Putinova iznenadna poseta Kurskoj oblasti Rusije usred optužbi za blokiranje mirovnih pregovora

Predsednik Vladimir Putin iznenada je posetio ruski region Kursk. To je bila njegova prva poseta od proterivanja ukrajinskih trupa koje su okupirale delove regiona od njihove invazije prošle godine.

Na snimku državne televizije prikazan je Putinov sastanak sa nekoliko grupa stanovnika regiona i sa vršiocem dužnosti guvernera regiona, Aleksandrom Hinstejnom, 20. maja.

Ukrajinske trupe su pokrenule invaziju u avgustu prošle godine u smelom napadu koji je očigledno iznenadio Rusiju. Prema Kijevu, u jednom trenutku su kontrolisali oko 1.400 kvadratnih kilometara regiona. Prošlog meseca, Moskva je tvrdila da je potisnula ukrajinske vojnike kako bi okončala invaziju.

Putinova poseta dolazi u vreme kada je optužen za odlaganje mirovnih pregovora o okončanju najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata kako bi dobio što više teritorije i ojačao svoju poziciju za pregovaračkim stolom.

Prošle nedelje, ruski i ukrajinski pregovarači su prvi put posle više od tri godine održali razgovore licem u lice kako bi okončali borbe.

U tom pogledu je postignut mali napredak, što je navelo američkog predsednika Donalda Trampa da 19. maja održi dvočasovni telefonski razgovor sa Putinom, u kojem se Moskva obavezala da će sastaviti memorandum o preduslovima za prekid vatre, što su mnogi analitičari i evropske diplomate videli kao znak oklevanja Kremlja.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je 20. maja Odboru za spoljne poslove Senata da Tramp nije tražio nove sankcije protiv Moskve jer je verovao da će Rusi, ako im prete sankcijama, prestati da razgovaraju i da bi bilo korisno kada bismo mogli da razgovaramo sa njima i dovedemo ih za pregovarački sto.

Evropska unija i Velika Britanija usvojile su sopstvene pakete novih sankcija protiv Rusije 20. maja, a 27 članica EU već planira još jednu „masivnu“ rundu ograničenja.

Kremlj je, sa svoje strane, ponovo negirao da odugovlači proces. Njegov portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima da „svi dinamično rade“ na rešavanju sukoba.

Tramp je okončanje borbi u Ukrajini učinio jednim od svojih glavnih spoljnopolitičkih prioriteta otkako je preuzeo dužnost pre četiri meseca. U martu je Tramp pozvao dve strane da odmah pristanu na 30-dnevno primirje. Od tada je ponavljao ovaj zahtev i izjavio da će sankcionisati svaku zemlju koja podriva primirje.

Dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pristao na predlog Bele kuće, Putin ga je odbio, zahtevajući da Kijev prvo ispuni određene preduslove, kao što su priznavanje ruske aneksije ukrajinske teritorije, demilitarizacija zemlje i održavanje neutralnog statusa.

Nakon telefonskog poziva 19. maja, Tramp je izgleda nagovestio da je spreman da se povuče iz razgovora.

Dok se diplomatske prepirke nastavljaju, obe strane nastavljaju da pucaju jedna na drugu na bojnom polju.

Ruski dronovi su tokom noći napali ukrajinski grad Sumi, uništili civilne zgrade i prekinuli snabdevanje strujom.

Ukrajinska vojska je saopštila da su njeni dronovi napali fabriku poluprovodnika u zapadnoj ruskoj Orelskoj oblasti i uništili dobavljača ruskih proizvođača borbenih aviona i raketa.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin izjavio je 21. maja u podne da je ruska protivvazdušna odbrana oborila tri drona koji su leteli ka prestonici.

Dolazeće dronove su primorale moskovske aerodrome Domodedovo i Žukovski da se privremeno zatvore, saopštila je ruska vazduhoplovna uprava Rosavijacija./Rferl/