Putin se oslanja na svoje prijatelje na Balkanu da pomognu u održavanju svog krvavog rata u Ukrajini

Piše Majkl Kolborn

Ujedinjeni u osećaju žrtve, Rusija ima saveznika u ekstremno desnim srpskim grupama. Zapad ih potcenjuje kao svoju opasnost

Radim na veb lokaciji za istraživačko novinarstvo Bellingcat, gde vodim naš projekat koristeći metode istraživanja otvorenog koda za praćenje krajnje desnice širom centralne i istočne Evrope. Na Balkanu vidimo kako krajnje desničarske rubove Srbije podstiču rusku krvavu invaziju na Ukrajinu. Ove grupe ne samo da pomažu u raspirivanju vatre u podršci ruskom ratu; oni takođe dobijaju rusku pomoć da proguraju svoju opasnu agendu u ionako nestabilnom delu Evrope.

Kako se ruski rat u Ukrajini odugovlači, Kremlj na svojoj strani ima neke od najproblematičnijih i najopasnijih krajnje desnih snaga na Balkanu. U aprilu 2022, hiljade Srba izašlo je na ulice Beograda da protestuje protiv podrške njihove vlade suspenziji Rusije iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija zbog njene invazije na Ukrajinu. Na mitingu, demonstranti su mahali ruskim i srpskim zastavama i uzvikivali parole poput: „Srbi i Rusi – braća zauvek!“

Protest u srpskoj prestonici organizovali su ekstremno desničarska grupa Narodna patrola i njen lider Damnjan Knežević, koji je organizovao i nekoliko drugih proruskih skupova. Samo nekoliko nedelja kasnije, Knežević i još jedan vođa Narodne patrole otputovali su iz Srbije u Rusiju. Tamo su proveli nedelju dana, na poziv nekoliko ruskih medijskih organizacija – uključujući i jednu koju vodi ozloglašeni Putinov saradnik Jevgenij Prigožin.

Mnogi Srbi veruju da je Rusija dugo delovala kao zaštitnik Srbije i njenih interesa; dve zemlje dele slovenske korene, a ljudi u Rusiji i Srbiji osećaju da ih je zapad demonizovao. Knežević je tvrdio da je Rusija, zajedno sa Srbijom u jugoslovenskim ratovima 1990-ih, nepravedno predstavljena kao agresor kada samo pokušavaju da zaštite svoju etničku braću. Knežević i njegovi prijatelji preplavili su društvene mreže proruskim opomenama. Oni su sebe naslikali kao najodanije branioce Srba od svih mogućih spoljnih pretnji. Ovo se proteže i na odbranu onih koji, smatraju da, takođe brane srpski narod; zbog toga je jedan regionalni analitičar izjavio da srbijanska krajnja desnica pruža „najstalniju i najintenzivniju podršku“ ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Ova podrška uključuje više od samo reči ili skupova. U maju ove godine, mala neofašistička grupa Srpska akcija postavila je video na svoj Jutjub kanal u kojem dokumentuje posetu Sankt Peterburgu koju su imali nekoliko meseci ranije. Nekoliko pripadnika Srpske akcije otputovalo je tamo na poziv Ruskog carskog pokreta (RIM), koji je zvanično proglašen terorističkom grupom u SAD i Kanadi. Na snimku, lider RIM-a, Denis Gariev, puca iz pištolja i hvali se da podučava skoro 1.000 Rusa godišnje u centru za obuku pokreta.

Dan nakon što je Srpska akcija objavila taj snimak, Knežević se pojavio na konferenciji za novinare u Sankt Peterburgu. Sa njim je bio i Aleksandar Lisov, šef „srpsko-ruskog kulturno-informativnog centra” optužen za pretnje antiputinovskim Rusima koji žive u Srbiji, kao i aktivista Mlade garde, omladinskog krila Putinove političke partije Jedinstvena Rusija.

Interesovalo me nije toliko šta je Knežević rekao na ovoj konferenciji za novinare, već gde se ona odvijala – pres centar Patriot Media Group, medijskog konglomerata čiji upravni odbor vodi Prigožin. Patriot Media Group je bila jedna od tri medijske organizacije za koje je Narodna patrola tvrdila da ih je pozvala u Rusiju (druge su uključivale zloglasni ruski državni medij RT – za koji je Knežević dao studijski intervju – i prokremljanski tabloid Komsomolskaja pravda).

Prigožin je čovek koga u Bellingcatu, nažalost, dobro poznajemo. On je bivši osuđenik i Putinov poverenik koji je predmet američkim sankcijama i traži ga FBI zbog njegove navodne uloge u ruskom mešanju u izbore 2016. On je zaradio milijarde dolara od ruskih državnih ugovora i navodno kontroliše Vagner, privatnu vojnu kompaniju povezanu sa brojnim navodnim ratnim zločinima u Africi i Ukrajini.

Bila bi greška ignorisati odnose srpske krajnje desnice i Rusije kao besmislene ili nedostojne dalje pažnje. Organizacije za ljudska prava upozorile su ranije ove godine da je ekstremizam krajnje desnice u Srbiji u porastu; Evroprajd, međunarodni LGBT događaj koji bi trebalo da se održi u Beogradu ovog meseca, suočio se sa nizom nasilnih pretnji krajnje desnice, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će biti otkazan. U susjednoj Bosni i Hercegovini, u kojoj nacionalističke tenzije prijete da razdvoje zemlju, u oktobru su izbori.

Crna Gora, koja se od Srbije odvojila 2006. godine, uskoro bi takođe mogla imati nove izbore. Zemlju i dalje muče sporovi oko njenog nacionalnog identiteta, između Crnogoraca koji su više nastrojeni za nezavisnost i samoidentifikovanih Srba koji žele bliže odnose sa susednom Srbijom. Tenzije sa Kosovom, koje je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine i u kojem živi mala srpska manjina, i dalje su najveća žarišta u regionu. Tajming je, nažalost, taman za krajnju desnicu Srbije da izazove nevolje ako to želi – a imaju prijatelje u Rusiji da im pomognu.

A Rusija je već počela da pomaže. Dokumentarac na engleskom jeziku koji je nedavno emitovan na RT-u dao je platformu Kneževiću i drugim srpskim ekstremno desničarskim ličnostima da neosporno iznesu svoje stavove. „Kao što Rusija oslobađa ruski svet denacifikacijom i demilitarizacijom“, kaže Miša Vacić, ličnost krajnje desnice za koju se dugo tvrdi da je povezana sa Vučićem i njegovom vladajućom Srpskom naprednom strankom, „i mi Srbi imamo pravo, kroz specijalne operacije, da stvorimo svoj srpski svet“.

Ignorišemo krajnju desnicu na Balkanu kao našu opasnost. Njihove ideologije su zasnovane na istim ogorčenjima i pritužbama koje su izazvale ratove za raspad Jugoslavije 1990-ih, ali su sada našli više ljudi širom sveta, uključujući Rusiju, spremnih da ih ohrabre i podrže. Ne bi bilo prvi put – američki Stejt department je u nedavno deklasifikovanoj depeši tvrdio da je Rusija potrošila 300 miliona dolara od 2014. kako bi pokušala da utiče na političare i druge širom sveta, uključujući i Balkan. Rusija možda nije zapalila ovaj požar, ali je više nego srećna što može da pomogne u njegovom potpirivanju.

Majkl Kolborn je novinar i istraživač na veb lokaciji za istraživačko novinarstvo Bellingcat. On vodi Bellingcat Monitoring, projekat koji istražuje i analizira krajnju desnicu u centralnoj i istočnoj Evropi.