontinentalnom Kinom.

Postoji zabrinutost da bi Kina jednog dana mogla da tretira Tajvan kao što je Rusija tretirala Ukrajinu.

Lideri Tokija rekli su da je mir u Tajvanskom moreuzu od suštinskog značaja za bezbednost Japana. Ovo zapravo nije ništa novo, ali hitnost u Japanu jeste.

“Japan je godinama jačao svoju odbrambenu poziciju. Situacija u Ukrajini je politički olakšala ključni element Kišidine nove Strategije nacionalne bezbednosti, očekivane sledeće korake u tom jačanju”, rekao je Bredford.

U trenutnoj klimi, južnokorejski lideri posmatraju Tajvan iz sličnog ugla.

„Mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu ključni su za mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu i od suštinskog su značaja za bezbednost i prosperitet čitavog regiona“, rekao je državni sekretar Park Jin nedavno za CNN.

U Seulu postoji zabrinutost da bi Južna Koreja, ako američke snage budu uvučene u sukob sa Kinom oko Tajvana, mogla da bude ranjiva u Severnoj Koreji sa nuklearnim oružjem, kaže Kim Džong Un.

To je dovelo do poziva da se Južna Koreja više oslanja na sopstvenu samoodbranu, a neki čak i da zemlja nabavi sopstveno nuklearno oružje.

Seul i Tokio sada bliže sarađuju na pitanjima odbrane, uključujući zajedničke pomorske vežbe sa Sjedinjenim Državama.

Južna Koreja takođe vidi sve veću potražnju za oružjem koje proizvodi, kao što su tenkovi, haubice i borbeni avioni.

Zemlja je potpisala više milijardi dolara vredan ugovor sa Poljskom, zapadnim susedom Ukrajine i članicom NATO alijanse koju predvode SAD, o snabdevanju svim ovim oružjem. A kompanija ih takođe prodaje u regionu.

Prošlog meseca, Korea Aerospace Industries najavila je da će Maleziji prodati 18 svojih lakih borbenih aviona FA-50.

Drugi operater ovog FA-50 su Filipini. Manila je takođe kupac za ratne brodove i obalske patrolne brodove korejske proizvodnje.

A mreža saradnje postaje još komplikovanija.

Filipini su u pregovorima sa SAD, Australijom i Japanom o zajedničkim patrolama u Južnom kineskom moru, gde Kina zauzima ostrva na koja Filipini takođe polažu pravo.

Manila je prošlog meseca pristala da dozvoli Vašingtonu da proširi pristup vojnim objektima na arhipelagu.

Bez obzira na to šta Kina radi u vezi sa ratom u Ukrajini, analitičari kažu da je ona sama mogla biti najveći protivnik Filipina.

Bivši predsednik Rodrigo Duterte nije bio obožavalac Vašingtona i tražio je načine da sarađuje sa Pekingom. Međutim, njegov naslednik, Ferdinand Markos mlađi, pokazao je da je veoma željan da sarađuje sa SAD i njihovim saveznicima, kažu analitičari.

„Teško je za novu Markosovu vladu da opravda prilagođavanje političkim preferencijama Pekinga kada prethodni pokušaji prethodne administracije nisu uzvraćeni“, rekao je Džefri Ordanijel, direktor pomorske bezbednosti na Pacifičkom forumu i docent na Međunarodnom univerzitetu u Tokiju.

„Neprekidno uznemiravanje Pekinga, kao u slučaju da kineska obalska straža (nedavno) zaslepljuje mornare filipinske obalske straže laserom, samo je poslužila za jačanje saveza sa Vašingtonom“, rekao je Blejk Herzinger, nerezidentni saradnik i stručnjak za odbrambenu politiku u Indo-Pacifik na Američkom institutu za preduzetništvo.

Pritisak Kine na Filipine ima reperkusije na drugoj strani Južnog kineskog mora, kažu analitičari.

„Singapur i Vijetnam su postali još prijemčiviji za jače prisustvo SAD u regionu. Oni ne žele da Kina dominira jugoistočnom Azijom“, rekao je Ordanijel.

Ali ukrajinski rat nije pomogao ključnom američkom partnerstvu u Indo-Pacifiku, neformalnoj Quad alijansi koja povezuje SAD, Japan, Australiju i Indiju, kažu analitičari.

Indija, za razliku od ostale tri članice, nije osudila Putinovu invaziju na Ukrajinu.

„Kada su SAD, Australija i Japan pokušali da osude Rusiju u zajedničkoj izjavi, Indija je to odbila… Indija je tvrdila da je četvorka zabrinuta samo za izazove Indo-Pacifika, a pošto Rusija nije u regionu, ovo problem se ne može rešiti“, rekao je Derek Grosman, viši analitičar odbrane u korporaciji RAND.

Ali on je rekao da podela Quad-a zapravo ne umanjuje njegov fokus.

„ Quad je sve o tome kako se nosite sa Kinom“, rekao je Grosman./CNN/