Putin obećava da će zaustaviti energetske napade na Ukrajinu, ali Zelenski kaže da Rusija želi da „odloži rat“

Ruski predsednik Vladimir Putin dogovorio je u razgovorima sa američkim predsednikom Donaldom Trampom da obustavi napade na energetski sektor i infrastrukturu Ukrajine na 30 dana kako bi se postigao potpuni prekid vatre.

Međutim, prvi ustupak Rusije otkako je pokrenula svoju invaziju velikih razmera na Ukrajinu pre više od tri godine nije dostigao Trampov cilj o momentalnom prekidu vatre na svim poprištima rata.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski brzo je izrazio svoje razočaranje ishodom pregovora 18. marta, rekavši da rezultat pokazuje da Putin nije zainteresovan za mir i da je odlučan da „produži rat“. On je optužio Rusiju za intenziviranje napada na infrastrukturu nakon telefonskog poziva.

U saopštenju Bele kuće tokom telefonskog razgovora navodi se da su se Tramp i Putin „složili da će put ka miru početi prekidom vatre u oblastima energetike i infrastrukture“.

Rusija je uništila energetsku infrastrukturu Ukrajine u pokušaju da demorališe građane zemlje oduzimajući im struju i toplotu usred zime.

Na svojoj platformi Truth Social, Tramp je razgovor opisao kao „veoma dobar i produktivan“.

„Pristali smo na trenutni prekid vatre za sve energetske i infrastrukturne objekte, shvatajući da ćemo brzo raditi na potpunom prekidu vatre i na kraju KRAJU ovog užasnog rata između Rusije i Ukrajine“, napisao je on.

„Razgovarano je o mnogim elementima mirovnog sporazuma, uključujući činjenicu da hiljade vojnika gine i da i predsednik Putin i predsednik Zelenski žele da se ovaj rat okonča“, dodao je Tramp.

Međutim, Putin je postavio preduslove za dalje korake, uključujući prekid vojne pomoći i obaveštajnih službi Ukrajini, zahteva koje Kijev sigurno odbacuje. Ukrajina je prošle nedelje pristala na Trampov trenutni prekid vatre, pod uslovom da Rusija prihvati iste uslove.

Tramp i Putin su rekli da će njihove diplomate nastaviti razgovore o postizanju potpunog prekida vatre, što bi moglo da potraje mesecima. U međuvremenu, Rusija će nastaviti invaziju na Ukrajinu na zemlji i iz vazduha.

Trampov izaslanik Stiv Vitkof kasnije je rekao za Foks njuz da su novi razgovori između američkih i ruskih zvaničnika planirani za 23. mart u Džedi u Saudijskoj Arabiji, dodajući da detalji tek treba da budu finalizovani.

Tramp je okončanje rata u Ukrajini stavio kao prioritet otkako je preuzeo dužnost pre dva meseca, ali Moskva i Kijev su toliko udaljeni oko ključnih pitanja kao što su teritorijalna kontrola i bezbednosne garancije da će premošćavanje jaza biti teško. Tramp se do sada u velikoj meri oslanjao na Ukrajinu.

U svom izveštaju o razgovoru koji je trajao više od 90 minuta, Kremlj je naveo da se Putin pozabavio nizom pitanja, uključujući efikasno praćenje mogućeg prekida vatre duž cele kontakt linije, kao i zaustavljanje ukrajinske mobilizacije i zapadne vojne pomoći Kijevu.

„Naglašeno je da najvažniji uslov za sprečavanje eskalacije sukoba i rad na njegovom rešavanju političkim i diplomatskim sredstvima treba da bude potpuni prekid strane vojne pomoći i davanje obaveštajnih informacija Kijevu“, saopštio je Kremlj.

U kasnijem komentaru za Fox News, Tramp je rekao da u pozivu nije bilo reči o pomoći Ukrajini.

Kremlj je takođe rekao da mirovni pregovori „moraju uzeti u obzir apsolutnu potrebu da se eliminišu uzroci krize i legitimni interesi Rusije u sferi bezbednosti“, pozivajući se na širenje NATO-a i druga pitanja koja Moskva koristi da opravda svoju invaziju.

Obraćajući se novinarima iz Finske, gde se nalazi na radnom putu, ukrajinski ministar Zelenski je rekao da Putinovi zahtevi pokazuju da on nije zainteresovan za prekid vatre, već za podrivanje ukrajinskih oružanih snaga.

„Kada Putin govori o okončanju mobilizacije, on to ne radi iz humanitarnih razloga, već da bi smanjio i oslabio našu vojsku – isto važi i za njegov zahtev da prestane da nam pruža vojnu pomoć i obaveštajne informacije“, rekao je Zelenski.

„Ali jedna stvar o kojoj ne govori je prekid vatre – koliko god to jednostavno bilo – bez raznih problema u vezi s tim“, rekao je on.

Zelenski je kasnije rekao da kontinuirani napadi Rusije na infrastrukturu – uključujući, kako je rekao, najmanje 40 udara bespilotnih letelica kasno uveče 18. marta nakon poziva – pokazuju potrebu da se nastavi pritisak na Rusiju „radi mira“.

Putin je danas praktično odbacio predlog o potpunom prekidu vatre“, rekao je Zelenski u Telegramu. „Bilo bi ispravno da svet tada odbaci sve Putinove pokušaje da produži rat.

Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, objavio je na Telegramu da „Rusija trenutno napada civilnu infrastrukturu i ljude“, dodajući da je pogođena bolnica u Sumi. Izveštaj nije mogao biti odmah potvrđen.

U međuvremenu, Kremlj je saopštio da ukrajinske snage pokušavaju prekogranični napad na rusku oblast Belgorod, gde je guverner opisao situaciju kao “tešku”.

Eksperti su očekivali da će Putin odbiti Trampov predlog o potpunom prekidu vatre jer šef Kremlja veruje da pobeđuje u ratu i da je vreme na njegovoj strani.

Rusija nastavlja napredovanje u istočnoj Ukrajini, ali još uvek nema potpunu kontrolu nad četiri regiona Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, koje planira da pripoji do 2022. godine.

Prekid vatre u ovom trenutku bi verovatno odvratio Putina od ovog cilja.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu nisu pomenute u izveštaju. Zelenski je često naglašavao da će Kijev prihvatiti bilo kakav mirovni sporazum samo ako zapadni partneri Ukrajine pruže garancije bezbednosti, uključujući moguće članstvo u NATO.

„Insistirao sam na članstvu Ukrajine u NATO-u, ali vi znate odgovore“, rekao je on u februaru, sugerišući da je put ka pridruživanju zapadnoj vojnoj alijansi i dalje blokiran.

U Berlinu, odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron pozdravili su obećanje da će prekinuti napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine, ali su rekli da je to samo prvi korak na putu ka miru.

“Sledeći korak mora da bude potpuni prekid vatre za Ukrajinu, što je pre moguće. Naravno, slažemo se i oko ove tačke”, rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Makronom.

Zelenski je rekao da je razgovarao sa nemačkim i francuskim liderima nakon Trampovog telefonskog razgovora sa Putinom. Britanska vlada je saopštila da je Zelenski razgovarao i sa premijerom Keirom Starmerom nakon telefonskog razgovora./rferl/