Proevropski reizbor Sanduove dokaz „neuspeha“ Rusije, kaže Bajden

Preliminarni konačni rezultati pokazuju da je prozapadna predsednica Moldavije, Maja Sandu, osvojila drugi mandat, što predstavlja istorijski trenutak za integraciju jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja u Evropsku uniju. Predsednik SAD Džo Bajden izjavio je da je ovo dokaz da je rusko mešanje „neuspelo“.

Uz sve prebrojane glasove, Centralna izborna komisija (CIK) saopštila je da je Sandu osvojila 55,33 odsto glasova, dok je njen proruski protivnik, Aleksandar Stoianoglo, dobio 44,67 odsto – prednost od nešto više od 179.000 glasova.

Pobeda Sanduove, koja dolazi samo nedelju dana nakon što je druga bivša sovjetska republika, Gruzija, doživela prepreku na svom putu ka EU, kada su izbore osvojili provladini proruskih političari, predstavlja olakšanje za zapadne partnere Moldavije. Oni su odmah ovu pobedu pozdravili kao dokaz da demokratija može nadjačati rusko mešanje.

„Mesecima je Rusija pokušavala da potkopa demokratske institucije Moldavije i izborne procese. Ali Rusija je podbacila,“ rekao je Bajden u saopštenju.

„Narod Moldavije iskoristio je svoje demokratsko pravo da izabere svoju budućnost i odlučio da sledi put povezan sa Evropom i demokratijama širom sveta,“ dodao je Bajden.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler takođe je kritikovao rusko mešanje u izbore.
„Rusija je učinila sve što je bilo u njenoj moći da omete izbore, podriva demokratiju Moldavije… uključujući kupovinu glasova, dezinformacije i zlonamerne sajber aktivnosti, ali narod Moldavije je ustao i osigurao da se njihov glas čuje,“ rekao je Miler novinarima u Stejt departmentu 4. novembra.

Tokom prvog mandata Sandu, Moldavija je obezbedila status kandidata za EU 2022. godine i započela pristupne pregovore početkom ove godine, čvrsto se usklađujući sa svojim istočnim susedom, Ukrajinom, nakon neisprovocirane ruske invazije 2022. godine, i pridruživši se režimu sankcija EU protiv Rusije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je rezultat u poruci na platformi X, ističući da će on pomoći u učvršćivanju puta Moldavije ka evroatlantskim integracijama.

„Čestitam, draga Maja Sandu, na vašoj pobedi večeras. Potrebna je retka vrsta snage da se prebrode izazovi s kojima ste se suočili na ovim izborima,“ napisala je fon der Lajen. „Radujem se nastavku saradnje sa vama na evropskoj budućnosti Moldavije i njenog naroda.“

„Moldavci su još jednom pokazali svoju odlučnost da grade evropsku budućnost uprkos hibridnim pokušajima podrivanja demokratije,“ izjavio je šef spoljne politike EU Žozep Borelj na platformi X.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski čestitao je Sandu na pobedi u poruci na platformi X, ističući da su Moldavci doneli „jasan izbor“ ka zapadnim integracijama.

„Čestitam Maiji Sandu na pobedi na predsedničkim izborima u Moldaviji. Ukrajina podržava evropski izbor naroda Moldavije i spremna je na saradnju u jačanju našeg partnerstva,“ napisao je Zelenski.

„Moldavci su napravili jasan izbor – izabrali su put ka ekonomskom rastu i socijalnoj stabilnosti,“ dodao je.

Francuski predsednik Emanuel Makron, snažan pristalica evropskog puta Moldavije, pozdravio je pobedu Sandu, rekavši na platformi X da je „demokratija trijumfovala uprkos svim mešanjima i manevrima“.

Premijer Poljske Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta, i Marcel Čolaku, premijer zapadnog suseda Moldavije, članice EU i NATO-a Rumunije, takođe su među prvima čestitali Sandu.

„Moldavci iz celog sveta danas su ispisali istoriju. Potvrdili su pred celim svetom ne samo svoju hrabrost već i svoju potpunu veru u evropsku budućnost!“ napisao je Čolaku na Fejsbuku.

Veći deo Moldavije bio je deo Rumunije do kraja Drugog svetskog rata, a mnogi Moldavci takođe imaju rumunsko državljanstvo, što im omogućava putovanje i rad na Zapadu.

Malo nakon ponoći, 4. novembra, kada je postalo jasno da je njena prednost, povećana glasovima zapadne dijaspore, nepovratna, uzbuđena Sandu se obratila svojim pristalicama: „Moldavijo, ti si pobednica!“

„Danas, dragi Moldavci, dali ste lekciju demokratiji dostojnu da se upiše u knjige istorije. Danas ste spasili Moldaviju! Na našem izboru za dostojanstvenu budućnost, niko nije izgubio,“ dodala je.

Stoianoglo, bivši generalni tužilac kojeg je podržavala proruska Socijalistička partija, pozvao je svoje pristalice na smirenost nakon što se njegova početna prednost smanjila dok su se brojali glasovi iz velikih gradova i zapadne dijaspore Moldavije.

„Demokratija pre svega znači zrelost u suočavanju s rezultatom“, rekao je.

Međutim, socijalisti su kasnije izdali saopštenje u kojem navode da ne priznaju pobedu Sandu, jer se ona temelji na glasovima iz inostranstva.

„Maja Sandu je nelegitimna predsednica, priznata samo od svojih sponzora i pristalica iz inostranstva. Narod Moldavije se oseća izdan i opljačkan,“ saopštila je partija.

U Gruziji, predsednica Salome Zurabišvili pozdravila je pobedu Sandu, izražavajući divljenje odlučujućoj ulozi koju su odigrali glasovi dijaspore.

„Moldavski izbori su najbolji dokaz ’ukradenih’ izbora u Gruziji: uprkos sličnim ruskim mešanjima i masovnim manipulacijama, Moldavija je spasena zahvaljujući 300.000 glasača dijaspore… naša dijaspora od milion ljudi je sprečena. Samo 34.000 imalo je pravo glasa,“ napisala je Zurabišvili, koja je u opoziciji prema proruskoj partiji Gruzijski san, na platformi X.

CIK je izvestio da je izlaznost premašila 54 odsto, što je više nego u prvom krugu, a takođe i više nego u drugom krugu predsedničkih izbora 2020. godine.

CIK je izvestio da je izlaznost premašila 54 odsto, što je više nego u prvom krugu, kao i u drugom krugu predsedničkih izbora 2020. godine. Prema podacima CIK-a, glasovi iz dijaspore ubedljivo su išli u korist Sandu, koja je osvojila 81 odsto glasova u odnosu na 19 odsto njenog protivkandidata. Glasovi u Kišinjevu takođe su pretežno podržali Sandu sa razlikom od 57 prema 43 odsto.

Moldavija ima nešto više od 3 miliona registrovanih birača, uključujući i one iz dijaspore. Takođe poseduje značajnu rusku manjinu i separatistički region podržan od strane Moskve, Pridnjestrovlje, smešten na levoj obali reke Dnjestar.

Glasanje u zapadnoj dijaspori takođe je pohvaljeno za doprinos koji je dao strani „za“ u postizanju tesne pobede na referendumu o EU, koji je održan istovremeno s prvim krugom 20. oktobra.

Bivša zvaničnica Svetske banke, obrazovana u SAD, Maja Sandu (52), postala je prva žena predsednica Moldavije pobedivši ubedljivo 2020. godine, promovišući snažnu pro-EU poruku i obećavajući borbu protiv korupcije.

Stoianoglo, 57, iz Gagauzije — autonomnog regiona Moldavije gde se govori turski jezik i gaje proruska osećanja — vodio je kampanju fokusiranu na zakon i red, iako su ga kritičari optuživali za neuspeh u rešavanju problema visoke korupcije tokom njegovog mandata./Rferl/