Posle prvog koraka raste optimizam u pripremi sledećeg susreta SAD i Irana

Nuklearni pregovori u Omanu bili su prvi zvanični sastanak Irana i Sjedinjenih Država u godinama. Iako je napredak bio skroman, bio je dovoljan da signalizira spremnost da se tenzije smanje diplomatskim putem, a ne vojnom akcijom.

Iranski i američki pregovarači složili su se 12. aprila da nastave svoje razgovore na visokom nivou o iranskom nuklearnom programu 19. aprila, pri čemu će se mesto verovatno pomeriti sa Bliskog istoka u Evropu.

Pre sastanka sa visokim ulozima u Omanu, Vašington je insistirao da će se razgovori odvijati licem u lice, dok je Teheran tvrdio drugačije.

Na kraju je bilo i jednog i drugog.

Razgovori su uglavnom vođeni indirektno, a omanske diplomate su se kretale između soba. Međutim, iranski ministar inostranih poslova Abas Arakči i američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof sastali su se ubrzo nakon završetka pregovora.

„Obe strane su ispunile svoje osnovne zahteve“, rekao je za RSE Radio Farda Gregori Bru, viši iranski analitičar u njujorškoj grupi Eurasia Group.

On je, međutim, upozorio na preteranu analizu rezultata sastanka, dodajući: „Još uvek nije sasvim jasno šta je postignuto osim postavljanja temelja za dalje razgovore”.

Arakči je opisao kratke reči koje je imao sa Vitkofom kao „diplomatsku ljubaznost“. Ovo je bilo dovoljno da se u regionu, koji je već u previranju zbog sukoba u pojasu Gaze i promene režima u Siriji, proširi primetan osećaj optimizma.

Iranski regionalni rival Saudijska Arabija, koja je bila skeptična prema nuklearnom sporazumu iz 2015. i pozdravila povlačenje američkog predsednika Donalda Trampa iz njega 2018. godine, pozdravila je razgovore u Omanu. Ohrabrenju su se svojim izjavama pridružili Bahrein i Katar.

Neophodni strogi zahtevi

Analitičari veruju da je sporazum o iranskom nuklearnom programu moguć – ako je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei spreman da donosi teške odluke.

Iako je Hamnei po ustavu vrhovni autoritet u svim državnim poslovima, on je stekao reputaciju zbog izbegavanja direktne odgovornosti.

„Čini se da Hamnei i dalje ne želi da preuzme odgovornost, o čemu svedoče njegove nedavne javne izjave u kojima je rekao da je protiv pregovora i da se pregovori mogu održati, ali ne želi da preuzme odgovornost za rezultate“, rekao je Ferešteh Pezešk, analitičar za međunarodne odnose sa sedištem u Vašingtonu, za Radio Farda.

Iran je u neizvesnoj situaciji. Njena mreža regionalnih zastupnika je najslabija, a njena ekonomija pati od američkih sankcija, sa rastućim životnim troškovima i padom kupovne moći.

„Unutrašnja politička situacija u Iranu takođe malo povećava šanse za sporazum“, rekao je Pezešk.

Pritisak je dodatno pojačan Trampovom pretnjom vojnom akcijom ako se ne postigne dogovor. Dok iranski zvaničnici javno odbacuju mogućnost rata, analitičari kažu da Teheran ozbiljno shvata pretnju.

Put u budućnost

Mehrzad Boroujerdi, profesor političkih nauka na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Misuriju, opisao je sastanak u Omanu kao „sastanak za zagrijavanje“ na kojem nisu razmatrana kritična pitanja.

„Verovatno su se dogovorili oko rasporeda i opštih tema za razgovor, ali bitna pitanja će biti pokrenuta u budućim razgovorima“, rekao je on za Radio Farda.

Borudžerdi je dodao da su i Teheran i Vašington „odstupili od svojih maksimalističkih zahteva“, otvarajući put održivom sporazumu.

Format sledeće runde pregovora još nije objavljen, ali kritičari indirektnih pregovora tvrde da Vašington mora da insistira na direktnom angažovanju, ukazujući na prethodne neuspehe indirektne diplomatije.

„SAD bi trebalo da jasno daju do znanja: ako ne bude direktnih, suštinskih razgovora u sledećoj rundi, neće biti pregovora“, napisao je Džejson Brodski, direktor politike u neprofitnoj organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana, na X. „Ovako Teheran odugovlači stvari“.

Još jedno nerešeno pitanje je da li Tramp želi da ograniči iranski nuklearni program ili da ga potpuno razgradi. Teheran se oštro protivio zaustavljanju svog nuklearnog programa, ali je više puta naglašavao da ne traži nuklearno oružje i da je spreman da pruži garancije.

Ipak, čini se da postoji stvarna spremnost da se postigne sporazum, a Iranu je verovatno potrebniji nego Sjedinjenim Državama.

Međutim, zaključivanje sporazuma zavisi od toga da li iranski donosioci odluka „pokažu mudrost i hrabrost“, rekao je Pezešk.

U ovom trenutku izgleda da su obe strane voljne da nastave razgovor, ali nije ostalo mnogo vremena./Rferl/