Posle invazije Ukrajine, ocena ruskog uticaja u Austriji

BEČ – “Policija!” vikali su policajci dok su silom ulazili u stan na trećem spratu u austrijskoj prestonici, krećući se da zgrabe debelog čoveka koji je stajao pored kuhinjskog ugla. Prema izveštajima austrijske policije, osumnjičeni – visoki zvaničnik austrijskih službi bezbednosti – bacio se na svoj mobilni telefon i pokušao da ga razbije na dva dela.

Telefonski zapisi iz prošlogodišnje racije, zajedno sa laptop računarom, USB-om i gomilom dokumenata, sada se pokazuju ključnim za slučaj eksploziva koji je dobio novu hitnost nakon ruske invazije na Ukrajinu, što dovodi do pitanja o razmerama u kojima je uticaj Moskve uspeo da prožme ovaj evropski narod.

Egisto Ot je rukovodio tajnim agentima u austrijskoj domaćoj službi bezbednosti, a takođe je služio u Turskoj i Italiji kao obaveštajac, a osumnjičen je za prodaju državnih tajni Rusiji, kao i za pružanje informacija o navodnim neprijateljima Kremlja na Zapadu, prema evropskim zvaničnicima  sigurnosti i austrijskih istražnih dokumenata.

Slučaj Ott, kažu bezbednosni zvaničnici, jedan je od mnogih unutrašnjih problema koji su doprineli prošlogodišnjem raspuštanju austrijske domaće obaveštajne agencije – BVT – i naveo druge evropske agencije da ograniče ili prekinu veze sa Bečom ili da prekidaju obaveštajnu poštu o  nekim pitanjima vezanim za Rusiju.

“Ruski uticaj u Austriji mora biti temeljno istražen“, rekla je opoziciona članica parlamenta Stefani Krisper. „Dugi niz godina veze sa Moskvom su prožimale naš politički sistem. Sada je ekonomska i politička zavisnost od Rusije konačno svima postala vidljiva kao bezbednosna pretnja“.

Evropski bezbednosni zvaničnici i istražni dokumenti sugerišu da je Ot s drugim austrijskim obaveštajcima skovao plan da reorganizuje bezbednosne službe kao novo odeljenje u okviru Ministarstva inostranih poslova.

U to vreme, Ministarstvo spoljnih poslova je vodila Karin Knajsl, diplomata i akademik koju je u vladu dovela krajnje desničarska Slobodarska partija. Partija slobode, koja je bila vladin koalicioni partner od 2017. do 2019. godine, uspostavila je posebno tople veze sa Kremljom, šaljući svoje članove na službeni put 2017. na Krim koji je aneksirala Rusija.

Knajslovo venčanje 2018. postalo je najvidljiviji simbol zagrljaja Rusije od strane političke elite. Lista gostiju je bila ko je ko u austrijskoj politici – uključujući bivšeg kancelara Sebastijana Kurca. Ipak, gostujuća zvezda je bio predsednik Rusije Vladimir Putin. Tokom proslave, Knajsl je plesala sa Putinom i fotografisana je kako se klanja ruskom lideru dok joj je on ljubio ruku.

Uhapšen na tri nedelje prošle godine, Ot je pušten i suspendovan do dalje istrage. On je javno negirao sve optužbe, tvrdeći da je zavera protiv njega bila uzbunjivač koji je osudio ekscese odeljenja i zahteve „prijateljskih” stranih obaveštajnih agencija za koje je rekao da su „protivzakoniti”. On je osporio zvaničnu izjavu o upadu u njegov stan u Beču, tvrdeći da se policajci nisu predstavili kao policajci i da je u početku pružao otpor jer ih je zamenio za pljačkaše. Ove godine sud je potvrdio njegovu tvrdnju da je tokom hapšenja korišćena prekomerna sila.

“Optužuju me da odajem državne tajne Rusiji, ali nisam“, rekao je Ot za ZackZack, austrijski sajt. Dodao je: “Previše su gledali TV.”

Mnogo vere u Rusiju

Ako su neke zemlje u Evropi – posebno Poljska i baltičke države – videle Rusiju pod Putinom kao stratešku pretnju, Austrija je bila među onima koji su umesto toga videli Moskvu kao zlatnu priliku.

Tokom 2000-ih, uspon moćnog čoveka – Putina – u Kremlj je u Austriji viđen pragmatično. Rusija je među glavnim stranim investitorima ove zemlje. Krajem 2021. godine ruske kompanije su držale imovinu vrednu 25,5 milijardi dolara u zemlji, uključujući ključno čvorište za važan evropski izvoz prirodnog gasa Moskve. Austrija je postala veliki investitor u gasovod Severni tok 2, koji bi udvostručio protok ruskog prirodnog gasa u Evropu, ali je Severni tok 2 otkazan nakon ruske invazije na Ukrajinu, uprkos prvobitnom otporu Austrije da odustane od projekta.

Otvorila su se okretna vrata između najviših rangova austrijske vlade i velikih ruskih državnih preduzeća. Dve godine nakon što je napustio vladu, Knajsl je, na primer, preuzela visoko plaćenu poziciju u upravnom odboru ruskog državnog energetskog giganta Rosnjefta. Pisala je i kolumne mišljenja za RT (Russia Todai), propagandnu kuću Kremlja.

Bivši austrijski kancelar Kristijan Kern bio je u upravnom odboru Ruskih železnica. Volfgang Schussel, tjotac, bivši kancelar Austrije, bio je u upravnom odboru Lukoila, još jednog ruskog energetskog giganta.

Kern i Šisel su dali ostavke na svoje funkcije nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Knajsl je u maju dala ostavku na funkciju u Rosnjeftu.

Pod sumnjom

Od 2017. do 2021. Ot je navodno sarađivao sa bivšim visokim zvaničnikom austrijske obaveštajne službe Martinom Vajsom, kao i sa Janom Marsalekom (42), austrijskim biznismenom traženim u Nemačkoj i za koji se veruje da se krije u Rusiji, prema bezbednosnim zvaničnicima i istražnim dokumentima.

Evropski bezbednosni zvaničnik rekao je da je Marsalek – koji je nestao nakon što je privatnim letom iz Austrije u Belorusiju u junu 2020. godine – živeo neko vreme u moskovskom stambenom naselju pod kontrolom jedne od ruskih obaveštajnih agencija. Taj zvaničnik je rekao i da je Marsalek dobio novi ruski identitet.

Bezbednosni zvaničnici rekli su da je Ott godinama bio osumnjičen prije hapšenja prošle godine, ali da austrijske vlasti nikada nisu mogle pokrenuti krivično gonjenje. Austrijskim zvaničnicima je CIA pre 10 meseci obavestila da je Ott osumnjičen za prodaju informacija Rusima. Amerikanci su obnovili svoje upozorenje u novembru i zapretili da će se povući sa bezbednosne konferencije u Holandiji ako Ottu bude dozvoljeno da prisustvuje, prema evropskim bezbednosnim zvaničnicima.

Ultimatum CIA-e podstakao je Austrijance da dobiju nalog za pretres Otove kuće od 3.200 kvadratnih metara u smaragdnim brdima južne Austrije, navodeći kao razlog „sumnju na otkrivanje državnih tajni“.

Pretres, međutim, nije uspeo da otkrije ključne dokaze, prema austrijskim zvaničnicima. Obavještajna agencija je, međutim, pokušala da ga suspenduje do dalje istrage, ali je administrativni sud za državne službenike blokirao taj potez. Austrijske vlasti su potom Otu premestile da radi na policijskoj akademiji, gde je trebalo da više nema pristup zapadnim obaveštajnim bazama podataka.

U jednom slučaju, prema evropskim zvaničnicima, Ot je navodno tražio informacije od britanskih obaveštajnih službi koje su mogle da se koriste da bi se utvrdilo da li je žena koja je ranije optužena da je ruski špijun još uvek na radaru zapadnih bezbednosnih službi.

Pored toga, otkrivena je analiza na tri stranice na Ottovom mobilnom telefonu koja je, čini se, procenjivala nedostatke ruske operacije u Berlinu i nudila preporuke o tome kako bi ruska obaveštajna služba mogla da bude bolje u budućnosti. Analiza, za koju zapadni zvaničnici veruju da je napisao Ot, sugeriše da je „izdajnik“ ili prebeg možda pružio informacije koje su kompromitovale plan nakon što Krasikov nije uspeo da pobegne neotkriven.

„Odmah zaustavite sve planirane operacije dok se ’izdajnik’ ili prebeg ne eliminiše“, upozorava se u dokumentu.

Nejasno je šta sledi u slučaju Ott. Sadašnji i bivši bezbednosni zvaničnici van Austrije i dalje su skeptični da će različite parlamentarne i druge istrage biti dovoljno duboko ispitane.

„To su stvari koje bi austrijska vlada trebalo da ispita i da im dođe do dna, ali ja lično ne znam da li će Austrijanci otići tako daleko“, rekla je Sonja Seungje Lim, bivša šefica CIA-e u Evropi. „Mislim da je njihov stav decenijama, unazad do 40-ih i 50-ih, uvek bio da ne žele da otkriju neprijatne istine.