Pretnje, uvrede i „roboti“ Kremlja: Kako je ruska diplomatija umrla pod Putinom

Ruske diplomate su nekada bile važan deo spoljnopolitičke strategije predsednika Putina. Ali to se promenilo.

U godinama koje su prethodile ruskoj invaziji na Ukrajinu, diplomate su izgubile autoritet i njihova uloga se svela na odjek agresivne retorike Kremlja.

BBC ruski intervjuiše bivše zapadne diplomate, kao i bivše insajdere Kremlja i Bele kuće, o tome kako je ruska diplomatija propala.

U oktobru 2021. godine, američki državni podsekretar Viktorija Nuland prisustvovala je sastanku u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova u Moskvi. Čovek preko puta stola bio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, koga je gospođa Nuland poznavala decenijama i sa kojim se uvek dobro slagala.

Ribakovljeve američke kolege su ga cenile kao praktičnog, mirnog partnera u pregovorima – nekoga sa kim su mogli da razgovaraju čak i kada su odnosi između dve zemlje bili u zastoju.

Ovog puta stvari su bile drugačije.

G. Rjabkov je pročitao zvanični stav Moskve sa parčeta papira i odupreo se pokušajima gospođe Nuland da započne diskusiju. Gospođa Nuland je bila šokirana, prema rečima dvoje ljudi koji su s njom razgovarali o incidentu.

Ona je gospodina Rjabkova i jednog od njegovih kolega opisala kao „robote sa papirima“, prema rečima ljudi (Stejt department je odbio da komentariše incident).

I van pregovaračke sobe, ruske diplomate su koristile sve nediplomatski jezik.

„Pljujemo na zapadne sankcije.

„Dozvolite mi da pričam. Inače ćete zaista čuti za šta su sposobne ruske rakete Grad.

“Idioti” – prethodi psovka.

Ovo su sve citati ljudi koji su poslednjih godina bili na dužnosti u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Kako smo došli do ovde?

Novi hladni rat

Danas je to možda teško zamisliti, ali sam Putin je 2000. godine za Bi-Bi-Si rekao da je „Rusija spremna da radi sa NATO-om… do tačke ulaska u alijansu“.

„Ne mogu da zamislim svoju zemlju izolovanu od Evrope“, dodao je on.

Tada, na početku svog predsedničkog mandata, Putin je želeo da izgradi veze sa Zapadom, rekao je bivši visoki zvaničnik Kremlja za Bi-Bi-Si.

Ruske diplomate su bile važan deo Putinovog tima, pomažući u rešavanju teritorijalnih sporova sa Kinom i Norveškom, vodeći razgovore o bližoj saradnji sa evropskim zemljama i obezbeđujući mirnu tranziciju nakon revolucije u Gruziji.

Ali što je Putin bio moćniji i iskusniji, to je postajao sve uvereniji da ima sve odgovore i da su diplomate nepotrebne, kaže Aleksandar Gabujev, direktor Centra za Evroaziju Karnegi Rusija, koji živi u egzilu u Berlinu.

Prvi signal da se nazire novi hladni rat stigao je 2007. Putinovim govorom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

On je u 30-minutnoj dijatribi optužio zapadne zemlje da žele da izgrade unipolarni svet. Ruske diplomate sledile su njegov primer. Godinu dana kasnije, kada je Rusija izvršila invaziju na Gruziju, moskovski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je navodno grdio svog britanskog kolegu Dejvida Milibanda, rekavši: „Ko si ti da mi držiš predavanja?“

Zapadni zvaničnici su ipak smatrali da vredi pokušati saradnju sa Rusijom. Lavrov i tadašnja američka državna sekretarka Hilari Klinton su 2009. pritisnuli ogromno crveno „dugme za resetovanje“ odnosa, a činilo se da dve zemlje grade saradnju — posebno po pitanju bezbednosti.

Ali američki zvaničnici su ubrzo shvatili da njihov ruski kolega jednostavno ponavlja Putinove sve antizapadne stavove, kaže Ben Rouds, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost bivšeg američkog predsednika Baraka Obame.

Rouds se priseća doručka između predsednika Obame i Putina 2009. godine, uz pratnju orkestra narodne muzike. On kaže da je Putina više zanimalo da iznese svoj pogled na svet nego da razgovara o saradnji i da je ruski lider optužio Obaminog prethodnika Džordža Buša za izdaju Rusije.

Nakon arapskog proleća, učešća SAD u Libiji i ruskih uličnih protesta 2011. i 2012. godine, Putin je zaključio da ga diplomatija nikuda neće odvesti, kaže Rouds.

„Po određenim pitanjima – posebno u Ukrajini – nisam osećao da [diplomate] uopšte imaju mnogo uticaja“, kaže Rouds.

Na primer, kada je ministar spoljnih poslova Lavrov imenovan pre skoro 20 godina, imao je „međunarodnu perspektivu i sopstvenu poziciju“, rekao je bivši visoki zvaničnik Kremlja za Bi-Bi-Si.

Kremlj ga je uvek konsultovao, čak i kada je znao da on možda ima drugačije mišljenje od Putina, rekao je Gabujev.

Međutim, kada su trupe poslate u Ukrajinu 2022. godine, Lavrov je za to saznao tek nekoliko sati pre početka rata, navodi Fajnenšel tajms.

Andrej Kelin, ambasador Moskve u Britaniji, odbacuje ideju da su ruske diplomate izgubile uticaj. Tokom svoje diplomatske karijere radio je na odnosima sa zapadnim zemljama.

U intervjuu za Bi-Bi-Si, on je odbio da okrivi Moskvu ili pojedine diplomate za slom odnosa sa Zapadom.

„Nismo mi ti koji uništavaju odnose“, rekao je on. „Imamo problema sa kijevskim režimom. Ne možemo ništa da uradimo povodom toga.

On kaže da je rat u Ukrajini „nastavak diplomatije drugim sredstvima“.

Diplomatija kao spektakl

Kako su kreatori spoljne politike izgubili uticaj, ponovo su skrenuli pažnju na Rusiju. Marija Zaharova, koja je postala portparolka ministarstva 2015. godine, simbol je ovog novog poglavlja.

„Pre nje, diplomate su se ponašale kao diplomate i govorile su lepim jezikom“, kaže bivši zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Boris Bondarev, koji je podneo ostavku u znak protesta zbog rata.

Međutim, dolaskom gospođe Zaharove brifinzi Ministarstva spoljnih poslova pretvorili su se u spektakl. Gospođa Zaharova je često vikala na novinare koji su joj postavljali teška pitanja i uvredama odgovarali na kritike iz drugih zemalja.

Istim putem krenule su i njihove diplomatske kolege. Gospodin Bondarev, koji je nekada radio za Moskovsku misiju pri UN u Ženevi, seća se sastanka na kojem je Rusija blokirala sve predložene inicijative, što je navelo njegove švajcarske kolege da se žale.

„Rekli smo im: ‘U čemu je problem? Mi smo velika sila, a vi ste samo Švajcarska!’

„Ovo je za vas [ruska] diplomatija“, kaže on.

Ovakav pristup ima za cilj da impresionira Ruse kod kuće, kaže spoljnopolitički analitičar Gabujev.

Međutim, još važnija ciljna publika za diplomate su njihovi šefovi, smatra Bondarev. Zvanični telegrami poslati Moskvi nakon sastanaka u inostranstvu govore o tome koliko su diplomate strastveno branile interese zemlje, objašnjava on.

Po njegovom mišljenju, tipična poruka bi bila otprilike ovakva: “Zaista smo im otežali život! Junački smo branili ruske interese, a zapadnjaci nisu mogli ništa i popustili!”

Ako svi pišu o tome kako ste „postavili Zapad na njegovo mesto“, a vi pišete o tome kako ste „postigli konsenzus“, na vas će se gledati sa prezirom, kaže on.

Gospodin Bondarev se priseća večere u Ženevi u januaru 2022. na kojoj se gospodin Rjabkov iz Stejt departmenta sastao sa američkim zvaničnicima. Prva pomoćnica američkog državnog sekretara Vendi Šerman nadala se da će sprečiti invaziju na Ukrajinu kroz jedanaestočasovne pregovore.

„Bilo je strašno“, kaže gospodin Bondarev. „Amerikanci su rekli: ’Hajde da pregovaramo. A umesto toga Rjabkov je povikao: “Treba nam Ukrajina! Bez Ukrajine ne možemo napred! Uzmite sve svoje stvari i vratite se na granice [NATO] iz 1997. godine!” Šerman je gvozdena dama, ali mislim da joj je čak i vilica pala.

„[Rjabkov] je uvek bio veoma ljubazan i sa njim je bilo lepo razgovarati. A sada lupa pesnicom po stolu i priča besmislice.

Treba napomenuti da se diplomatski ton poslednjih godina promenio iu drugim zemljama, mada u manjoj meri.

Na sastanku pre nekoliko godina, japanski predstavnik za ljudska prava u UN, Hideaki Ueda, pozvao je svoje strane kolege da „zaćute“. Gevin Vilijamson je koristio iste reči protiv Rusije kada je bio britanski ministar odbrane. A ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnik opisao je nemačkog kancelara Olafa Šolca kao „uvređenog” prošle godine.

SAD ne mogu pucnuti prstima i okončati rat

Nakon godinu i po dana rata, ima li nade da bi diplomatija mogla pomoći da se okončaju borbe?

Većina ljudi sa kojima je BBC razgovarao misli da je to malo verovatno. Obično se 95% posla diplomata sastoji od „nezvaničnih sastanaka i ispijanja kafe“, objašnjava gospodin Bondarev. Takvi kontakti su naglo opali – nema više šta da se priča.

Ambasadoru Kelinu je zabranjen pristup britanskom parlamentu. U jednom trenutku je, kaže, ruska ambasada u Londonu bila gotovo bez gasa i struje, a osiguravajuće kompanije su odbile da osiguraju automobile misije.

Pre ili kasnije će morati da dođe do dijaloga, kaže analitičar RAND-a Semjuel Čarap. Jedina alternativa pregovorima je „apsolutna pobeda“ i malo je verovatno da će Kijev ili Moskva to uspeti da ostvare na bojnom polju, kaže on.

Međutim, on ne očekuje da će pregovori početi uskoro. „Putin se prilično dramatično promenio tokom svog mandata“, kaže on. „I iskreno, ne znam da li će biti spreman da se posveti.

Ukrajinske vlasti se žale da Rusija ponovo postavlja ultimatume umesto kompromisa, na primer zahtevajući da Ukrajina prihvati aneksiju okupiranih teritorija. Kijev nema nameru da pregovara pod takvim uslovima, a njegovi zapadni saveznici javno podržavaju ovu odluku.

Čini se da se Rusija oslanja na svoj vojni aparat, obaveštajne agencije i geoekonomsku moć da bi izvršila uticaj, a ne diplomatiju.

U ovim zastrašujućim okolnostima, zašto ruske diplomate u potpunosti ne podnesu ostavku na spoljnu službu?

„To je problem za sve koji su zaglavljeni na svojim pozicijama 10 do 20 godina“, rekao je bivši zvaničnik Kremlja za Bi-Bi-Si. “Nema drugog života za tebe. To je zastrašujuće.”

Gospodin Bondarev, bivši diplomata, kaže: „Da nije bilo rata, verovatno bih ostao i trpeo“, kaže on.

“Posao i nije tako loš. Sediš, trpiš malo i uveče izađeš.”/BBC/