Putinova zatočena deca: Kako Rusija uništava mlade koji se usuđuju da govore

Dovoljan je bio jedan jednostavan video na društvenim mrežama — tinejdžer koji drži tablu sa natpisima „Sloboda za političke zatvorenike“ i „Ja sam protiv Putina“ — da dete postane neprijatelj ruske države.

Arsenij Turbin imao je samo 14 godina kada je osuđen na pet godina zatvora, samo zato što je imao hrabrosti da izrazi svoje mišljenje. Danas, sa 17 godina, on važi za jednog od najmlađih političkih zatvorenika u Rusiji. Režim ga je poslao u kaznenu koloniju u Permu, više od 1.800 kilometara udaljenu od kuće, čime je majci Irini Turbin skoro onemogućeno da ga posećuje.

Arsenij prijavljuje nasilje, psihološki pritisak i pogoršanje fizičkog i mentalnog zdravlja — jasnu sliku sistemskog represije koju Kremlj sprovodi nad svim mladim ljudima koji se usuđuju da mu se suprotstave.

Dokumentarni film DW-a, „Politzek: Glasovi koji prkose Kremlju“, uz podršku aktivistkinje za ljudska prava Ane Karetnikove, otkriva mračnu realnost ruskih pritvorskih centara: izolaciju, ponižavanje, nasilje i strah. Sniman tajno, tokom godinu dana, dokumentarac prikazuje lične priče mladih kažnjenih samo zbog slobodnog izražavanja.

Jedna od glavnih protagonista je umetnica Saša Skocilenko, osuđena na sedam godina zatvora zbog postavljanja antiratnih nalepnica u supermarketima.

Dokumentarac prati i slučaj Olega Orlova, suosnivača organizacije „Memorijal“ i dobitnika Nobelove nagrade za mir, koji je 2024. godine osuđen zbog „klevetanja ruske vojske“.

Uprkos povremenim oslobađanjima tokom razmene zarobljenika, mnogi politički zatvorenici ostaju izolovani. Prema ruskoj organizaciji OVD-Info, u Rusiji je trenutno 1.586 političkih zatvorenika, među njima rediteljka Ženja Berkovih i spisateljica Svetlana Petričuk.

Dokumentarac prikazuje i pozorišnu predstavu „Finist, hrabri sokol“ iz 2021. godine, koja govori o vrbovanju ruskih žena od strane ISIS-a u Siriji. Iako je nagrađena sa dve „Zlatne maske“, glumice su osuđene na po šest godina zatvora zbog „opravdavanja terorizma“, što jasno ilustruje gušenje slobode izražavanja u Putinovoj Rusiji.

„Politzek“ ne prikazuje samo represiju, već i solidarnost: ruski disidenti u inostranstvu šalju pisma i poruke podrške političkim zatvorenicima, podsećajući ih da nisu zaboravljeni. Za mnoge, ova podrška je od životne važnosti — kao u slučaju pijaniste Pavela Kušnera, koji je umro u zatvoru posle štrajka glađu, ali je postao simbol antiratnog otpora.

Poput Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u kaznenoj koloniji 2024. godine, ovi aktivisti ostavljaju snažan trag — glasove nade u zemlji koja kažnjava svakoga ko se usudi da kritikuje vlast./The Geopost/