Putin zarađuje dodatnih milijardu evra za svoj vojni budžet preko rupe u bugarskim sankcijama

Kremlj je prikupio dodatnih milijardu evra za svoje ratne napore ove godine nakon što je najveća ruska privatna naftna kompanija iskoristila rupe u pravilima EU o sankcijama – uz pomoć Bugarske.

Bugarska je iskoristila jedinstveno izuzeće od zabrane EU za rusku naftu, dozvoljavajući milionima barela ruske nafte da uđu u lokalnu rafineriju u ruskom vlasništvu, koja je zatim izvozila različita rafinisana goriva u inostranstvo, uključujući i zemlje EU. Ovo proizilazi iz istrage nevladine organizacije Global Witness, istraživačkih centara Centra za proučavanje demokratije (CSD) i Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), kao i nezavisnog izveštavanja POLITICO-a.

Ovu rupu – koja, prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, daje Moskvi dovoljno prihoda da finansira svoje Vagnerove plaćeničke snage za godinu dana – ima vlasnika rafinerije, Lukoil, prema tajnoj analizi pripremljenoj za bugarski parlament i koju je video POLITICO, doneo je u skoro 500 miliona evra dobiti od stupanja na snagu izuzeća 5. februara.

Prema stručnjacima za sankcije, čini se da ovo ne predstavlja direktno kršenje sankcija, a i Bugarska i Lukoil kažu da je bezopasno. Ipak, zemlje EU i bugarski zakonodavci sada pozivaju Brisel da pooštri pravila kojima se zemlji daje poseban tretman dok Evropska komisija priprema svoj 12. paket sankcija Rusiji, koji bi trebalo da bude predstavljen narednih dana.

„Bar bi trebalo pooštriti sankcije i izuzeća“, rekao je Delian Dobrev, predsednik odbora za energetiku u bugarskom parlamentu. „Međutim, bilo bi najbolje da se ovo izuzeće jednostavno ukine.

Ovo pitanje takođe baca novo svetlo na poteškoće EU u formulisanju efikasnih sankcija Moskvi nakon njene invazije na Ukrajinu, pošto je primena na terenu i dalje neujednačena, dok je labav pravni jezik otvorio mogućnosti za eksploataciju.

“Režim sankcija je toliko sličan švajcarskom siru da, uvek tri meseca zaostajemo za Rusima u svemu što radimo“, rekao je diplomata EU koji je, kao i drugi, želeo da ostane anoniman.

Iskoristi priliku

Kada su se zemlje EU u junu prošle godine, nakon višenedeljnih pregovora, dogovorile da zabrane uvoz ruske sirove nafte morskim putem, Bugarska je dobila „posebno izuzeće“ do kraja 2024. zbog svog „geografskog položaja“.

Balkanska zemlja u velikoj meri zavisi od rafinerije Lukoil u Burgasu na obali Crnog mora, koja snabdeva 80 odsto bugarskih potreba za dizelom i benzinom i čini desetinu ekonomske proizvodnje zemlje – činjenica koja toj kompaniji sa sedištem u Moskvi daje značajan politički uticaj u zemlji.

Međutim, nakon što je bugarska privremena vlada nagovestila da će nastaviti da prodaje naftne derivate ruskog porekla u EU, Evropska komisija u Briselu je zabranila Sofiji da to čini od 5. februara, rekavši da je ta mera „isključivo da se osigura bezbednost snabdevanje [zemlje]. zemlja]”.

Prema propisima EU o sankcijama, Bugarskoj nije dozvoljeno da prodaje naftne derivate u inostranstvu. Ali postoji kvaka: Sofija može da odobri izvoz ako su ti proizvodi „isključivo“ namenjeni Ukrajini ili „ne mogu da se skladište u Bugarskoj zbog ekoloških i bezbednosnih rizika“, sve dok njihova „prodaja, isporuka, transfer ili izvoz nisu dozvoljeni. “ služi za zaobilaženje sankcija.

Portparol komisije je za POLITICO rekao samo da se ovi rizici po životnu sredinu “odnose na specifičan sastav rafinisanih proizvoda”, uključujući moguće požare i eksplozije, ali da se ne odnose na kapacitet skladištenja.

Putem ovih izuzeća, Bugarska je verovatno izvezla skoro 3 miliona barela naftnih derivata ruskog porekla samo morem od marta do jula ove godine – što je ekvivalentno otprilike jednom od pet barela sirove nafte koja stiže u Burgas i potom se prerađuje u rafineriji, prema na analizu podataka o otpremi iz kompanije za istraživanje tržišta Kpler pokazuje.

Bugarski ministar finansija Asen Vasilev rekao je za POLITICO da je to zato što je rafinerija imala samo 10 dana skladišnog kapaciteta, dodajući da bi oslobađanje od vladinih sankcija moglo doneti do 250 miliona evra poreza ove godine.

„Ne osećamo se odgovornim“ za Lukoilov izvoz i prihode za Kremlj, rekao je on. „Izuzeće se odnosi ne samo na pomoć Bugarskoj, već i na osiguranje da rafinerija radi.

Ipak, vladina statistika pokazuje da Lukoilovi lokalni rezervoari za skladištenje imaju kapacitet koji je otprilike jednak tromesečnim potrebama Bugarske za naftom, prema Martinu Vladimirovu, direktoru energetskog i klimatskog programa u CSD-u, “što čini malo verovatnom potrebu za izvozom naftnih derivata iz ekoloških razloga”.

Moguće je da su goriva koja se izvoze iz Burgasa direktan reeksport gotovih goriva koja stižu u rafineriju ili potiču iz manjih bugarskih rafinerija. Ali veliki tržišni udeo Lukoila i blizina Burgasa čine to malo verovatnim, rekao je on.

„Bez obzira da li Burgas na kraju prekrši slovo embarga EU na rusku naftu ili ne, njegove akcije potkopavaju duh zabrane“, rekao je Kris Lambin, šef istraživanja podataka u Global Witnessu.

Čak i ako nijedan od rafinisanih proizvoda koji napuštaju Bugarsku ne dolazi iz Rusije, Kremlj je zaradio mnogo novca samo time što je mogao da nastavi da snabdeva sirovu naftu Bugarskoj. Moskva je od 5. februara do 31. oktobra ove godine od ovakvih isporuka zaradila 983 miliona evra. Ovo je prema proračunima Global Vitness-a zasnovanim na uvozu ruske sirove nafte, globalnim cenama nafte i proseku poreza koji se obično naplaćuju na proizvodnju i izvoz nafte iz Rusije.

U saopštenju, Lukoil je za POLITICO rekao da je “u skladu sa svim zakonima EU i Bugarske” i tvrdi da će poštovanje kvota [naftnih izuzeća] takođe strogo kontrolisati bugarske carinske vlasti.

Provlačenje kroz pukotine

To nije jedina rupa u zakonu.

Bugarskoj je zabranjeno da izvozi naftne derivate ruskog porekla u zemlje EU ukoliko ne odu u Ukrajinu. Međutim, postoji nejasnoća u pogledu toga šta predstavlja „prodaju, isporuku, prenos ili izvoz“ proizvoda.

Primer za to je nedavno putovanje tankerom iz Bugarske. Nakon pristajanja u Burgas 8. avgusta i utovara sa 265.000 barela mazuta sa visokim sadržajem sumpora u luci, brod je krenuo na 15-dnevno putovanje pre nego što je istovario svoj teret u holandskoj luci Roterdam, navodi Kpler.

Pre toga, Burgas 21 dan nije dobijao nijednu nerusku sirovu naftu, ali je uvezao četiri pošiljke ruske sirove nafte, što znači da je gorivo na Seaekpress-u verovatno delom dolazilo iz ruske sirove nafte. Problem: To je skoro nemoguće dokazati.

„Ovo putovanje… otkriva značajnu rupu u sankcijama“, rekao je Isak Levi, koji vodi CREA-in tim za Evropu-Rusija i analizu energije.

Drugi primer je putovanje od ranije ove godine. Tanker u Burgasu je 5. marta natovaren sa 136.000 barela nafte – nusproizvoda procesa rafinacije – pre nego što je krenuo u malteške vode. Tamo je teret prebačen na drugi brod pre nego što je konačno sleteo na Bahame. Teret je verovatno došao iz Rusije, pošto je Burgas dobijao rusku sirovu naftu tek šest meseci.

Komisija je objasnila da bi se i istovar tereta u luci i transfer sa broda na brod, kao u ova dva slučaja, mogli smatrati izvozom – i samim tim teoretski kršenjem sankcija EU – ali da im je potrebno više informacija o tačnom scenarija kako bi se izvršila preciznija procena.

Međutim, dobijanje ovih informacija moglo bi biti teško s obzirom na to kako Brisel utvrđuje poštovanje izuzeća od sankcija.

Prema svojim pravilima, izvršna vlast EU ne gleda podatke o izvozu na mesečnom nivou, već tokom cele godine kada proverava poštovanje sankcija. To znači da bi rafinerija Lukoil mogla da izvozi proizvode napravljene od ruske sirove nafte mesecima pre nego što poveća uvoz iz neruskih zemalja krajem godine. Ako Brisel tada pogleda zbirne podatke, bilo bi gotovo nemoguće utvrditi odakle je prvobitno dolazio izvoz rafinerije.

Portparol komisije je rekao da se samo ovaj “sistem do sada činio dovoljnim”.

Zaustavljanje toka

Ove neizvesnosti dovode do poziva da se zatvore rupe u bugarskom izuzeću.

„Ako je svrha izuzeća bila da se obezbedi opstanak bugarskog stanovništva i imamo dokaze da se nafta ponovo izvozi i koristi u druge svrhe, onda smo propali“, rekao je drugi diplomata EU.

„U ratu se ništa nije promenilo, tako da treba pooštriti sankcije i tražiti od Komisije da prati efektivnu implementaciju prethodno dogovorenih paketa“, dodaju.

Ovo dolazi nakon što je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen u subotu objavila da će izvršna vlast EU ove nedelje objaviti svoj dvanaesti paket sankcija. Diplomate tri zemlje EU složile su se da Komisija pre ovog predloga treba da razmotri bugarsko izuzeće.

Ovo pitanje takođe izaziva previranja u bugarskoj unutrašnjoj politici. Posle žestokih političkih sporova, Sofija je prošlog meseca pristala da okonča izuzeće dva meseca ranije, u oktobru sledeće godine, uprkos tome što su neki pozivali na mnogo raniji kraj.

Bugarski ministar finansija Vasilev rekao je za POLITICO da je produženi raspored neophodan jer su rafineriji potrebna “logistička poboljšanja” da bi smanjila kupovinu ruske sirove nafte i povećala uvoz sirove nafte iz zemalja van crnomorskog regiona. Ipak, podaci Kplera pokazuju da je Burgas od 2020. primao pošiljke sirove nafte iz zemalja uključujući Irak, Libiju, Egipat i Hrvatsku.

Iako bugarska vlada tvrdi da je poseban status neophodan za bugarske potrošače, Dobrev, predsednik Odbora za energetiku, čija stranka zajedno sa Vasiljevom strankom kontroliše vladu, rekao je da to nema “… smisla” jer cene goriva u poređenju sa drugim To se nije dopalo zemljama EU.

Suprotno tvrdnjama ministra finansija, rafinerija može da preradi velike količine neruske sirove nafte, rekao je Dobrev, navodeći da je manje od polovine nafte koju je rafinerija dobila 2021. godine došla iz Moskve, u poređenju sa 90 odsto koliko je primljeno od početkom godine došao iz Rusije.

U svom saopštenju, Lukoil je obećao da će ispuniti rok koji je Bugarska postavila u oktobru. Kompanija je navela da „radi na prelasku na preradu neruske sirove nafte od prvog dana izuzeća i preusklađivanju svojih proizvodnih procesa i logistike u svetlu turbulentnih uslova na globalnom tržištu nafte“.

Ovo pitanje takođe stavlja pod lupu efikasnost sankcija EU protiv Rusije, skoro dve godine nakon invazije Moskve na Kijev velikih razmera.

Prema rečima Martena van den Endea, šefa belgijskog neprofitnog društva za sankcije i kontrolu izvoza, to je delom zato što je komplikovano naterati 27 zemalja da podrže bilo koji paket sankcija, koji mora biti usvojen jednoglasno.

„Rezultat procesa kompromisa u ovom slučaju je izuzeće sa značajnim obimom i fleksibilnošću u primeni“, rekao je on.

„Sankcije su veoma propusne i posebno su napisane kako bi Bugarskoj ili drugim zemljama dale što je moguće više fleksibilnosti kako ne bi morale da se oslanjaju na to da nemaju sirovu naftu za preradu“, rekao je Viktor Katona, viši analitičar sirove nafte u Kpleru.

Drugi problem proizilazi iz složenosti samih sankcija.

Trgovac rafinisanim gorivima, koji je dobio anonimnost jer nije bio ovlašćen da govori javno, rekao je da “nije svestan” da treba da bude oprezan kada trguje naftnim derivatima iz Bugarske u Evropu.

„Niko nije ukazao da se ova nafta zapravo ne može plasirati na tržište, bar ne za Evropljane“, rekao je on i dodao da je rizik za manje trgovinske kompanije sa ograničenim pravnim odeljenjima da nenamerno krše sankcije „prilično visok“.

Sprovođenje takođe ostaje očigledan problem.

U izveštaju koji je Evropski parlament naručio prošlog meseca utvrđeno je da „mozaik praksi primene i sprovođenja širom EU“ dovodi do „konfuzije i međusobnog nerazumevanja“, kao i „nedoslednosti u pravnom tumačenju ključnih sankcija država članica“.

To je evidentno i u slučaju Bugarske. Zakoni o sankcijama EU zahtevali su od Sofije da podnese izveštaj o usklađenosti Komisiji šest meseci nakon što je derogacija stupila na snagu. Komisija je odbila da komentariše svoje razgovore sa Bugarskom.

Upitan o tankeru koji je u avgustu plovio iz Bugarske u Holandiju i o široj posvećenosti vlade da obavesti Komisiju svaki put kada odobri isporuku goriva ruskog porekla u treće zemlje, Vasilev je izrazio iznenađenje.

„Ovo je prvi put da čujem za to“, rekao je.

politico.eu