Putin podiže svoje nuklearne pretnje na novi nivo, ali saveznici Ukrajine i dalje nisu impresionirani

Lideri i analitičari su u sredu doveli u sumnju da je promena ruske nuklearne doktrine nešto više od novog i intenzivnijeg pokušaja da se odvrati Zapad.

Ako se Kremlj nadao da će uplašiti svoje zapadne neprijatelje spuštanjem granice upotrebe nuklearnog oružja, možda bi u sredu bio razočaran.

Činilo se da proširena nuklearna doktrina ruskog predsednika Vladimira Putina predstavlja slabo prikrivenu pretnju Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima zbog njihove povećane podrške Ukrajini.

Ažurirani dokument uključuje promenu koja omogućava Moskvi da pokrene nuklearni napad ako je napadne nenuklearna zemlja, kao što je Ukrajina, koju podržava nuklearna država kao što su Sjedinjene Države. Zvanično je usvojen istog dana kada je Kijev rasporedio svoje prve rakete dugog dometa ATACMS koje je isporučio SAD protiv Rusije.

Iako verovatnoća da će Putin upotrebiti razorno nuklearno oružje u svom ratu sa Ukrajinom nikada nije nula, i lideri i analitičari sumnjaju da ova promena predstavlja nešto više od novog i intenzivnijeg pokušaja da se odvrati Zapad.

Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je za En-Bi-Si da ne vidi znakove da se Moskva sprema da upotrebi nuklearno oružje.

„Ne vidim nikakvu promenu u poziciji njihovih strateških snaga i mi ćemo nastaviti da budemo oprezni u tom pogledu“, rekao je on 1.000. dana od invazije Kremlja na susednu zemlju u punom obimu.

„Prilično je zveckao nuklearnom sabljom, a to je opasno ponašanje“, rekao je Ostin o Putinu.

U javnosti se činilo da su saveznici Kijeva u Evropi jednako nepokolebljivi kao i Vašington.

Britanski premijer Kir Starmer rekao je u utorak na konferenciji za novinare u Brazilu da nas „neodgovorna retorika Rusije… neće odvratiti od naše podrške Ukrajini“. Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro odbacio je Putinovu odluku kao „retoriku“, dodajući da „nećemo dozvoliti da budemo zastrašeni“. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel takođe je osudio Putinovu pretnju nuklearnom eskalacijom kao „potpuno neodgovornu”.

Kremlj je izgledao željan da poigra ideju o rastu tenzija.

Portparol za štampu Dmitrij Peskov rekao je u sredu državnoj novinskoj agenciji Tas da specijalna telefonska linija za smirivanje krize između Kremlja i Bele kuće trenutno ne funkcioniše.

Ali iza ovih komentara zapadnih zvaničnika krije se osećaj da promena ruske nuklearne doktrine predstavlja više propagandno oruđe, podržano moćnim arsenalom, ali oslabljeno njegovom stalnom upotrebom, nego dramatičnu promenu u planovima Moskve, rekli su stručnjaci za En-Bi-Si njuz.

„Potez Rusije će se uklopiti u kampanju njenih pristalica na Zapadu da prikažu ublažavanje ograničenja na ATACMS napade na Rusiju kao opasnu eskalaciju“, rekao je Kir Džajls, viši konsultant u londonskom programu Russia and Eurasia Tanks Chatham House.

„Sa malo posla u praksi, Rusija pribegava pretnjama na papiru kako bi potkopala rešenost odlazeće Bajdenove administracije. „To je razumljivo – direktne i indirektne nuklearne pretnje bile su toliko efikasne u prošlosti u odvraćanju Bajdena da u potpunosti podrži Ukrajinu da bi bilo razočaravajuće za Moskvu da ovaj najnoviji potez nije napravio razliku“, rekao je Giles za En-Bi-Si njuz.

Sukob Bajdenove administracije da dozvoli Kijevu da koristi američko oružje dugog dometa za ograničene napade unutar Rusije došao je nakon višemesečnih molbi Ukrajine i upozorenja Moskve o strašnim posledicama.

Zastrašivanje je dugo bilo omiljeno oruđe Kremlja u njegovim pokušajima da utiče na zapadnu politiku, a Kremljeve promene u doktrini ponovo su potkrepljene ozbiljnim pretnjama nekih od njegovih najviših javnih zagovornika.

„Naši neprijatelji moraju priznati da odlučnost ruskog predsednika da svim raspoloživim sredstvima odlučno brani fundamentalne interese zemlje sužava manevarski prostor Vašingtonu i Briselu. Pokušaji pojedinih saveznika u NATO-u da učestvuju u pripremi mogućih dalekosežnih udara zapadnim oružjem duboko u rusku teritoriju neće proći nekažnjeno“, rekao je Putinov šef špijuna Sergej Nariškin u intervjuu za časopis Nacionalna odbrana.

„Nova ruska nuklearna doktrina znači da se rakete NATO-a ispaljene na našu zemlju mogu posmatrati kao napad bloka na Rusiju“, rekao je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev. „Rusija bi mogla da uzvrati oružjem za masovno uništenje na Kijev i ključne objekte NATO-a, bez obzira gde se oni nalaze. To znači Treći svetski rat“, dodao je Medvedev, koji je sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

Iako su posmatrači pomno proučili sitni otisak ažuriranog dokumenta koji je Putin potpisao u utorak, ovlašćenje za pokretanje nuklearnog rata na kraju je isključivo u rukama ruskog lidera.

„Sve u svemu, nova doktrina kaže da će Rusija koristiti nuklearno oružje kad god predsednik to odluči“, rekao je Vilijam Alberki, bivši direktor strategije, tehnologije i kontrole naoružanja u Međunarodnom institutu za strateške studije, u postu na X.

Ali stalno krvoproliće rata u Ukrajini u poslednje dve godine i Putinova nepredvidiva priroda znače da se nuklearni potez ne može odbaciti van kontrole, kažu analitičari.

„Promene doktrine su zapravo na delu već neko vreme. Čini se da je tajming dekreta namerno odabran da pošalje (snažan) signal o neodobravanju odluke o izdavanju dozvole“, rekao je Pavel Podvig, ekspert za ruske nuklearne snage.

Međutim, nuklearni udar nema mnogo strateškog smisla, posebno u vreme kada ruska vojska ostvaruje teritorijalne dobitke u Ukrajini i takvu eskalaciju mogu odbiti čak i saveznici Moskve.

„To bi bio veliki rizik“, rekao je Podvig, viši istraživač na Institutu UN za istraživanje razoružanja, u mejlu. „Međutim, ne mogu isključiti da je Kremlj spreman da preuzme rizik. Naročito ako Moskva smatra da može očekivati slab odgovor./NBC/