Putinov hibridni rat skreće pažnju i resurse Zapada sa Ukrajine

Ako Amerika želi da okonča rat u Ukrajini, prvi korak mora biti sagledavanje sukoba očima Kremlja.

Tenkovi i borbeni avioni ruskog predsednika Vladimira Putina možda nisu toliko moćni, ali su njegova sredstva za hibridno ratovanje dovoljno moćna da iskoriste tenzije širom Evrope, uključujući Gruziju, Moldaviju i zapadni Balkan.

Uprkos slabom vojnom učinku Rusije u Ukrajini, Putin i dalje ima dovoljno alata na raspolaganju da destabilizuje Ukrajinu i skrene pažnju i resurse Zapada sa nje.

Dok je rusko nuklearno oružje vidljivo, moćnik takođe vodi tihi i nevidljivi rat, koristeći energiju, izbeglice i informacije da potkopa Zapad.

Šef ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin optužio je prošle nedelje Zapad da želi da otvori „drugi front“ protiv Moskve u Gruziji.

Ovo dolazi nakon što su ruski zvaničnici bili posebno razočarani što gruzijska vlada nije uspela da izdrži pritisak javnosti i nije uspela da primeni zakon o stranim agentima.

Nakon što je gruzijski parlament usvojio zakon o „transparentnosti stranog mešanja“, zemlju je zahvatio neviđeni izliv besa, što je navelo čak i najapatičnije delove društva da izađu na ulice Tbilisija.

Desetine hiljada demonstranata mahali su zastavama Evropske unije i Gruzije i skandirali „Ne ruskom zakonu“.

Proevropski orijentisani Gruzijci su ljuti jer je predloženi zakon sličan ruskom zakonu o stranim agentima iz 2012. kojim je Putin ciljao na medije i civilno društvo.

Evropski političari su naglasili da bi zakon naštetio izgledima Gruzije za kandidaturu za EU.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Zapad da inscenira još jedan scenario obojene revolucije, dok je šefica državne televizije RT Margarita Simonjan tvrdila da demonstranti žele da otvore drugi front u sukobu sa Rusijom.

Diplomatski nalog Moskve na Tviteru na Krimu otišao je toliko daleko da je zapretio Gruziji novim ratom.

Svaka politička odluka da se Gruzija izoluje od Zapada bila bi pobeda Rusije, jer bi ionako komplikovana bezbednosna situacija u Tbilisiju postala još krhkija.

Putin je takođe bacio oko na Moldaviju. Ministarstvo odbrane Rusije je krajem februara optužilo Ukrajinu da planira oružanu provokaciju u Pridnjestrovlju (deo Moldavije koji je Rusija „inspirisala“ da proglasi nezavisnost pre dve decenije); Predsednica Maja Sandu rekla je da Moskva planira da zbaci vladu i osujeti aspiracije Moldavije za članstvo u EU.

Moldavija je prošle godine postigla izuzetan uspeh kada je dobila status kandidata za članstvo u EU. Kremlj vidi proevropsku vladu Moldavije kao pretnju svom regionalnom uticaju.

Sanduova izjava je otkrila niz akata sabotaže za koje se Rusija nadala da će izvršiti.

U martu, desetine ljudi izašle su na ulice da se pridruže protestima koje je organizovao proruski opozicioni političar Ilan Šor.

Kremlj je iskoristio pritužbe koje su se pogoršale otkako je vlada odlučila da smanji isporuke ruske energije.

Ovakvi incidenti podsećaju na Gruziju i Ukrajinu – gde je Rusija takođe koristila lokalne aktere da izazove haos i destabilizaciju.

Zapadni Balkan je još jedna arena za igre Moskve, a Putin je koristio sličan priručnik.

Kosovska predsednica je otkrila da Rusija koristi plaćenike iz zloglasne Vagnerove grupe i srpskih paravojnih grupa da bi napravila haos na Kosovu i eventualno zauzela teritorije.

Dok Srbija i Kosovo vode pregovore o normalizaciji koje predvode SAD i EU, proruske nacionalističke grupe u Srbiji organizuju proteste optužujući rukovodstvo zemlje da je u procesu formalnog priznavanja Kosova.

Putin je u Srbiji zadržao visok nivo uticaja kroz institucije kao što su Srpska pravoslavna crkva i mediji. U Beogradu već nekoliko godina radi informativni kanal Sputnjik; Moskva je nedavno otvorila i državni medijski kanal RT.

U Bosni, Rusija je pojačala secesionističku retoriku pro-kremljskog lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, koji je najavio planove za donošenje zakona o stranim agentima.

U Crnoj Gori, Rusija je iskoristila Srpsku pravoslavnu crkvu da podstakne nestabilnost polarizujući zemlju i podrivavši NATO, ciljajući na Srbe.

Kako gubici Rusije u Ukrajini nastavljaju da rastu, Kremlj će nastaviti da koristi asimetrična sredstva da izazove i odvrati pažnju Zapada, a Gruzija, Moldavija i Zapadni Balkan predstavljaju još jedno bojno polje.

Dok je veliki deo američke pažnje usmeren na operativni razvoj na terenu, ruska vojna doktrina se oslanja na hibridno ratovanje da bi ostvarila svoje političke i vojne ciljeve.

Tek kada Zapad to shvati, može početi da razvija efikasne kontramere za suprotstavljanje Kremlju i njegovim geopolitičkim ambicijama./NYP/

https://nypost.com/2023/04/09/putins-hybrid-warfare-diverts-western-attention-and-resources-from-ukraine/