Putin se suočava sa porazom u informacionom ratu

Dok se svet priprema za obeležavanje Međunarodnog dana sećanja na Holokaust 27.januara, Evropska unija je optužila Rusiju da “gazi sećanje” na šest miliona Jevreja koji su umrli tokom Holokausta. Ovaj ukor dolazi nakon kontroverznih nedavnih kontroverznih komentara ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, koji je uporedio podršku Zapada Ukrajini sa nacističkim genocidom nad evropskim jevrejstvom.

U govoru 18. januara, Lavrov je tvrdio da koalicija zapadnih zemalja predvođena SAD ide stopama Napoleona i Hitlera sa ciljem da slomi Rusiju. „Oni vode rat protiv naše zemlje sa istim ciljem: konačnim rešenjem ruskog pitanja“, rekao je on, direktno pozivajući se na Hitlerovo zloglasno „konačno rešenje“ jevrejskog pitanja.

Lavrovljevo poređenje sa holokaustom naišlo je na široku međunarodnu kritiku. U oštroj izjavi, šef spoljnopolitičkog resora EU Žozep Borrel rekao je da su komentari njegovog ruskog kolege “potpuno neprimereni, bez poštovanja i gaze sećanje na šest miliona jevrejskog naroda i drugih žrtava koje su sistematski ubijane tokom Holokausta”. Manipulacija istinom ruskog režima da opravda svoj ilegalni agresivni rat protiv Ukrajine dostigla je još jednu neprihvatljivu i prezirnu nisku tačku”.

Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je Lavrovljeve izjave “neprihvatljivim”, dok su francuske diplomate rekle da je pokušaj ruskog ministra spoljnih poslova da uporedi međunarodno protivljenje invaziji na Ukrajinu sa holokaustom “nečuven i sramotan”. U međuvremenu, britanski ministar spoljnih poslova James Cleverly nazvao je Lavrovljeve komentare “gnusnim”, napominjući: “Rusija nije žrtva. Rusija je agresor”.

U SAD je predstavnik nacionalne bezbednosti John Kirby izrazio negodovanje zbog Lavrovljevog pokušaja da povuče paralele između nacističkog genocida i odgovora na ruski napad na Ukrajinu. “Kako se usuđuje da uporedi bilo šta sa holokaustom, a kamoli rat koji su započeli”, rekao je novinarima u Beloj kući. “Gotovo je toliko apsurdno da na to ne vredi reagovati, osim zaista uvredljivog načina na koji je pokušao da nas predstavi u terminima Hitlera i Holokausta.”

Ovo nije bio prvi Flert Lavrova sa antisemitskim istorijskim izobličenjem. Tokom govora na italijanskoj televiziji u proleće 2022.godine, glavni diplomata Rusije izazvao je negodovanje ponavljajući zloglasnu antisemitsku frazu da je Hitler bio Jevrejin. Na pitanje zašto Rusija insistira da se Ukrajina naziva “nacističkom državom”, uprkos činjenici da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski Jevrejin, Lavrov je odgovorio da je nacistički lider Adolf Hitler “takođe imao jevrejsku krv”.

Posledice Lavrovovog javnog uranjanja u bedni svet antisemitskih teorija zavere bile su predvidljivo ozbiljne. Posle hora međunarodnih osuda predvođenih Izraelom, Vladimir Putin je na kraju bio primoran da interveniše. Početkom maja, ruski diktator pozvao je izraelskog premijera da se lično izvini u ime svog ministra spoljnih poslova.

Međunarodna reakcija na Lavrovljeve propuste ilustruje ograničenja propagandnih tema koje je Moskva osmislila kako bi opravdala invaziju na Ukrajinu. Iako je zarobljena publika u Rusiji bila u velikoj meri uverena pokušajima da se za ratne napore okrive “ukrajinski nacisti” i “rusofobski Zapad”, ovi neutemeljeni argumenti pokazali su se daleko manje ubedljivim na međunarodnom nivou i poslužili su daljem podrivanju opadajućeg autoriteta Kremlja.

Pokušaji Rusije da Ukrajince prikaže kao naciste nisu ništa novo i sežu u sovjetsku ratnu propagandu. Ovu taktiku je poslednjih godina oduševljeno oživeo Kremlj kako bi dehumanizovao Ukrajince i legitimisao pokušaje uništavanja ukrajinske nezavisnosti. Ovo dobro funkcioniše u savremenoj Rusiji, gde Putinov režim neguje kultno poštovanje uloge Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, što uključuje demonizaciju svih protivnika kao “fašista”. Međutim, nedostatak bilo kakvih činjeničnih dokaza koji bi podržali ove otrovne tvrdnje izazvao je dubok skepticizam kod spoljnih posmatrača.

Kao što je i sam Lavrov otkrio tokom prošlogodišnjeg katastrofalnog italijanskog TV intervjua, većina ljudi koji žive izvan zagušujućih granica propagandnog mehura Kremlja smatra da je izbor ukrajinskog jevrejskog predsednika Volodimira Zelenskog koji govori ruski jezik ubedljiv dokaz da je Ukrajina sve samo ne nacistička država. Isto tako, konzistentan neuspeh ukrajinskih krajnje desničarskih stranaka da obezbede više od dva odsto glasova na nacionalnim listićima izvrgava ruglu celokupan narativ Moskve o “nacističkoj Ukrajini”. U jedanaest meseci od početka potpune invazije na Ukrajinu, Rusija još uvek nije identifikovala nijednog od “nacista” za koje tvrdi da se bore ili definišu šta tačno znači navedeni ratni cilj “denacifikacije” u praksi.

Lavrovove grozne tvrdnje o antiruskim zaverama pate od sličnih problema. Iako je domaća publika u Rusiji decenijama bila uslovljena da svoju zemlju vidi kao nevinu žrtvu iracionalne zapadne rusofobije, u širem svetu postoji sve veći konsenzus da međunarodna zajednica zapravo presporo reaguje na rastuće pretnje Putinove Rusije.

Daleko od težnje ka uništavanju Rusije, Zapad je odgovorio na agresivne ratove Moskve u Gruziji i Ukrajini nizom pogrešnih resetovanja i beskrajnom politikom smirivanja. Zaista, tek kada je Putin pokrenuo najveći evropski sukob od Drugog svetskog rata prošlog februara, zapadni lideri su konačno i nevoljno priznali potrebu da se suprotstave Kremlju. Čak i sada, kako se ruska invazija približava jednogodišnjici, debatom oko podrške Zapada Ukrajini i dalje dominira preterana opreznost i iscrpljujuća želja da se izbegne eskalacija. To, očigledno, nisu akcije međunarodne koalicije koja traži „konačno rešenje ruskog pitanja“, kako Lavrov tako apsurdno tvrdi.

Još uvek je prerano za Ukrajinu da proglasi pobedu u informativnom ratu. Ruski narativi dezinformacija i dalje odjekuju u širokim krugovima zapadnog društva, istovremeno privlačeći široko rasprostranjeno antizapadno raspoloženje u većem delu Azije, Afrike i Južne Amerike. Ipak, univerzalna averzija prema nedavnim Lavrovim izjavama o Holokaustu pravovremeni je podsetnik na sve nepremostiviji ponor koji razdvaja alternativnu stvarnost Rusije od stvarnog sveta.

Prošlo je skoro godinu dana od početka potpune invazije na Ukrajinu, ali samo nekolicina drugih odmetničkih država i dalje je spremna da podrži Rusiju na svetskoj sceni, jer međunarodna publika odbacuje Kremljeve tvrdnje o fantomskim fašistima i antiruskim zaverama. Umesto toga, sve je veće priznanje da je rat u Ukrajini čin neskrivene carske agresije koja preti da destabilizuje ceo svet.

Ruski napad na Ukrajinu izgrađen je na neviđenoj mreži obmane i izobličenja. Kako ova laž gubi snagu i stvarnost Putinovog programa genocida postaje nemoguća za ignorisanje, formira se konsenzus da će se rat u Ukrajini završiti tek kada Rusija bude odlučno poražena./Atlantic Council/